Новак Ђоковић, најбољи тенисер света, обратио се јавности са позиције првог човека независног тениског удружења, Асоцијације професионалних тениских играча и навео шта су циљеви те организације, али је подсетио на своју борбу и пут из Србије, земље која је у време његовог одрастања била захваћена ратним вихором.
Ђоковић је основао ПТПА заједно са Васеком Поспишилом, својим некадашњим сарадником у Савету играча АТП.
„Цела сврха ПТПА је да презентује играче да имају фер и компетитивне услове, да добијају знање и да буду признати у систему. Неколико година сам био председник савета играча. Пробали смо на конвенцијалан начин, а сада на неконвенционалан начин, да направимо разлику за играче. Ништа није гарантовано, нови смо, млади, учимо, волели бисмо да имамо што више играча, да нас подражавају и препознају важност због ког је ПТПА основан и због ког постоји. Инспирисан сам многим играчима у прошлости, као што је Ники Пилић који је био један од оснивача АТП, а касније мој тренер. Он је говорио да морамо више да будемо сложни, да имамо више фер свет тениса“, рекао је Ђоковић.
Он је подсетио да је ПТПА почела са радом прошле године.
„Имамо два различита тура, који раде у другачијим распоредима, није лако. Тешко је синхронизовати времена мушкараца и жена како би у истом тренутку били на истом месту. Причао сам са неколико топ женских играчица, рецимо са Сереном и њеним мужем. Они подржавају иницијативе попут ових. Крећемо се у свим правцима и ово јесте путовање. Немате све одговоре и савршено постављено, учимо од бивших играча, али и садашњих. Причали смо са пуно младих играча, како би све дигли на виши ниво. Јако је важно да Васек и ја нисмо пионири у овоме, ова идеја траје више од 20 година, различите генерације су желеле то да ураде, а Васек и ја смо иступили и кренули у том смеру. Дневно се све мења, све више играча нам тражи информације. АТП играчи немају увек све информације, али ако ова организација успе да им додели те информације и едукује их, она је већ успешна. Имамо много веће амбиције, али ми сви сарађујемо, радимо заједно, као што то чине у америчким спортовима као што је у кошарци, бејзболу или НХЛ“, истакао је Ђоковић.
Новак је направио и паралелу са АТП и ПТПА.
„Разлика је у томе што је 1972. године АТП био основан као унија играча, а ПТПА је сада асоцијација играча која није профитабилна, основана у Канади. Ту постоји разлика. Да, постоји партнерство 50:50 између АТП и играча. То партнерство је у 1990. години, када је основано, изгледало потпуно другачије него сада. АТП медија поседује 90 одсто свих Мастерса. Постоји много примера како у тениском екосистему то функционише. Ми као учесници који су део њега можемо да утичемо на промене. Систем је направљен тако да је немогуће другачије направити промене, од повећања цена, што је увек врућа тема, до тога да је питање колико играчи заправо могу да направе разлику. Играчи нису представљени на начин на који би требало да буду“, рекао је Ђоковић.
Најбољи тенисер света је био упитан и зашто се бави овом темом.
„Схватио сам много пута у последњих година да је велики ниво енергије потребан за мој тенис. Из шире перспективе, не жалим што сам овде са вама и што сам у ПТПА са Васеком. Не жалим, јер знам да то радим из дубине срца и као топ играч осећам одговорност. Нас двојица не бринемо о нашој егзистенцији, благословени смо, али слабо рангирани играчи би могли да профитирају више и да више живе од тениса. Покушао сам да будем део савета играча да дам свој допринос, али сам ударао у зид. Правили смо мале кораке напред и више корака уназад и схватио сам да је било фрустрирајуће. То је највећи разлог што смо Васек и ја желели то да урадимо изван ‘те кутије’. То је можда разлог зашто досадашње генерације нису успеле да се изборе за своје право. Тешко нам је да направимо овај корак и преузмемо одговорност и будемо у потпуности активни у овоме. Али драго ми је што са ове позиције на листи мој глас се много даље чује и трудим се да тај глас искористим. Осећам да ентузијазам и подршка осталих играча и покушавамо да ту енергију пренесемо на овај рад. Лично сам био у различитим ‘ципелама’ и ситуацијама, као организатор турнира, члан савета играча, из ратом захваћене државе. Осећам тачно како се се осећају слабије рангирани играчи. Ово је наслеђе и морамо да иницирамо нешто. Имамо велику прилику и не желимо да је пропустимо, да изградимо нешто ново за будуће генерације. Осећамо да ће нешто велико изаћи из овога“, истакао је Ђоковић.