ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ: Чудесна Србија у четвртфиналу Светског првенства!

Губиш до 91. минута, а бољи си. Али, уместо да се нервираш – постигнеш гол, баш тада, у судијској надокнади времена, када су те већ сви отписали. Затим одмах останеш са играчем мање, опет будеш отписан, а ипак храбро наступиш и у продужецима. Будеш бољи и тада – иако бројчано слабији. И, на крају, када се дрхти од стрепње, а ти јуришаш. И опет им затресеш мрежу. Е, то је наша омладинска фудбалска репрезентација, и баш такав је био њен подвиг у осмини финала Светског првенства: „орлићи“ су, уз гол Шапоњића у 91. минуту, те аутогол Талабера у 119, елиминисали Мађарску победом од 2:1 и прошли у четвртфинале Мундијалита, у коме ће играти са победником меча САД – Колумбија. Бајка је настављена!

Промене за којима је посегао Вељко Пауновић, а морао је да одмени Сереја Милинковић-Савића због жутих картона и Мијата Гаћиновића због стомачних проблема, условиле су да, условно речено, „новајлије“ у тиму, Марко Грујић и Филип Јанковић „дуго траже“ себе.

Па и такви, „орлићи“ су били далеко бољи ривал, но велики Јанковићев промашај у 57. минуту отворио је контру мађарске селекције, која је крунисана првим поготком на мечу. Стрепело се најпре до судијске надокнаде времена, када је резервиста Иван Шапоњић, у 91. минуту, поравнао на 1:1, да би потом његов саиграч Гајић добио жути картон, па се у продужетке ушло са неравноправним односом снага на терену.

То „неравноправно“ се односило на бројност, али недостатак једног фудбалера не значи одмах и недостатак вере. „Отписани“ су храбро нападали, а онда се десио и тај чудесан аутогол у претпоследњем минуту другог продужетка, аутогол који је Мађаре бацио на колена, а Србију вину међу осам најбољих на свету.

Ево и како:

Прво полувреме: „Орлићи“ бољи, Секељи укротио све наше ударце

Офанзивно су ушле у овај дуел обе екипе, наши са жељом да што дођу до поготка, а Мађари с надом да ће наставити да пружају добре партије игром преко ркила, пре свега преко левог. Ипак, у уводних десет минута ниј ебило шутева на гол, јер су борбени везни редови успевали да, већ испред казненог простора, отклоне опасност.

Видело се већ тада да „орлићи“ траже најбољи начин да се што пре привикну на промене у свом саставу, јер Сергеја Милинковић-Савића није било овога пута у постави, због жутих картона, није било ни Мијата Гаћиновића, па су њихова места у средишњем делу терена заузели Марко Грујић и Филип Јанковић.

Ипак, момци који су више играли у досадашњем делу Мундијалита, леви бек Антонов и нападач Станиша Мандић, који је добио предност у односу на Ивана Шапоњића, први су припретили ривалима, но волеј нашег шпица био је непрецизан у 11. минту, баш као и покушај главом у 17. када га је са десне стране проиграо Максимовић.

Уследиле су потом две не баш идеалне одлуке шпанског судије Антонија Матеуа Лахоза, једна у казненом простору Мађара, но тим немачког селектора Бернда Шторка није успео да искористи те тренутке нервозе која се увукла у редове ривала. Штавише, прву наренду прилику, до тада највећу, имали су управо наши омладинци, и то у 27. минуту када је Здјелар лукаво шутирао са 12, 13 метара у горњи десни угао, а Секељи сјајном одбранио.

Први пут је наш чувар мреже, Рајковић, стрепео за мрежу иза себе у 34. минуту, када је после корнера не баш најбоље боксовао лопту, а њу потом захватио Зотер, но не и прецизно. Само два минута касније, поново је било занимљивије пред Секељијем: најпре је лопта погодила Кекчекша у руку, а судијска пиштаљка је остала нема, да би у наставку те акције, после корнера, Станиша Мандић пробао да лукаво, на врло малом простору који му је остављен, упути ударац, који је мађарски голман правовременим истрчавањем укротио.

Био је Секељи на искушењима и у 45. минуту, када је Здјелар успео да прође двојицу чувара на средини терена, лопта је недуго затим стигла до Вељковића, потом до Живковића, а овај је одмах упослио нашег јединог нападача, Мандића, чији је добар шут благо искоса са десне стране голман мађарске селекције успео да одбрани.

Друго полувреме: Драма, драма, драма!

Где су стали у првом, ту су изабраници селектора Вељка Пауновића наставили у другом полувремену. Мандић је играо све боље, упутио два шута за уводних пет минута, припретио је са дистанце и Грујић, а Мађари су се, у подређеној улози, углавном бранили, неретко и оштро, или покушавали преко Калмарових центаршутева да припрете Рајковићу.

