Селектор Србије Светислав Пешић говорио је после пораза у финалу Мундобаскета од Немачке. И истакао је да је поносан на свој тим и на све што је урадио на првенству. Али, додао је да је било проблема са физичком спремом играча.
Пре свих Богдана Богдановића и Николе Милутинова.
„Немачка је првенство завршила без пораза и треба да им честитамо на томе. Наша ситуација је другачија. Требало нам је више, већа ротација. Нисмо знали да ли Милутинов може да игра до последњег тренутка због проблема са мишићем који је задобио против Канаде. Имали смо само 48 сати да га припремимо што је било јако тешко. На почетку утакмицу изгубили смо јако важног играча у Добрићу. Богдановић се пре утакмице осећао лоше. Толико проблема у кратком интервалу нисам видео у животу… Честитам још једном Немачкој, играли су одличну кошарку, заслужили су ову медаљу. Поносан сам и на моје играче, ко не може да буде поносан на овај тим. Имали смо отворен шут пред крај, нисмо погодили… За овакве утакмице треба да будемо у бољој физичкој форми“, објаснио је Пешић.
Да ли је било неке поруке играчима после утакмице?
„Рекао сам им оно што сам на почетку рекао – да смо овде направили оно што је наш план био, а то је да одемо на Олимпијске игре. Узели смо сребро. Хтели смо да узмемо злато, за то смо се спремали. Рекао сам играчима да сам поносан на њих, пре и после утакмице. Ми смо дуго на путу, од 17. августа смо на путу, сваки дан живимо заједно као породица, постали смо добри пријатељи, више од односа тренер-играч. Све их волим. Нашли смо се, верују они мени и ја њима. Били смо посвећени и тако смо надокнадили нешто што нам је фалило, а објективно јесте. Немамо шта да објашњавамо ником, али реално смо имали проблема. Фалила нам је дужа ротација, Милутинов је играо на свој ризик, изгубили смо Добрића. Не тврдим да бисмо победили да смо били комплетни, Немачка је данас заслужено добила“.
Захвалио се селектор свим навијачима који су подржали Орлове у Манили.
„Говорио сам често на ту тему. Обично се каже – иди ти тамо победи некога, па онда говори. Своју функцију, обавезу и посао који то и није, већ жеља да у мојим годинама вратим нешто српској кошарци која ме је створила, желео сам да ставим у службу кошарке. Ово је чудесан резултат, ми можда нисмо ни свесни колико је велики резултат, пре свега за играче, али и за остале који су учествовали у квалификацијама за Мундобаскет. Знате колико је ту било критика, проблема, вређања… Све у интересу да се кошарка у Србији поправи. Не верујем да ће ова медаља поправити стање у нашој кошарци. Волео бих да се деси обрнуто, да ова медаља покрене доста проблема које српска кошарка има. Медаља значи за људе који су допутовали овде са свих страна, осетили смо њихову подршку, то је фантастичан осећај, да ти видиш такву помоћ и подршку народа, који желе да ти помогну. Али, људи који су данас задужени за кошарку у Србији морају да ураде нешто, иначе ћемо бити срећни ако се само квалификујемо за велика такмичења, јер медаља неће бити“, рекао је селектор.
Говорио је Пешић и о проблемима српске кошарке.
„Ми немамо лигу, не постоји такмичење у Србији. Како мислимо да развијамо нашу кошарку кад немамо лигу. Ако кажем нешто позитивно за Немачку и њихову лигу, има одмах да ме нападну тамо неки. Немци имају већ 20 година један од најорганизованијих система такмичења. Није чудо што су направили све ове резултате, што су направили силне играче, као и Шпанија. Ако се у најскорије нешто не промени, ако нешто не покренемо док се заврши циклус у Паризу, ако не седнемо и не видимо како да уредимо односе у кошаркашкој организацији, клубовима и направимо систем такмичења који одговара развоју играча, више нећемо освојити ништа“.