На конференцији за новинаре после освајања Ју-Ес опена као 24. гренд слема у каријери, најбољи светски тенисер свих времена одговарао је и на питање о томе „како се није сломио, иако је изгледало да је на конопцима и да се распада“:
„Одговорићу најискреније шта ја мислим да је посреди у тим тренуцима – то су Бог и анђели чувари. У тим тренуцима када више физички и материјално не осећаш ноге, не осећаш снагу, врти ти се тло под ногама, врти ти се небо изнад главе, у тим тренуцима са својом вером коју имаш и надаш да ће доћи до те Божанске интервенције. Можда ми нећете веровати ово што сада причам, али ми се много пута у каријери то десило – да сам и ја сâм себе изненадио како је било могуће да сам издржао то. Па, могуће је ако верујеш у Бога и ако верујеш да има виша сила која ти помаже у тим тренуцима. Ја то озбиљно схватам и у то изузетно верујем. Верујем да је присуство Божанско било данас, јер у тим тренуцима можеш само по неком инстинкту и интуицији да играш. У моменту кад сте у једној размени пребацили лоптицу 30 пута, у једном сету ушли у други сат игре – ја више не видим јасно лоптицу, мени се све мути пред очима… Тешко је то описати некоме ко није у мојој глави и не види те ствари. Дошао си до крајње тачке физичке исцрпљености, можда сам данас одиграо и најтежи сет у животу, у оваквом финалу…“
Одговарајући да ли себе сматра једним од највећих спортиста свих времена, Новак Ђоковић је рекао:
„Остављам то вама и свима другима, да ли јесам или нисам, да ли заслужујем да будем део те дискусије. Да нисам из Србије, пре много година бих био дигнут у небеса у спортском нивоу, поготово у западном свету. То је део мог путовања, ја сам захвалан одакле долазим из Србије, то ми даје веру и наду, то ми је још слађе и то ме испуњава, а ви пишите оно што мислите.“