И, таман када се чинило да ће се мрежа мађарске селекције затрести, десило се супротно. Антонов је прошао неколико супарничких играча, пробивши се по левом крилу, идеално је упослио некадашњег капитена ове селекције, Филипа Јанковића, који је био потпуно сам на десет метара, у срцу шеснаестерца, али је – промашио лопту. Баш тада је кренула контра Мађара, дугачко додавање Калмар је успео да укроти, да по десној страни нашег казненог простора обиђе Бабића и онда идеално, „повратном“, упосли најбољег стрелца екипе, Мерва, који је затресао нашу мрежу у 57. минуту, као што је то учинио и против Бразилаца у првој фази такмичења.

Вељко Пауновић је одмах реаговао, убацивши и другог шпица у игру, Ивана Шапоњића, управо уместо Јанковића, но добро организована, а од тада и бројнија одбрана ривала спречавала је лепршаву игру какву су „орлићи“ показивали до тада.

Мандић је и даље био највећа опасност за голмана Секељија, претио му је ударцима у 65. и 74. минуту, када су добре одбране чувале мрежу, а и предност коју су његови саиграчи стекли изненадним поготком.

Селектор „орлића“ је недуго затим у игру увео Гаћиновића, који је одменио Грујића у везном реду, па је Србија у последњих 12 минута другог полувремена ушла са прилично офанзивном поставом, са Шапоњићем и разиграним Мандићем у шпицу, а до тада скоро неприметним Живковићем, нашим најбољим играчем у досадашњем делу првенства, и Гаћиновићем као крилима.

Ипак, све што би наши и успевали да ураде у везном реду, Мађари су „секли“ неретко врло грубим прекршајима, па су жути картони почели да им се умножавају, баш као и њихво задовољство јер је време одмицало, а резултат се није мењао по други пут. Није се мењао ни после бравура Гаћиновића по левом крилу, и потоњег Мандићевог додавања за Максимовића, чији је ударац из тешке позиције послао лопту покрај стативе, а ни када би Живковић остао у доброј позицији на десном крилу – јер га лопта и дефинитивно „није слушала“ као у три претходна наступа на Мундијалиту.

Јесте у 88. минуту, када је идеално упослио Гаћиновића, дугом дијагоналом, да би потом уследио атрактиван волеј са леве стране казненог простора мађарске селекције, који је лопту послао изнад пречке.

То је био увод у нови добар потез Андрије Живковића, који је у 91. минуту идеално центрирао из корнера, а млади Иван Шапоњић, главом, из петерца, послао лопту под пречку за 1:1 и наставак наде да Србија може да прође даље.

Међутим, колико је тежак ударац био за Мађаре то што су примили гол у првом минуту судијске надокнаде, толико је у наредном Србија доживела један – јер је одлични десни бек Милан Гајић добио други жути картон, па су „орлићи“ остали са десеторицом на терену, а онда издржали последњи напад супарника и дефинитивно изборили продужетке.

Други продужетак: Небо се отворило!

Чим је почело првих додатних 15 минута утакмице, постало је јасно да ће се наши омладинци бранити у формацији 4-4-2, али и да се неће само посветити дефанзиви, већ тражити шансу и на другој страни терена. То је на моменте деловало и прилично дрчно, онако „спортско-мангупски“, јер су у нападу „орлићи“ користили и додавање петом, било их је и по четрворица, петорица у супарничком казненом простору, али одлично голман Секељи није морао да интервенише, јер је изостајао ударац ка голу који је чувао.

На ред је дошао и други продужетак, који је такође почео офанзивним наступом наше омладинске селекције, која је и са седморицом била на мађарској половини терена, ни не помишљајући да се само брани. Колико су сигурно, а пре свега смирено, деловали Пауновићеви играчи, сведочи и да су тек у 116. минуту дозволили први шут ка Рајковићевом голу у продужецима, и то не неки опасан.

Није деловао опасно ни Шапоњићев центаршут са десног крила у 119. минут, али је тада мађарски дефанзивац Талабер, попут Аугенталера на Маракани 1991. године, подметнуо ногу, подигао тако лопту – и лобовао свог голмана за нестварних Србија – Мађарска 2:1!

https://www.youtube.com/watch?v=odMu4Q7ZMlM

У20 Светско првенство, осмина финала
Србија – Мађарска 2:1 (0:0, 1:1)

Стрелци: 0:1 Мерво (57), 1:1 Шапоњић (90+1), 2:1 Талабер, аутогол (119)

Жути картони: Гајић – Салај, Кечкеш, Лензер, Осват

Црвени картон: Гајић (други жути, у 90+2)
Србија: Рајковић, Гајић, Антонов, Бабић, Максимовић, Здјелар, Вељковић, Грујић (од 78. Гаћиновић), Јанковић (од 58. Шапоњић), Живковић, Мандић (од 90+2 Стевановић)
Мађарска: Секељи, Осват, Тамаш (од 73. Д. Нађ), Кечкеш (од 55. Талабер), Лензер, Вида, Мерво, Зотер, Калмар, А. Нађ, Салај (од 58. Форгаш)

Тагови: Мађарска, Светско првенство, Србија, Фудбал