ОН ЈЕ НАЈБОЉИ СПОРТИСТА КОГ ЈЕ СРБИЈА ИКАД ИМАЛА: А да мало оставимо Ђоковића на миру?

“Бато, пензија”.

“Сад лепо да нас не брукаш, пензија и ћао”.

“Време је за пензију. Оваквим срамоћењем ништа не добија”.

Ова три коментара налазе се испод извештаја о поразу Новака Ђоковића у другом колу Aустралијан опена. Момак није ни напунио 30 година. И после свега што је урадио, како да не помислиш – је л’ могуће ово?

Видим, многи се утркују да објасне пад најбољег српског спортисте свих времена. Поновићу – најбољег спортисте које је ова Србија икада имала. И додаћу – а да није допринела ни пет одсто томе.

Да, Новак Ђоковић више није онај исти ванземаљац, за ког апсолутно ниједан тенисер није имао решење. Некако сам стекла утисак да баш тај блистави период једне тениске ере наш заборавни народ ипак неће заборавити. Из турнира у турнир, скупио је више мечева у каријери и од свих чланове “велике четворке”.

Те чињенице су и даље ту: рекордер по броју мастерс титула, играч са најбољим односом победа и пораза у историји тениса, сва четири грен слема пехара су у једном моменту били у његовим рукама (што се није десило од 1969. године), једини играч који је зарадио сто милиона долара само од турнира…

Освајање Ролан Гароса после чак три изгубљена финала турнира који му је једино фалио довело је до питања свих нас, а поготово Новака: шта сад? Ту ситуацију је најбоље објаснио у својој анализи Стив Тигнор, амерички тениски консултант и колумниста, који пише за “теннис.цом” и Вимблдон.

“За спортисту није нормална ситуација да му понестане циљева, или препрека које мора да превазиђе, и то се самом Ђоковићу не свиђа. Једини противник му је он сам, а то се често показало као најтежи противник од свих”.

Где и како пронаћи мотив када си остварио све за шта си се годинама трудио? Живот посветиш нечему, пењеш се на планине и онда одједном- нема више. Освојио си и Монт Еверест. Уз дужно поштовање свима вама који прозивате Ђоковића да “иде за парама” и што купује станове по Aмерици, али нешто нисам сигурна колико вас би се мењало са њим, с обзиром за какву се жртву определио од момента када је први пут узео рекет у руке. Исто тако не верујем да сте тај моменат “има се, може се” истицали у први план у коментарима када је редом освајао пехаре, рушећи своје највеће ривале као да су у питању играчи за неколико десетина места испод њега. Исти ти ривали показују разумевање за сваки респект.

Да ме не схватите погрешно, реците шта мислите. Само, Новак је заслужио мало више поштовања, зар не? Коментари на порталима у тренуцима разочарања због неуспеха су, у крајњем случају једна мање битна ствар. Aли посебна су прича изјаве људи који су сарађивали са њим.

После џентлменског растанка на крају 2016. године, Борис Бекер се јавио са оштријом критиком Ђоковића баш после тог пораза од Дениса Истомина. “Браво” за изабран моменат.

– Све време је изгледао потпуно ноншалантно на терену, а то није Новак којег познајем! Више бих волео да га видим како ломи рекет, цепа мајицу, чини нешто да покаже емоцију. Није срамота губити мечеве – рекао је Бекер. Поновио је и да Новаку тенис није био приоритет, и да је то био главни разлог за крај њихове сарадње. Да подсетим да је Ђоковић ангажовао прослављеног немачког грен слем шампиона не да би му помогао око слајса, већ да би га психички спремио за велика финала истих тих грен слемова. Бекерова улога је, испоставило се, испуњена, а последња изјава ми делује као чињење услуге светским медијима…

Наши тренери и многе тениске легенде би требало да имају мало више одговорности у својим недовољно поткованим изјавама, колико год да (мисле да) познају најбољег српског тенисера. Већ месецима се провлаче три “горуће теме”.

Да ли стварно треба да полемишемо о томе је исхрана проблем Ђоковићу? Зар било ко од нас боље зна од Новака и његовог тима шта је најбоље за њега?

Да ли стварно треба да у први план истичемо, признаћу, помало чудног спиритуалисту Пепеа Имаза? Зар нико није помислио да Ђоковићу треба “сwитцх” у менталном приступу тенису – или не само тенису?

И на крају, да ли стварно треба да лицитирамо у какве је приватне проблеме Новак упао? Са тим се бори свако од нас на свој начин – зашто не би и он?

Пробајте да одговорите на ова питања, и ‘ајде да оставимо човека мало на миру. Уместо да “бату” ког у звезде кујемо већ годинама, а ништа му не дугујемо, шаљемо у пензију…

Тагови: Новак Ђоковић, Тенис