ЂОКОВИЋ, ФУДБАЛЕРИ, КОШАРКАШИЦЕ, ВАТЕРПОЛИСТИ: Историјско лето српског спорта

Нови успех ватерполиста – тријумф на Светском првенству у Казању – употпуњује причу о златном лету наших спортиста, стварајући изнова утисак у домаћој јавности да је Србија светска спортска сила. Међутим, у спорту кључно мерило о томе ко је сила, а ко не јесу Олимпијске игре, па зато не треба сметнути с ума да смо пре три године у Лондону поделили 42. место са Словенијом, а да смо 2008. у Пекингу завршили на 61. позицији.

Када би се мерио само таленат и љубав према игри, нема сумње да бисмо могли да се убројимо у силе, али кад је реч о улагањима, ту смо још далеко, далеко од врха, упркос томе што су и Министарство омладине и спорта и Олимпијски комитет Србије последњих година значајно поправили општу слику спорта, било да је реч о националним спортским признањима, категоризацији спорта или инфраструктури. Видећемо какве ће ефекте у наредним годинама изазвати Стратегија спорта и Закон о спорту.

Буџет српског спорта за ову годину је око 13,5 милиона евра, колико Кошаркашки савез Француске годишње приходује само од лиценци. То наводимо као пример зато што је француска репрезентација сутра гост нашег националног тима у „Комбанк арени”.

Успеси које су наши спортисти остварили у протекла два месеца охрабрење су да ће у Рио де Жанеиру бити боље него у Лондону и Пекингу. Једнако као и медаља вреди и свака квота коју су изборили наши репрезентативци за предстојеће Игре (5 – 21. август 2016), а за сада имамо 40 спортиста са бразилском визом: кошаркашице (12 такмичара), ватерполисти (13), стрелци (девет), атлетичари (четири) и пливачи (два). Пре три године у Лондону представљало нас је 115 спортиста у 15 спортова, а сада све указује на то да ће тај број бити надмашен.

Од свих резултата овог лета за само два може да се каже да су потпуно неочекивана – титула фудбалера на Светском првенству за играче до 20 година и злато кошаркашица на европском шампионату. Пошто се сениорска конкуренција увек узима као врховни критеријум, јасно је где се тренутно налазимо у светском фудбалу (крах у квалификацијама за Евро 2016, тренутно 66. место на Фифиној ранг-листи).

Почетком јуна, на „Ролан Гаросу” Новак Ђоковић (финале) и Ана Ивановић (полуфинале) направили су добру увертиру за ово лето, а наш најбољи тенисер је затим освојио Вимблдон. На првим Европским играма у Бакуу нанизали смо 15 медаља (осам златних, четири сребрне и три бронзане) и заузели 12. место у укупном поретку (Хрватска 26, Словенија 30). Европске игре су заправо највише допринеле да стекнемо утисак како освајамо одличја као на траци, јер оне су се сада први пут одржале.

Фудбалери су додатно подигли температуру у нашој јавности када су у финалу на Новом Зеланду савладали вршњаке из Бразила. Уследило је злато кошаркашица на Европском првенству, што је подвиг о којем су сањале чак и најбоље генерације југословенске кошарке.

Одбојка нас је навикла на успехе у последње две деценије, а нову медаљу донели су одбојкаши, сребрну, у Светској лиги у Бразилу. Исто је и са стрелцима (два злата и сребро на Европском првенству у Марибору), ватерполистима (освојили Светски куп и Светско првенство), веслачима (две медаље на континенталним првенствима: бронза на сениорском, сребро за веслаче до 23 године) и кајакашима (злато на СП за млађе сениоре). Добри резултати све чешће долазе из атлетике, а протеклих недеља обрадовале су нас Ивана Шпановић (победа на митингу Дијамантске лиге у Монаку) и Амела Терзић, која је освојила злато на 1.500 м на Европском првенству за млађе сениоре (уз национални рекорд).

Српски спортисти су постигли запажен успех и на недавној Специјалној олимпијади у Лос Анђелесу, на којој су освојили 17 одличја: по шест златних и сребрних и пет бронзаних. Као шампиони су се вратили Јелена Врућинић (кугла), фудбалери, Алекса Ћирић (пливање, 200 м прсно), Ђурица Ђурица (трчање, 100 м), Андријана Радојковић (пливање, 25 м) и Иван и Борислав Живков (стони тенис, дубл).

