Наш великан: Саша Ђорђевић, Србија

У односу на очекивања, пето мјесто није успјех, а у односу на игру, јесте реална мјера у овом моменту. Шта год да је разлог одласка са селекторске клупе: истицање уговора, одговорност за пласман, одлука прије првенства да се након првенства повуче, односно што год он каже да је разлог – ваља му вјеровати, јер је повјерење заслужио. Ко, ако није он?

Златом током играчке и сребром током тренерске каријере, а особито незаборавним поенима и побједама у последњим секундама, постао је спортски великан. Синоним за борбу до последње секунде. Парадигма наде. Персонификација успјеха. Џентлмен на терену и поред њега. Тип који посједује визију побједе али и осјећај одговорности.

Због свега тога, ко год да сједне на селекторску клупу репрезентације, његово мјесто неће узети, јер он је више од селектора, као што је био и више од играча. Аутентичан. И једини. Александар Саша Ђорђевић, Србија.