НАЈГОРЕ ЕВРОПСКЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ СРБИЈЕ: Докле стварање новог тима

Зашто се председник Фудбалског савеза Србије скрива од спортске, посебно фудбалске јавности и због чега у последње време „у ватру” гура свог млађег колегу, потпредседника Милошевића. Да ли то Караџић ради смишљено, спремајући на тај начин свог будућег наследника за председничку фотељу. Или, искуствено, као и до сада заобилази медије, бежи од одговорности….

Кроз врата националног тима у овим квалификацијама, које треба што пре заборавити, јер, сем нових брига, нису донеле ништа ново, прошло је чак 30 фудбалера! Како онда да имамо добар тим? Иако поучени претходним искуством, неуспесима и за европско и светско првенство, нисмо успели да на најбољи начин извучемо поуку. Чињеница је да су нам ово дефинитивно најгоре европске квалификације, јер после шест одиграних мечева, Србија има само један освојен бод!

Сведоци смо нашег најновијег фудбалског цунамија, јер како другачије окарактерисати, бледе партије нашег националног тима, ако се изузме меч са килавом Јерменијом у Новом Саду. Млади селектор Ћурчић, који још увек није на прави начин убедио овдашњу фудбалску јавност да је управо он тај човек који може да стабилизује наш национални тим после турбулентиних периода, обећао је да ће до почетка нових квалифиација формирати прави тим. Али, докле више прављење новог тима. Пошто је заменио Дика Адвоката, Ћурчић је у национални тим, до сада, звао чак десеторицу нових играча. Наравно, није искључена могућност, да ће их бити још. Али, шта од тога имао?

– Пред нама је време да стварамо и тим и резултате, истакао је после прве победе у квалификацијама селектор Ћурчић.

Чињеница је да у протеклих дванаест месеци нисмо одмакли много, ни у игри ни у резултату. Јасно је наша репрезентација најпре ментално мора да се реновира. Јер, како другачије објаснити чињеницу да имамо играче из најбољих европских клубова, а кад дођу овде, не личе на себе. Свако од њих у својим клубовима добијају стрикне задатке. Те обавезе треба им под хитно наметнути и у репрезентацији. На томе, пре свега мора да ради селектор. Јер, није атмосфера ако се наши играчи лепо друже на припремама, ако заједно одазе у ноћне клубове, као што су то до сада многи радили, већ ту атмосферу треба неговати на терену.

Зашто је Бранислав Ивановић постао жртва овог тима? Он је неко ко у озбиљном фудбалском свету има високу цену. Зар је морао да игра против килавих Јермена. Чињеница је да селектор још увек покушава да дође до игре, али, ако и даље сам себи товари проблеме, ако пада под утицајем разнличитих лобија, који се увек мотају око репрезентације, тешко и њему и нама. Јер, селектор који прихвати утицај са стране осуђен је на пропаст. Он пре свега мора да обезбеди своју самоталност у одабиру играча. Ако то буде урадио Радован Ћурчић, а нема разлога да у то не верујемо, онда можда и будемо на правом путу.

Наши најбољи фудбалери отпутовали су јуче у Француску где их у уторак на новом стадиону у Бордоу очекује пријатеска утакмица са домаћином наредно шампионата Европе. Биће то прилика да наши играчи као прошле године у Сао Паулу, осете бар делић атмосфере великог такмичерња. Јер, идуће године у јуну и јулу, Француска ће угостити 24 најбоље репрезентације Старог континента. Нажалост, и овог пута без нас…

Тагови: Радован Ћурчић, Фудбал, Фудбалски сабез Србије