АНА ИВАНОВИЋ ПРЕД ПОЛУФИНАЛЕ „РОЛАН ГАРОСА“: Данас тачно знам шта желим, а шта не

Париз – Зидинама „Ролан Гароса” дан пре женског полуфинала провејава питање – зашто је Ани Ивановић било потребно седам година да се врати у завршницу турнира који је освојила као 20-годишњакиња?

У чему се тенисерка која ће данас играти против Луси Сафарове разликује од оне која је 2008. у финалу савладала Динару Сафину, тада најбољу на свету.

– За почетак мислим да спорије причам, је л’ тако? – са осмехом се обратила новинарима. – Не? Проклетство!

А онда се мало уозбиљила:

– Наравно да је пре седам година све било другачије. Била сам млађа и нисам имала искуство. Била сам толико узбуђена и веровала да могу све да постигнем. У том тренутку сам имала много победа и добрих резултата, али можда их нисам довољно ценила као сада.

Годинама новинари анализирају шта се догодило Ани Ивановић, зашто после париског тријумфа 2008. није наставила да напредује, него је потонула у сивило просечности.

– Било је то време великих очекивања, и у каријери и у животу, али људи око мене нису били довољно искусни. И њима се тако нешто први пут дешавало. Мислим да тада нисам била добро вођена. Све се десило изненада и нико није знао како да се носи са огромним очекивањима. Ја сам желела да наставим истим ритмом, али све је почело да се мења. Мој тренер је хтео да промени мој начин игре – подсетила је на Свена Грунефелда – а ја нисам. Зашто бих мењала нешто што функционише. Било је много сличних ситница које ми нису ишле на руку. Сада је другачије, старија сам и зрелија и тачно знам шта желим, а шта не.

Каже да је највећу поуку извукла из сагледавања свог карактера.

– Једно сам стварно научила – да више не будем перфекциониста. Још као мала девојчица у школи желела сам све да урадим како треба. Домаћи сам радила чим дођем кући. А онда су дошла тешка времена и схватила сам да не можете бити перфектни у свакој ситуацији. Било је тешко то прихватити, али морала сам да се прилагодим, јер је суштина у томе како се носите са одређеном ситуацијом. Зато сада покушавам да себи опростим неке ствари и наставим даље. Сада имам веома кратко памћење – насмејала се.

Трансформација наше најбоље тенисерке на шљаци је невероватна овог пролећа. На припремним турнирима је забележила само једну праву победу, јер је друга била предаја и ништа није најављивало овакав успех.

– Када сам дошла у Париз, заиста нисам очекивала велики резултат. Борила сам се од првог меча и то ми је донело напредак – подсећа на прва два кола, у којима је после лоше игре губила прве сетове, а онда правила величанствене преокрете.

Поређења са 2008, када је овде освојила титулу, стално се намећу.

– Још памтим тај осећај, али сам веома узбуђена и због овог успеха. Ниједна победа није лака, а нарочито не у четвртфиналу. Одавно то нисам успела.

Ана Ивановић је задовољна и новим тренером. Почетком маја је прекинула сарадњу са Дејаном Петровићем, а у Паризу је са њом Немац Матс Меркел, који је био у њеном стручном штабу и 2008.

– Добро се познајемо, тако да од првог дана зна шта волим, а шта не волим. Он познаје моју игру и то нам је олакшало почетак сарадње – каже најбоља српска тенисерка, али још не открива да ли ће Меркел остати трајно решење. Договор је да одлука падне после „Вимблдона”.

Ивановићева је имала и доста среће на „Гаросу”. Још није играла са противницом боље рангираном од себе. И Луси Сафарова, данашња ривалка у полуфиналу, иза ње је на ВТА листи, али Чехиња има један јак адут – добила је више мечева против Ивановићеве. Није та разлика много велика – 5:3 – али није ни безначајна.

– Много је напредовала. Освојила је Доху победивши Азаренку, пре неколико дана је елиминисала Шарапову, мене је победила овде пре годину дана. Сигурно је да ће то бити тежак меч – истиче Ивановићева 24 часа пре велике шансе да се трећи пут пласира у париско финале. Први испит је 2007. изгубила од Жистин Енан.

У проводу са Швајнштајгером

Светски таблоиди су јуче донели прегршт слика Ане Ивановић како у Паризу ужива са својим момком Бастијаном Швајнштајгером, који је овде од почетка турнира. Били су на вечери у улици Риволи, преко пута Лувра, потом посетили чувену стаклену пирамиду у дворишту музеја… Очигледно је да Ана ужива у Паризу и да не седи између четири зида, већ се опушта у друштву свог момка.

Добар жреб у Фед купу: Шпанија у Србији

Србија ће у фебруару имати добру шансу да настави успон у Фед купу и да већ догодине обезбеди повратак у елиту. Наше тенисерке су на жребању за другу светску групу у Паризу добиле јединог ривала против кога сигурно играју на свом терену, тако да ће Шпанија бити гост Србије 6. и 7. фебруара.

Реч је о јакој екипи, коју предводе Карла Суарез, осма на свету, и Гарбиње Мугуруса, 20, али није сигурно да ли ће њих две уопште доћи, јер је такмичење на програму одмах после Аустралијског опена, а тада многе тенисерке прескачу репрезентативне обавезе.

Наравно, то често важи и за наше главне адуте, тако да је у овом тренутку тешко проценити у којим ће саставима обе репрезентације играти. Победник овог дуела иде у бараж за попуну светске групе у априлу.

Сафарова оптимиста

Сафарова је убеђена да је овде ближа првом гренд слем финалу него прошлог лета.

– Сада имам веће шансе него на „Вимблдону” против Квитове. Ана има одличан сервис и одличан форхенд, али ја сам је више пута побеђивала. Важно ми је и да сам добила наш последњи меч овде, прошле године – не крије Чехиња оптимизам.

Титула за пето место

Ана Ивановић је у Париз дошла као седма на свету, биће шеста ако Сафарова не освоји титулу, а могла би и на пету позицију ако она освоји трофеј. Сафарова је дошла као 13. на ВТА листи, а сада је осма.

Тагови: Ана Ивановић, Ролан Гарос, Тенис