Срећа. Та мала ствар која мора да стоји иза сваког великог успеха. Без ње, успеха једноставно нема. Вечерас је била на страни Хрватске.

У фантастичном мечу, у великој борби од самог почетка, какву је мало ко очекивао — отвореној, фер, са огромном жељом да се да гол и код једних и код других. И није се дуго чекало. Черишев је постигао можда и најлепши погодак на првенству, под пречку са 26-27 метара… За неочекивано вођство, за велико славље свих којима је Русија у срцу, за ерупцију одушевљења на стадиону.

Успели су „ватрени“ за само који минут да се врате у меч. Извели одличну брзу акцију, искусни Манџукић је прецизном лоптом пронашао главу Крамарића и било је то 1:1. И у наставку меча смо гледали добар фудбал. Тада су Хрвати држали конце игре у својим ногама, имали више лопту у поседу, али нису налазили пут до гола одличног Акинфејева. Иако се тада чинило да гол виси у ваздуху, Перишић је из одличне шансе погодио стативу, а Руси су успевали и да се одбране и да нападну преко Јерохина, који је пропустио велику шансу у 72. минуту. До краја меча видно је било да су Хрвати изгубили снагу, да је Руси у том тренутку имају више. То је давало још већу наду „баћушкама“ да ће у продужецима још једном савладати голмана Субашића.

И кренули су Руси жестоко у продужецима. Нико се није штедео. Нападали су и преко левог и преко десног крила. У 94. минуту се повредио и Врсаљко, који им је до тада задавао доста проблема. Све је указивало на то да ће Руси имати велику шансу да пре пенала постигну неки гол. А онда је уследио шок на стадиону „Фишт“ у Сочију. Вида је после једног корнера био највиши у скоку, успео уз пуно среће да протури лопту између шуме ногу, а маркирани Акинфејев је само погледом могао да је испрати у мрежу.

Све је тада утихнуло. Мук на стадиону и пренеражена лица навијача. Све је „умрло“ у том тренутку. Али не и вера изабраника Черчесова. Вера у то да могу бар још једном да савладају Субашића. Још једном, па после шта буде. И јурнули су напред, али не стихијски, неколико везаних акција, покушаја убацивања лопте са стране, па и шутевима са полудистанце… А онда — 115. минут. Слободан ударац на ивици шеснаестерца. Лопту намешта Џагојев. Повратник у тим после повреде и четири пропуштене утакмице. Центрирао је фантастично, највиши у скоку је био Фернандес, који закуцава лопту главом право у мрежу Субашића. За потпуно одушевљење, лудницу на клупи Русије.

Тада је спектакл комплетиран. Хрватска се нашла у чуду. И после тог гола, „баћушке“ су још имале снаге. Нападали су домаћини и даље, колико год да су могли. Покушали су да направе потпуни преокрет, али нису могли против фантастичног Субашића — победник ће бити одлучен са „креча“, после 120 минута жестоке борбе, непрекидне стрепње и великих надања.

Два сјајна голмана који су већ једном свој тим одвели корак даље… Ко ће сада бити јунак, а ко трагичар… Нема много мудрости код једанаестераца. Треба мање знања, али велико срце и хладна глава. То је овога пута било на страни Хрвата. Иако су искуснија екипа, далеко боља од Русије, са невероватним појединцима и одличним колективом, то се на терену није примећивало у тој мери. Многи су очекивали да ће се Хрватска против Руса прошетати до полуфинала, али далеко је било од тога. Само они знају колико су километара претрчали, колико зноја пролили да би сав свој квалитет доказивали на крају, са беле тачке.

И ту су показали колико су моћни. Није их уплашио ни сјајни Акинфејев, који је одбранио први пенал Брозовићу. Нису устукнули ни фантастични Лука Модрић, ни Вида, а на крају ни одлични Ракитић. Цела Хрватска им је „стајала над главом“. Притисак какав ни сами не би знали да опишу. Пун стадион против њих и велики Акинфејев. И издржали су. Погодили. Сада славе огроман успех. Иду још даље, на мегдан Енглеској. Русија своју бајку завршава где није ни сањала. У четвртфиналу СП. Огроман успех! За понос и за радовање. Али неком другом приликом. Вечерас имају за чим да жале.

ПЕНАЛИ Русија 3 — 4 Хрватска (резултат након 120 минута игре 2 — 2)