Једна рука је већ била на пехару, изгледало је као да је све готово већ средином другог сета у Индијан Велсу (6:3, 4:3). Новак Ђоковић је радио шта је хтео, диктирао је темпо, био сигуран, а онда је Роџер Федерер устао као феникс из пепела. После само једног поена се вратио (6:3, 4:3, 30:15) преузео вођство, а затим у тај-брејку другог сета, захваљујући поклонима и дуплим сервис грешкама ривала изједначио.
Тада су виђени веома лоши знаци. У паузи између сетова Новак је покушао да попије сок, али су му се руке тресле. Изгледало је веома лоше…
– Сви смо ми људи. Понекад паднемо под притиском и то је нормално, без обзира на искуство које имамо. Што се дрхтања тиче, догодило се тачно оно што сте могли да видите. Тело је тако одреаговало и ви немате контролу. Био сам фрустриран и било је ту много емоција – објашњавао је Ђоковић.
Док су се њему тресле руке, Федерер је отишао до свлачионице, а када су се вратили на терен Новак је одмах направио брејк, чинило се да су се ствари поново окренуле на “његову воденицу”, али је онда уследио трећи, најдужи гем у мечу. Ноле је тешко дисао, једва се кретао, превише грешио и онда је погледао свој стручни штаб и рекао “Не могу да играм” и заиста је тако изгледало…
Међутим, Србин не би био први на свету, не би се о менталној снази причало као о његовом највећем адуту и не би био то што јесте да нема “чврсту главу”.
У размаку од неких пола сата је од реченице “Не могу да играм” дошао до микрофона и изјаве “Пехар је превише тежак”.
Невероватан пут који је имао, осцилације и све су доказале да је српски ас тренутно главни.
– Сјајно је што сам успео да освојим турнир, осећао сам да сам бољи играч на терену и то ће ми дати самопоуздање, не само за будуће мечеве против њега, већ и за турнир у Мајамију, као и за остатак сезоне – каже Ноле.
Поглед на АТП листу даје јасну слику дешавања у светском тенису, Ђоковић је без премца на врху, а остали му гледају у леђа. Ако овако настави, та слика ће се гледати још дуго времена.
– Налазим се у зениту моје каријере и покушаћу да искористим ту чињеницу и да се борим за што више титула. Свестан сам да каријера не може да траје заувек, али не бавим се овим спортом због себе. Играм за моју породицу, пријатеље, своју земљу и све људе широм света који ме подржавају. Из њих извлачим инспирацију да играм овако и да радим напорно – закључио је Новак Ђоковић.
Било како било, чињеница је да је српски репрезентативац на челу колоне и да ће са врха моћи да гледа на остале ривале и да настави пут у бесмртност. А, да би то у потпуности успео недостаје му још једна грен слем титула, а сви добро знамо која је то…
Уколико настави у оваквом ритму нема сумње да ће коначно у томе и успети.
Тагови: Индиан Велс, Новак Ђоковић, Тенис, Финали