Други финалиста Светског првенства је репрезентација Хрватске! Манџукић је у другом продужетку утишао Лондон и сјајном реакцијом, после додавања Перишића, савладао одличног Пикфорда и донео велико славље хрватским навијачима.

Почели су Енглези онако како су само могли да сањају. Повели су у 4. минуту фантастичним голом Трипијеа после слободног ударца. Субашић је могао само да посматра лет лопте која је завршила испод саме пречке. У тим тренуцима ни хрватска није имала игру, али је успевала да се организовано брани. До краја полувремена Хрватска је успела да се мало консолидује, да преузме лопту на средини терена, али нису успели да изједначе.

Наставак нам је донео неочекивано дефанзивну игру Енглеза. Док су Хрвати имали само један циљ — постићи гол за останак у мечу. Покушавали су редом преко Перишића, Ребића, Ракитића, а недостајао је Манџукић у тим тренуцима, који се малтене није видео у највећем делу утакмице.

Ипак, гол је „висио у ваздуху“. Много убачених лопти пред голмана Енглеске са свих страна. Једна таква је и донела тако жељено изједначење Хрватима. Врсаљко је центрирао из велике даљине, а Перишић се у стилу Ибрахимовића одлично сналази и спољним делом ноге шаље лопту иза леђа голмана Пикфорда за огромно славље „ватрених“.

И после датог гола, Хрватска је наставила да игра, што није типично за балканске представнике у фудбалу. Створили су Хрвати још неколико шанси, а Перишић је могао да буде човек одлуке већ тада, да му се после добре акције и прецизног шута на путу није испречила статива. Енглези ни тада нису успевали да нападну како умеју. Није их отрезнила добра игра Хрватске у пољу, и то што су њихови противници стварали солидне шансе. Као да су већ тада очекивали продужетке, мислећи да Хрвати за њих неће имати снаге, јер су их одиграли већ двапут у претходна два меча.

Рашфорд је успео да унесе мало живости у игру „гордог албина“ након што је ушао у игру, али тада је са терена „нестао“ Кејн. И оно мало шанси што су Енглези успели да створе пред голом Субашића, завршавало се прилично непрецизним шутевима. Међутим, у одбрани су били и те како организовани, мада је Пикфорд морао више пута да реагује. После свега, ипак се дошло до продужетака. И тек тада је Енглеска преузела иницијативу, кренула напред, покушала да дође до гола. Најближи томе је „горди албион“ био после одличног ударца Стоунса главом са 6 метара, али тада су Хрвати успели да избаце лопту са гол линије. Много среће у тим тренуцима су имали „ватрени“. Али то је тек био други шут Острвљана у оквир гола репрезентације Хрватске.

У другом продужетку је опет екипа Златка Далића преузела иницијативу. Модрић и Ракитић су сачували довољно снаге и за тај део игре. Држали су средину терена, отварали по боковима саиграче, покушавали да стигну гола, иако се чинило да ће своју шансу тражити на пенале, који су им већ два пута доносили пласман у наредну рунду.

Међутим, отворила се прилика после одигравања главом, напамет, Перишића ка Манџукићу, који се сналази и не пропушта прилику да израсте у великог јунака своје нације, иако је највећи део утакмице био можда и најслабија карика у Далићевој екипи.

Имамо финалисте. Хрватска и Француска се ће се борити за трофеј намењен светком прваку. Белгија ће са Енглезима играти за треће место.