„Много је лакше вуку који иде узбрдо и трчи уз планину. Он осећа већу глад од оног на врху брда“. Ђоковић је после победе над Марејом у финалу Аустралијан опена испричао басну која је на крају сезоне имала хепиенд за Мареја, победом у финалу Лондона 6:3, 6:4. Новак је изгубио пут на изласку из Булоњске шуме у Паризу и налетео на гладног вука Ендија који је освојио последњих пет турнира у 2016, уз серију победа 24:0.
Србин и Британац ће причати те бајке Стефану и Софији на заслуженом одмору у наредних месец и по дана, што је довољан период за анализу сезоне која је за нашег играча била едукативног карактера. Из сваког пораза је извлачио животне лекције, а о узроцима пада се писало више него у енциклопедији „Хиљаду зашто, хиљаду зато“. Прелазак на исхрану без меса, приватни проблеми, тренирање ума уместо мишића или све помало? Можда је одговор дошао у финалу Лондона, у сижеу целе полусезоне. Енди је био марљивији, бољи, више је осећао глад, а Новак се заситио.
– Ништа није вечно – свестан је Ђоковић да низ од почетка 2015. до средине 2016. није могао да потраје до краја каријере. – Знам да се појављују нови играчи, као и да ови из самог врха јачају. Покушавам да урадим исто. Некад успе, некад не. Али, све у свему, то је једна велика лекција коју мораш да прихватиш и да кренеш даље, са надом да ћеш бити мудрији и бољи играч.
Колико високо је подигао лествицу, најбоље се видело кроз прашину која се подигла после неколико пораза и пада форме у другом делу године.
– Последњих пет, шест месеци нису били идеални. Наравно, могао сам боље на неким турнирима. Али, упркос свему, играо сам финале Ју-Ес опена и Лондона. Стигао сам до завршнице осталих турнира. То је и даље прилично добар учинак. Али, изгледа да сам поставио себи превисоке стандарде, нарочито у последњих неколико година. Нормално је да искусиш и ону лошију страну, кад све не иде како си замислио. Нисам имао полусезону какву сам прижељкивао и то је све.
Када се направи паралела између 2015. и 2016, разлика није само у једном гренд слему мање и једном месту ниже на АТП листи, већ у недостатку мотивације, дужим одсуствима са терена, чешћим повредама…
– Сада могу на миру да анализирам целу годину која је, ипак, била успешна за мене. Има много ствари на које могу да будем поносан. Свака година је за мене наставак процеса еволуирања. Ово је била другачија сезона од претходних. Али, сложићете се да је тешко понављати све оне успехе изнова и изнова. Нисам могао заувек да останем на том нивоу.
Док још тражи одговоре на слабије партије у другом делу сезоне, Новак се већ суочава са питањима да ли ће се вратити у форму и када.
– Сада ми је циљ само да се одморим. Била је ово једна дуга, лепа сезона и постоје многе ствари на које ћу морати да се осврнем. Време је да оставим рекет са стране и само се опоравим. Онда ћу размишљати о следећој сезони.
Разлика на најновијој АТП листи износи 905 бодова, али се Мареју следећег понедељка одузима 275 за неодбрањену титулу у Дејвис купу. Недовољно да га Новак претекне, али довољно да трка већ на старту 2017. буде потпуно отворена.
– Хајде да оставимо ту причу за касније. Да пустимо и Ендија да ужива мало у првом месту. Немојте ни њега да питате о следећој сезони. Заслужио је да буде први, показао је то у финалу. Од старта је деловао оштрији, одлучнији да преузме судбину у своје руке, није само стајао и надао се да ће му то пасти са неба. Ја сам играо веома слабо, направио много грешака из бекхенда. Није био мој дан.
Много таквих имао је Новак Ђоковић ове сезоне, али може ли ико очекивати од њега да после комплетирања гренд слема и 122 недеље владавине и даље 365 дана у години, 24 часа дневно, размишља само о тенису?
УЧИНАК У 2016.
о Титуле: Доха, Аустралијан опен, Индијан Велс, Мајами, Мадрид, Ролан Гарос, Роџерс куп
о Финала: Рим, Лондон, Ју-Ес опен, Лондон
о Победе/порази: 65/9
о Зарада: 12.630.465 долара
ПОСЛЕ ГАРОСА
о Вимблдон 3. коло
о Роџерс куп титула
о Олимпијске 1. коло
о Ју-Ес опен финале
о Шангај четвртфинале
о Париз полуфинале
о Лондон финале
Тагови: Аустралијан опен, Енди Мареј, Лондон, Новак Ђоковић, Тенис