Било је десетине медаља у млађим категоријама које наши спортисти традиционално освајају сваког лета. Једну од њих су освојили и млади кошаркаши, који су опет шампиони Европе.

О томе колико је српски спорт напредовао поуздану оцену ћемо моћи да дамо тек после Олимпијских игара у Рију наредног лета. Не треба заборавити да на претходна два учешћа нисмо били међу водећима у региону, а камоли у Европи и свету. Ако узмемо у обзир најбољих седам земаља у региону, пласман највише говори. У Пекингу 2008. године редослед је био следећи: 17. место Румунија (8 медаља – 4 златне, 1 сребрна, 3 бронзане), 21. Мађарска (10: 3 – 5 – 2), 41. Словенија (5: 1 – 2 – 2), 42. Бугарска (5: 1 – 1 – 3), 56. Хрватска (5: 0 – 2 – 3), 58. Грчка (4: 0 – 2 – 2), 61. Србија (3: 0 – 1 – 2). У Лондону 2012: 9. Мађарска (18: 8 – 4 – 6), 25. Хрватска (6: 3 – 1 – 2), 27. Румунија (9: 2 – 5 – 2), 42. место поделиле Србија и Словенија (4: 1 – 1 – 2), 63. Бугарска (2: 0 – 1 – 1), 75. Грчка (2: 0 – 0 – 2).

Руку на срце, пласман са Олимпијских игара често не даје реалну слику о развијености спорта у једној земљи. На пример, довољно је да имате само троје-четворо вансеријских спортиста, да бисте се нашли у врху. Тако је Иран био на 17. месту у Лондону (12 медаља: 4 – 5 – 3), захваљујући рвачима и дизачима тегова, док је Јамајка на крилима Јусеина Болта и неколицине спринтера завршила на 18. позицији (12: 4 – 4 – 4).

Нама би тако велики продор могли најпре да донесу стрелци, који имају потенцијал за више одличја (па и за златна која диктирају завршни поредак). Наш „проблем” до сада је био то што нам се највећи адути по обичају налазе у екипним спортовима. Тако би се наших 13 ватерполиста, уколико освоје титулу у Рију, бројали као један.

Пре неколико деценија постојала је иницијатива у Међународном олимпијском комитету да се одличја из тимских спортова броје према броју учесника у репрезентацији, што није усвојено, а што би нама без сумње одговарало (имајући посебно у виду снагу обе одбојкашке селекције, кошаркашице су већ избориле визу, а кошаркаши најављују такве амбиције).

—————————————————————————

Десет најјачих спортских утисака овог лета

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ВАТЕРПОЛУ
Србија шампион

ОМЛАДИНСКО ПРВЕНСТВО СВЕТА У ФУДБАЛУ
Србија шампион

ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО ЗА КОШАРКАШИЦЕ
Србија шампион

ВИМБЛДОН
Новак Ђоковић шампион

ЕВРОПСКЕ ИГРЕ У БАКУУ
15 медаља: 8, 4, 3

СВЕТСКА ЛИГА ЗА ОДБОЈКАШЕ
Србија вицешампион

ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У СТРЕЉАШТВУ
3 медаље: 2, 1, 0

МИТИНГ ДИЈАМАНТСКЕ ЛИГЕ У АТЛЕТИЦИ
Ивана Шпановић победник у скоку удаљ

ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У ВЕСЛАЊУ
Двојац без кормилара Милош Васић, Ненад Беђик освојили бронзу

СПЕЦИЈАЛНА ОЛИМПИЈАДА У ЛОС АНЂЕЛЕСУ
17 медаља: 6, 6, 5

—————————————————————————

Издвајања Министарства омладине и спорта
ОКС 296 милиона
ССС 116,7 милиона
Одбојка 110 милиона
Ватерполо 88 милиона
Кошарка 88 милиона
Тенис 74 милиона
Рукомет 63 милиона
СШС 54 милиона
Атлетика 50 милиона
Кајак 45 милиона

* Подаци из буџета за спорт за ову годину, десет највећих издвајања; ОКС – Олимпијски комитет Србије; ССС – Спортски савез Србије; СШС – Савез за школски спорт

Тагови: Ватерполо, Кошарка, Новак Ђоковић, Тенис, Фудбал