ЂОКОВИЋ: Желим да будем најбољи у Паризу

Прошле године је до Ролан Гароса све ишло као по лоју. Ђоковић је у Париз стигао са четири везане мастерс титуле, а онда је Вавринка обрисао шљаку са његовим ореолом непобедивости. Пораз од Јиржија Веселог у другом колу Монте Карла био је превентивни лек против опуштања мишића првог фаворита. Као и напетост која се, право ниоткуда, створила у финалном окршају Мадрида са Марејом (6:2, 3:6, 6:3).

„Ако се осврнемо на дуеле са Ендијем, па и Нишикоријем у полуфиналу, Новак као да је намерно покушавао да прође кроз што више тешких тренутака, како би се припремио за много већи притисак који га тек чека“, пише портал „Тенис“.

– Морао сам да се борим и борим и борим – није било лако Ђоковићу да свргне Британца са трона. – Али, генерално сам задовољан, одиграо сам фантастичан турнир који ће ми дати самопоуздање за Рим и, наравно, Ролан Гарос, где желим да будем најбољи.

Кратко је трајала епизода где је свет посумњао у моћ најбољег тенисера света.

– Прва четири месеца сезоне одиграо сам невероватно и пораз у Монте Карлу десио се с разлогом јер ми је било потребно време да поново напуним батерије. Три недеље биле су више него довољне да повратим свежину и да се вратим спреман.

Србин је поново престигао Надала по броју мастерса (29:28) и постао рекордер, а сада га јури и по укупном броју титула. Чудни пехар Мадрида је 64. у његовој колекцији, а са толико су Пит Сампрас и Бјорн Борг завршили своје трофејне каријере.

– Ласка ми то што сам у друштву таквих легенди нашег спорта, играча на које сам се угледао, поготово Сампраса. Када сам одрастао, он је владао тениским светом. Чињеница да сам се изједначио са њим по титулама је баш сјајна.

И Мареј је одрастао гледајући Пита како плеше на вимблдонској трави. Енди и Ноле су као клинци копирали његове форе на тренинзима, а ко је скинуо више потеза, видело се у осмини финала Мадрида 2006. Двојица 19-годишњака, тада 17. и 19. на листи, су први пут одмерила снаге под АТП велом.

– Десет година касније, најбољи смо на свету – рекао је то Ђоковић пре него што је Шкот препустио другу позицију Федереру. – У то време нам је врх листе деловао као велики изазов. Али, знамо се од 12. године, а већ у јуниорским данима смо били решени да освојимо тениски свет. Срећан сам што смо развили велико ривалство, а ван терена и пријатељство.

Духовити Британац је признао да то баш не би могло да се назове ривалством, алудирајући на чак 23. пораз у 32 дуела. Али другарство није спорно, што се видело кад је Енди бранио Новака од судије који му је дао опомену.

– Изашао је и рекао да сам због њега одуговлачио на сервису, да је он кривац. То је заиста нешто што се не виђа често у светском врху. Увек више волим да се сећам таквим тренутака из ривалства, него неког резултата. Лепо је кад усред тако важног меча покажеш своју људску страну и карактерне врлине које су, нажалост, ретке у спорту. Драго ми је што је то урадио и послао праву поруку деци и осталим играчима – закључио је Ђоковић, који је седам дана млађи од Мареја.

Баш на Ендијев рођендан у недељу, 15. маја, њих двојица би могли да играју финале Рима, на коме стартују у среду.

ТИТУЛЕ

1. Џими Конорс (САД) 109

2. Иван Лендл (САД) 94

3. Роџер Федерер (Швајцарска) 88

4. Џон Мекинро (САД) 77

5. Род Лејвер (Аустралија) 74

6. Рафаел Надал (Шпанија) 69

7. Новак Ђоковић (Србија) 64

7. Пит Сампрас (САД) 64

7. Бјорн Борг (Шведска) 64

Тагови: Новак Ђоковић, Париз, Ролан Гарос, Тенис