Амерички часопис објавио најбољи текст о Новаку: „Недостајао си тенису!“

Чувени амерички „Волстрит журнал“ је, у уредничком коментару Џејсона Геја, на не баш уобичајени начин известио своје читаоце о вимблдонском походу српског тенисера и то – обраћањем управо нашем најбољем играчу свих времена:

„Добро дошао, Новаче Ђоковићу. Тенис те се ужелео. Оно, баш те се ужелео.

Не схвати ме погрешно: „оживљавање“ Роџера Федерера и Рафаела Надала у твом одсуству је стварно било забавно, та њихова журка подсећања је била спектакуларна, јер су у последњих годину и по дана управо они одлучивали о титулама. Али, мушки тенис није био исти без тебе и твојих најбољих партија, Ноле.

Није те било, чинило се, годинама. Чак и када си (у последње време) био ту, ниси баш био ту. Проблеми са телом. Са главом. Просто, ниси био сав свој. Нисам могао да верујем да треба да подсећам људе да си, не тако давно, био најбољи тенисер на планети. Био си газда, ‘капо’, тата. Људи су писали о томе како Федерер због тебе више неће освојити ниједно велику титулу. Био си блокада на путу. Имао си учинак 82-6 у 2015, уз три од четири гренд слем титуле. Имаш позитиван учинак у мечевима и са Федерером и са Надалом. А људи то заборављају. Страшно.

А онда си отишао. И, у недељу си, на Вимблдону, играо прво велико финале у скоро две године. Како си се осећао, Новаче, у дивљни? Играти повређен је страшно. Одсуствовати још горе. Баш после пораза на истом овом турниру 2017. отишао си до краја те сезоне. И, сви су били стручњаци за твоје проблеме. Странци су хтели да те растргну. Да ти дају дијагнозу. Да те психоанализирају. Да те сецирају.

После Аустралије, поверио си лекарима свој лакат. Али, чак и када си се вратио, за тебе су говорили „Е, да“. У смислу ‘Е, да, и Новак је такође на овом турниру“.

Тако је и на Вимблдону било. Ставили су те за 12. носиоца. И, то је било фер, имајући у виду твоје скорашње игре, али – ти си био троструки шампион… Нису те ставили на Централни терен све до среде, у другој седмици надметања. То мора да те је погодило, бар мало.

Сада си се, као 31-годишњак, вратио. У недељу си добио Кевина Андерсона без изгубљеног сета (6:2, 6:2, 7:6(3)) и узео своју четврту вимблдонску титулу. А опет, та титула је мало изненађење, вероватно чак и за тебе.

„Последње две године нису биле лаке“, рекао си када је све било готово. „Имао сам много тренутака када сам сумњао“.

Али, финале је било прилично безболно. Долазак до њега није. Издржао си чудовишно полуфинале са Надалом, оно које је трајало до поноћи, па се наставило и следећег дана, захваљујући маратону Андерсона и Џона Изнера.

Да не увредим Андерсона, који игра најбољи тенис у каријери, али оно са Надалом је било финале пре финала, зар не? Пет сетова и више од пет сати, а надал је притом имао не баш мали број прилика. Али, како се он ‘дизао’, и ти си. То је и подсетило људе на старе дане.

Када си на свом најбољем нивоу, мислим да си – вампир. И, то мислим на најбољи могући начин: ако хоћете да победите Новака Ђоковића који је у најбољој форми, онда треба да забијете у колац у њега, онај ‘вампирски’. Јер, до тада ћеш ти, Новаче, да јуришаш, јуришаш, јуришаш, непрестано. Користиш сва расположива оружја. Играш без страха. Та безобзирност се видела против Надала. А Надала је такође тешко победити. Никада не препушта лако поен. Зато је и било оних 10:8 за тебе у петом сету.

Био је ово чудан Вимблдон, по много чему. Нација домаћина је била ометана Мундијалом, на коме је Енглеска стигла до полуфинала. Председник САД Трамп је стигао у Лондон и продрмао град. А у међувремену је било много приче о мушком делу турнира, мечевима од пет сетова, о томе да ли Вимблдон треба да укине правило да се у петој деоници игра на два гема разлике те да и у ту уведе тај-брејк.

Тјах. Не знам за тебе, Ноле, али мислим да је ово питање стила. Радије бих купао своју мачку сваког дана, него да гледам још један минут меча Андерсон – Изнер. Али, волео сам сваки минут твог окршаја са Надалом. Могао бих да га гледам још два сата.

Ја сам за то да се систем сачува. Нека тенис остане – чудан.