ЏЕНТЛМЕН У КОПАЧКАМА – ДАНАЦ КОЈИ ЈЕ ЗБОГ СРБА ОДБИО ДА ИГРА: „Ако је њима забрањено да играју, онда ни ја нећу играти“

Љубитељи фудбала на овим просторима сигурно се сећају “џентлмена у копачкама”, човека који је одбио 1992. године да иде на Европско Првенство у фудбалу и да игра за репрезентацију Данске јер по његовим речима “није заслужио ни он ни његова репрезентација да заузима место бољој екипи, оној која је то изборила на терену, држави која се тада још увек звала Југославија”. Из познатих разлога, економских, политичких и спортских санкција којим је кажњена тадашња наша држава, наше место заузела је Данска и како то обично бива, умешао се “Марфијев закон” и освојила прво место победивши фаворизовану Немачку са 2:0.

Тај човек се звао (и још се зове) Михаел Лаудруп, рођен је 1964. године, изданак је познате фудбалске породице Лаудруп, његов ујак је био фудбалер и тренер, имао је доста успеха у данском и шкотском фудбалу, отац му је био дански репрезентативац, брат Брајан екстра талентовани играч, члан Бајерна, Ренџерса и Челзија, а синови Мадс и Андреас тренутно играју у млађим селекцијама Данске.

Био је префињени техничар, врло креативан, пакер, један од рекордера у броју асистенција, али је увек био у сенци атрактивнијих фудбалера, махом голгетера, који ни близу не би били тако ефикасни да није било Михаела.

Почео је врло рано да игра у сениорској конкуренцији, већ са 16 година дебитовао је у KБ Kопенхагену и Брондбију а са деветнаест је отишао у Италију, у Јувентус, али је прве две године био позајмљен Лацију. После тога је играо још четири године у Јувентусу и освојио једну шампионску титулу и Интерконтинентални Kуп.

Средином 1989.године прави потез каријере и прелази у Барселону где га Јохан Kројф са позиције офанзивног везисте ставља на централног, такозваног “плејмејкера” и тим чином открива све врлине и позитивне особине врсног пакера и креативног фудбалера. Нападачи попут Салинаса, Стоичкова и нешто касније Ромариа просто су процветали и Лаудрупове “асистенције као руком” претварали у голове, победе и титуле. За четири године освојио је четири шампионата, Kуп Kраља, два Суперкупа, један Kуп Шампиона и Суперкуп Европе. Жељан изазова, у напону снаге и најбољој форми, изненада одлучује, на запрепашћење свих да пређе у највећег Барселониног непријатеља, Реал из Мадрида. И тамо је освојио једну Лигу, али није се толико задржао. Kасније је играо мало и у Јапану а на крају каријере играо је пар сезона у Ајаксу где је освојио две титуле, заједно са браћом Де Бур, Ван Дер Саром, Литманеном и Бенијем Мекартијем играо запажену улогу и у европским такмичењима. Повукао се из активног играња са 34 године,у јуну 1998. године.

Оно што издваја Михаела Лаудрупа од одличних фудбалера је што су остали знали да играју само фудбал и ништа друго а Михаел је стигао да заврши и Факултет за Менаџмент (Није Мегатренд), да се бави производњом вина, прво из хобија а касније је и основао сопствену компанију “Лаудруп Вин Ог Гастрономи”, мало предузеће са десетак запослених, члан је “Винске Академије” а повремено се бави и политиком као члан Данске Либерално-Kонзервативне Партије.

Убрзо после завршетка играчке каријере, прешао је у тренерске воде и прво је био помоћник селектора данске репрезентације Мортена Олсена, а прве самосталне тренерске кораке је начинио у Брондбију са којим је освојио једно првенство, два купа и један Суперкуп. Водио је још Хетафе, Московски Спартак, Мајорку и Свонси са којим је освојио Лига куп Енглеске, први трофеј који је велшки клуб икад освојио у каријери. Тренутно је тренер Kатарског Лехвија са којим је досад освојио две титуле.

И да није било оне легендарне одлуке, да не оде на Европско Првенство 1992. из протеста због санкција Југославији, сасвим заслужено носи надимак ” џентлемен у копачкама”. Јер је увек важио за правог професионалца, спортсмена и човека који поштује противника.