Да свијет понови лекцију: Србија је побиједила, тај „олош народ“ који никада не сагиње главу

Српске шампионке, српске одбојкашице, заузеле су опет европски трон, а од прошле године су и на свјетском.

Опчињен побједом наших, српских одбојкашица, Маурицио Монте је објаснио Европи шта је то Србија.
Маурицио Монте, италијански писац, огласио се након тријумфа женске одбојкашке репрезентације на Свјетском првенству у октобру 2018. године.

Његове ријечи и сада су посебно актуелне, јер тешко да је неко могао боље да опише побједу српских одбојкашица и генерално сваки тријумф српских спортиста у свијету.

Све исто може да се понови и сада, након невјероватног тријумфа српских одбојкашица у финалу Европског првенства, гдје су у пакленој атмосфери у Анкари савладале домаћина Турску са 3:2.

Монте је написао у свом маниру честитку златним одбојкашицама Србије, која дјелује као поема, а наслов је „Србија је побиједила“.

Већ смо раније пренијели његову честитку, али имамо много разлога да је поновимо, и да свијет још једном добије лекцију:

Србија је побиједила, земља која је отприлике четири пута мања од Италије.

Србија је побиједила, а има само осам милиона становника (много мање од Ломбардије).

Србија је побиједила, земља са нижим БДП-ом него сиромашна јужна Италија.

Србија је побиједила, та „мала, прљава и лоша“ Србија.

Србија је побиједила, тај „олош народ“ који никада не сагиње главу.

Србија је побиједила, без великих банака и осигурања.

Србија је побиједила, она којој не знате ни географски положај.

Србија је побиједила, баш она „ултранационалистичка и ратоборна“.

Србија је побиједила, иако још сакупља крхотине рата који се никада није ни завршио.

Србија је побиједила, а ваши омиљени новинари објављују плачљиве чланке о побијеђенима, али без икаквих похвала побједницима.

Србија је побиједила, чак и за вас који не знате Иву Андрића.

Србија је побиједила, она иста који је пре мјесец дана побиједила и вашу мушку екипу.

Србија је побиједила, она која није за вас „циганска“ нација само када вашим тимовима даје своје најбоље спортисте.

Србија је побиједила играјући лоше, јер да је играла као што зна играти, ваша илузија би много краће трајала.

Србија је побиједила, за своје синове који су деведесетих призивали „мир“, а ви сте били глуви.

Србија је побиједила, она која је копала по рушевинама и закопавала лешеве док сте гледали телевизијске дневнике у којима су у њу упирали прстом.

Србија је побиједила, она чију сте децу, која су бјежала од рата, прихватали само зато што вам је била потребна радна снага.

Србија је побиједила, сувише празних џепова да би заслужила вашу пажњу.

Србија је побиједила, она Србија Новака Ђоковића.

Србија је побиједила, она која не каже „разумем, господине“ пред диктатима Запада.

Србија је побиједила, за своју универзитетски образовану дјецу која су чекала, деведесетих година, по три сата у реду да би имала прилику да кажу телефоном „мама … добро сам“.

Србија је побиједила, она чије су се новчанице од вечери до јутра претварале у безвриједни папир.

Србија је побиједила, она Србија београдских дјечака који су, када чују сирену, бјежали кући у нади да бомба неће пасти на њихову зграду.

Србија је побиједила за тебе, који не пропушташ прилику да кажеш „сви су они ултранационалисти“, а онда се љутиш када у иностранству повезују Италију с мафијом и мандолином.

Србија је побиједила и за вас који мислите да војничка рука генерала Младића представља цијели народ, а да Мусолинијева рука … није таква.

Србија је побиједила, она која спаја ручак с вечером.

Србија је побиједила, оптужена да бира ултранационалистичке политичаре од стране оних који примјећују да у њиховом националном тиму играју црне девојке, чиме изражавају свој расизам.

Србија је побиједила, она која неће да трампи себе за почасти.

Србија је побиједила, а ви преувеличавате сребрну медаљу италијанских младих и заслужних девојака.

Србија је побиједила, али, као и обично, ви то нисте примијетили.