ЂОКОВИЋ СЕ РАСПЛАКАО И НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА МЕДИЈЕ: Новак открио шта га највише боли после пораза од Медведева

ТЕШКО је било Новаку Ђоковићу на конференцији за медије са српским новинарима по завршетку финала.

Преплављен емоцијама, покушавао је да нађе одговоре на сва питања, али сломио се.

Прво је сумирао утиске о самом мечу.

– Осећам олакшање… Заправо не олакшање, него растерећење када се завршио последњи поен. Притисак и очекивања су били огромни пре и за време овог турнира. Колико год да сам се трудио и успевао да останем у садашњем тренутку, усредсређен на наредни корак, цео тај процес исцрпи много. Осећам разочарање и тугу јер је пропуштена велика прилика. Није лако поднети овакав пораз, осећам горчину у устима. С друге стране, подршка, енергија и љубав публике које сам добио данас представља нешто што ћу дуго памтити и што остаје довека. Стварно су ми испунили срце предивним емоцијама. Заплакао сам пред последњи гем јер је емоција била јака и јединствена. Никада нисам нешто слично доживео овде у НЈујорку. Скупило се све што сам претходних година доживљавао овде у великим мечевима… Осећам да нисам заслуживао третман који сам често добијао, сада се све преокренуло. Велика захвалност свим нашим људима који су дошли уживо да гледају, људима који су пратили на ТВ-у такође… Нажалост, тако је како је, завршетак није идеалан, али морам да будем поносан због свега учињеног. Успешна година, три слем титуле и финале. Не желим да патетично звучим и да се жалим, јер имам толико тога на чему треба да будем захвалан. Незахвално је и некоректно причати о… Наравно да ме боли, човек сам и имам емоције, али подсећам себе колико невероватно много имам среће у животу – Бог и анђели су ме подржавали свих ових година и на томе сам им вечно захвалан, и због тога сам и овде, да се разумемо. Има још страница да се испише – поручио је Новак.

На питање, какви су му планови даље и шта би сада урадио другачије када би поново почео меч, рекао је:

– Мислим да сам се стварно потрудио да урадим све што је у мојој моћи да се припремим на најбољи могући начин, да себе доведем у оптимално стање тела, ума и духа. Стварно не знам шта бих променио, стварно сам се максимално потрудио… Једноставно, играо сам против бољег играча данас, који је имао више елана и енергије. Нажалост, ја нисам био најсвежији у ногама, недостајало ми је „горива“ и то су нијансе које одлучују. Ја сам осећао да сам спорији и да ми недостаје пола корака, нарочито на мом ритерну, који је један од мојих најважнијих удараца, уз неоспорну чињеницу да је он данас сјајно сервирао. То је још додатно отежало мој посао на терену. На крају, остаје тај жал за овим мечом – али, са друге стране, и захвалност и понос на све што је овде учињено. Право да вам кажем, немам никакав план, апсолутно ништа. Не знам да ли ћу играти било шта, било где… Тренутно сам само овде, у мислима, у НЈујорку.

На крају, на питање осећа ли да и у 35. години има још простора да напредује, с обзиром на то да конкуренција млађих постаје све јача, Новак је рекао да је свестан свега.

– Мора да се напредује. Стагнација значи назадовање у том контексту. Без тренинга, на терену и ван њега, нема резултата. Што више време одмиче за нас маторије, то нам је дупло теже него млађима да останемо на врху и да будемо кандидати за освајање слемова. Свестан сам тога и те како, али није то нешто што ме брине, то је природни циклус у животу. Не осећам се старо и истрошено када је тело у питању. Наравно, живот је потпуно другачији, ја сам и супруг и отац, имам друге приоритете када се живот сагледа у целини. Желео бих више да будем са децом, то сам себи обећао јер… Одсуство ме боли доста… Извињавам се. Уххх – расплакао се Новак, устао и напустио прес-салу.