Ако је реч за игру Федерера „лепота“, главни адут Надала је „моћ“… Тешко је пронаћи једну реч која описује Ђоковићеву чаролију.
Када је Тајгер Вудс освојио четири првенства у низу, сви су то назвали „Тајгер слемом“. Када је млађа сестра Вилијамс освојила четири заредом гренд слема славили су сви „Серенин слем“. Али зато победа Новака Ђоковића, како се наводи у анализи „Ен-Би-Си спорта“, против Мареја на Ролан Гаросу није на прави начин представљена у свијету спорта.
Нико не говори о „Новаковом слему“. Унутар тениса сви су фокусирани на слем каријере. То јесте велики успјех, али то се и догађало у посљедње вријеме. Андре Агаси је то учинио, Роџер Федерер, као и Рафаел Надал. Међутим, нико од њих није освојио четири гренд слема заредом.
Новак је ушао у друштво у коме се налазе Лејвер и Баџ, тенисери који су исти успех успели да направе али у потпуно другачијем времену. Ђоковић је то урадио у ери Федерера и Надала. Та два тенисера су вјероватно главни разлози због којих Новака не поштују онолико колико заслужује, јер њих двојица не остављају много кисеоника да дише било ко други.
Дуели Федерера и Надала били су некада све у мушком тенису. Градили су велики ривалитет годинама, а гајили су потпуно другачије стилове. Извукли су све најбоље један из другог, а онда се 2011. појавио Новак Ђоковић.
Српски тенисер је у тој блиставој години побиједио на три гренд слема, освојио пет мастерса турнира 1.000, везао 41 меч без пораза, тријумфовао у 10 од 11 међусобних дуела са Швајцарцем и Шпанцем. Мада се чинило да Ђоковић на сваком турниру има улогу негативца, он је са тим знао да се бори. Прекинуо је Рафину доминацију на шљаци, а Федерера је спријечио да рекордни осми пут освоји Вимблдон.
Ако је ријеч за игру Швајцарца „љепота“, главни адут Шпанца је „моћ“… Тешко је пронаћи једну ријеч која описује Ђоковићеву чаролију. Федерер је величина, Надал такође… Новак је тениски фанатик, али биће потребно још времена да сви схвате да је он геније.
Тагови: Новак Ђоковић, Тенис