ЂОРЂЕВИЋ: Хрватски силазак са постоља нема оправдања

Селектор кошаркаша Србије Александар Ђорђевић, сада у улози тренера Бајерна, учествује на припремама за почетак сезоне на турниру у Задру. Била је то прилика да хрватски медији добију његове одговоре на бројна питања, која су се односила на догађаје на протеклом шампионату Европе, осврта на историју кошарке и његовим личним доприносима, чувеном силаску репрезентације Хрватске са постоља до сећања на Дражена Петровића.

Александар Ђорђевић је као играч и као селектор репрезентације освајао читав низ медаља коме је пре само пет дана придодао и сребро Европског првенства, што је био и основ интересовања хрватских медија, у овом случају представника портала „Индекс“.

„Нисмо имали среће са повредама, али није долазило у обзир да то ставимо као изговор пред нацију и играче који путују на Евробаскет. Ја сам тако одлучио, рекавши да је састав промењен, али амбиције остају исте“, навео је Ђорђевић.

Истакао је да се потрудио да пренесе своју велику веру у играче, а из њих и на терен.

„Имамо луди такмичарски карактер, снагу групе која верује и живи заједно, која се дружи и изван терена, на шта сам јако поносан“, објаснио је Ђорђевић „тајну“ успеха српског националног тима, коју хрватска кошарка, иако и сама пуна талентованих играча, никако не успева да достигне.

Додао је да су направили пуно у четири године, довели људске односе у репрезентацији до вишег нивоа, као и да се нада да ће та атмосфера дуго трајати у српској кошарци.

„Пуно ми значи њихов однос и приступ, поносан сам на њих, поносан сам на ово што смо направили. Ово је производ врхунског рада и односа, пре свега играчког односа према обавезама и плану који смо ставили на папир“, додао је Ђорђевић.

Александар Ђорђевић је посебно истакао квалитет словеначке селекције и честитао им на сјајној игри на шампионату.

„Заслужено, свака част. Једанаест Словенаца и један Американац су освојили медаљу. Све честитке Игору Кокошкову, он је јако заслужан за словенско злато. Смета ми када кажу да је Словенија изненадила. Нису изненађење, ни близу, а камоли највећи шок у историји Евробаскета. Ко прати кошарку, зна да имају добре резултате иза себе“.

Иако је у финишу финала бурно реаговао због појединих одлука судија, спорне ситуације и суђење Ђорђевиђ није желео да коментарише.

„Ма, небитно је. Нису били на нивоу дуела и кошарке која се игра на Евробаскету, многи су дошли из земаља где нема оваквих турнира и играча. Честитам Словенцима, заслужено су прваци“, истакао је Ђорђевић.

Он се, навођен питањима хрватске штампе, осврнуо и на богату играчку каријеру, дружење са саиграчима, а касније супарницима из хрватске репрезентације.

Ни овога пута није могло без приче о чувеној 1995. години, када је репрезентација Хрватске сишла са постоља (освојили су бронзу) јер је церемонија протицала у знаку и симболима победника, изабраног тима Југославије.

„Притисак државних врхова на спортисте био је велики, и не само тада. Сећам се како су Здовца уклонили из репрезентације Југославије из полуфинала у Риму. Био сам тамо, сви смо заједно плакали. Тако је било“, нагласио је Ђорђевић.

„Спортисти су се увек користили у разне националистичке сврхе и интересе. Неки паметнији су се искључили, неки су то радили из уверења, што је сасвим легитимно. Силазак са постоља? Не могу да кажем да је то био ружан чин, али је свакако био непримерен за једно тако велико такмичење. Нема оправдања“, рекао је Ђорђевић, а потом наставио:

„Ми то данас прихватамо као део лудог времена, али то је био непотребан потез. Исте године играли смо квалификације за Евробаскет у Софији, а репрезентација БиХ није хтела да игра против нас из политичких разлога. Спортисти су често жртве јер се нађу у тим ситуацијама које их обележе или остану уцртане у њихове биографије“.

У медијима се често истиче поређење Луке Дончића са Драженом Петровићем, али је Ђорђевић истакао да се они не могу упоредити.

„Нико се не може мерити са Драженом, он је био најбољи. Дончић је чудо, али свој је играч и нека иде својим путем. Сазрева брзином светлости, Реал му у томе помаже и биће један од најбољих“, сматра Ђорђевић.

Постоји анегдота (ако се као таква може подвести) да је Дражен Петровић после утакмице Цибоне и Партизана рекао Ђорђевићу да више никада нећете играти за Југославију. Ђорђевић је то потврдио.

„Да, рекао ми је да никад нећу играти за Југославију, Дуда Ивковић ме заиста није водио на турнир, али данас разумем. Требало је повести још некога ко је јак у одбрани, а Дражен је увек могао да постигне 40 поена. То су била спортска ривалства и била су вредна. Нисам хтео да играм са Драженом него против њега, тако је било и са Рађом или Кукочем“.

О кошаркашким проблемима комшија и рецепту за њихово решење, није хтео много да прича.

„Не бих се бавио Хрватском. Ми имамо нашу земљу… Радимо онако како мислимо да је добро, а кључна реч је ‘заједништво'“, поручио је Ђорђевић у опширном интервију за портал Индекс.

Тагови: Александар Ђорђевић, Хрватска