ЕМИР КУСТУРИЦА: Шта бих дао да ми се још једном насмије мој друг, чаробњак из Аргентине?

“Нико на свијету као Дијего није задржао привилегију дјетињства да остане вјечно дијете и да не поремети спонтаност коју дјетињство собом носи. И што је вријеме више одмицало он је све више постајао дијете које се игра, да није тако како би одиграо онолике утакмице и како би сваком тиму у којем је играо донио највеце фудбалске трофеје”, пише за Objektiv.rs, после вести о смрти Дијега Марадоне, Емир Кустурица и додаје:

“Јер да му је икада успјело да до краја одрасте не би нас његове игре узбудјивале у мјери у којој се то дешавало. Изван терена није успјевао да се уравнотежи па је и у свакодневни живот уносио елементе игре које су се косиле са правилима. Сав новац који је зарадио потрошио је, на друге и на своје пороке које није скривао. Срећна околност је што сам ја био свједок једног опоравка гдје је Канска позорница била мјесто његовог великог повратка.Већ тада је био неколико пута у смртној опасности”.

Кустурица даље пише:

“Ту је постојала нека цудна смјеса у том бићу, гледао сам га како на стадиону Бока Јуниорса реагује на гол, то је био глас који производи земљотрес, то је била реакција као вулкан да с излије из утробе земље. Као и сви људи који не забораве своје порјекло он је бринуо о обесправљенима и никада није постао дио естаблишмента, волио је Кастра Кубу и поробљену Јузну Америку, био њихов најбољи ПР, као што је читав живот промовисао властито сиротињско дјетињство”, пише он и додаје:

“Играо се са властитом славом и носио осмјех који вриједи више од свих атомских бомби САД, ловетине Џефа Безоса и читавог Холивуда. Јер шта бих да ми неко да све то па да бирам да ли бих то узео или да ми се још једном насмије мој друг , чаробњак из Аргентине ја бих, наравно бирао ово друго”.