©in4s.net

Возила са заставама терориста прошла су, уз повике, улицама Грачанице, која је српска средина, уочи и након скупа подршке лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићу, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију који је одржан у Приштин. У Грачаници је приметно присуство Кфора, али и тзв. косовске полиције

Возила са заставама терористичке ОВК и Албаније, виђени су данас у Грачаници, уочи и након скупа подршке лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићу, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију који је одржан у Приштини, а из аутомобила су се чули повремени узвици „УЧК“.  У Грачаници је приметно присуство Кфора, али и тзв. косовске полиције.

Пресуда оптуженима за ратне злочине, те најмање 102 убиства ће им бити изречена 16. септембра, а тужилаштво је тражило по 45 година затвора за свакога.

Код кружног тока присутне су две патроле немачког Кфора, док полицајци задужени за безбедност манастира патролирају Улицом кнеза Лазара. Такође код полицијске станице у центру Грачанице паркирана су два возила Еулекса, пише „Косово онлајн“.

Приликом снимања улица Грачанице, војници Кфора су новинарима „Косова онлајн“ поставили питање шта и зашто снимају, те да ли имају дозволу Кфора да снимају њихова возила, након чега су затражили акредитације медија за који раде.

На питање новинара да ли су данас у Грачаници приметне провокације са заставама тзв. ОВК и повицима „УЧК“, припадници Кфора су одговорили да „није било провокација, само застава“.

Исто се десило и са тзв. косовском полицијом, када су новинарима пришла два полицајца, Србин и Албанац. Они су тражили акредитације и личне карте, да би, у телефонском разговору обавестили да екипа медија снима у Грачаници. На питање због чега су их легитимисали, када то никада раније нису чинили, полицајци су одговорили, да је то ради безбедности.

Упитани о безбедносној ситуацији у Грачаници, полицајци су одговорили да се данас ништа посебно не дешава.

Оптужница у 10 тачака терети „четворку“ за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци, преноси РТ Балкан.

Чланак Обележја терориста ОВК у Грачаници, Кфор: То нису провокације, само заставе се појављује прво на ИСКРА.

© Меморијални центар Републике Српске

У оквиру Међународне дигиталне кампање „Упознајте српско страдање“, од 7. до 13. септембра, садржаји Меморијалног центра Републике Српске приказују се на више локација у италијанској престоници.

Кампања је постављена на Пјаци дела Република и Виа Национале, код Кастел Сант’Анђела и на Лунготевере Прато, у подручју Кавура, на Лунготевере Тестачо, у делу града који обухвата Трастевере, Маркони, Монте Верде и Ђаниколо, као и на Виа Грегорио VII, у близини Ватикана.

Током седам дана, прича о српским жртвама стиже до великог броја грађана Рима, али и туриста из различитих делова свијета који свакодневно пролазе овим локацијама, саопштено је.

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић рекао је да је излазак изван граница српског простора један од кључних циљева кампање.

„У тренутку када се на српски народ врше политички притисци, посебно је важно да се наш глас чује и изван граница наших простора. Једноставно, не смемо да дозволимо да било ко у свету одређује које ће жртве бити поменуте, а које прећутане, и да политичке одлуке и политички притисци постану замена за чињенице. Циљ је да се глас српских жртава чује на најважнијим местима у свету. Ако се говори о жртвама, онда се морају поменути све жртве. Ако се тражи суочавање, сви се морају суочити и запитати се зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима“ поручио је Бојић.

Избор Рима није случајан. Италија је једна од водећих европских држава, али и земља која је деценијама непосредно укључена у политичка и безбједносна дешавања на Балкану. Посебан значај има њено учешће у међународној мисији КФОР на Косову и Метохији, где је италијански контингент међу најзначајнијим у саставу мисије која је на простору покрајине присутна од 1999. године, подсећа РТРС.

Да је тема ратова у бившој Југославији у Италији и данас недовољно позната, сматра Лоренцои Бернаскони, истраживач у Фондацији Макијавели.

„Рат у бившој Југославији био је једна од најтрагичнијих и најкрвавијих страница у новијој европској историји. Страница о којој у Италији и даље често знамо премало. Активност и допринос Меморијалног центра Републике Српске представљају важан допринос, јер дају глас жртвама које у првим годинама након сукоба нису нашле много простора у медијима, заправо готово никакав“, навео је Бернаскони.

Посебно издваја српске цивилне жртве, о којима се „након рата говорило мало“.

„Сукоб је захватио цивилно становништво различитих етничких припадности, различитих култура и различитих вера, али се о српским цивилним жртвама мало говорило“.

Иначе, до сада је прикупљено више од 1.500 аудио-визуелних сведочанстава, а реч је о грађи која говори о страдању цивила, прогонима, губитку чланова породица, животима који су промењени ратом. Међународна дигитална кампања „Упознајте српско страдање“ пре Рима, била је у Њујорку и Бечу.

Чланак Изложба о српском страдању у Риму: Слике жртава близу Ватикана се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Sefa Karacan/Anadolu

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је за РТ Балкан изјавио да очекује да ће односи Србије и Руске Федерације бити очувани без обзира на исход ванредних парламентарних избора који су најављени за 25. октобар.

„Надамо се да ће, у сваком случају, пријатељски и партнерски односи са Србијом бити очувани, без обзира на исход избора. Сматрамо да ти односи на најбољи начин одговарају интересима и Србије и Русије“, рекао је Песков за РТ Балкан.

Парламентарни избори ће у Србији бити одржани 25. октобра. Ово ће бити 15. парламентарни избори од 1990. године, а 11. ванредни.

Чланак Песков за РТ Балкан: Пријатељски односи са Србијом ће бити сачувани без обзира на исход избора се појављује прво на ИСКРА.

Јанис Варуфакис (Фото: РТС)

На питање зашто мисли да Србија не треба да буде чланица ЕУ, Варуфакис је одговорио: „Будите што ближе улазним вратима, али не улазите, јер кад прихватите евро, то ће бити крај ваше економске политике. Нећете више моћи да уредите систем како хоћете“

Јанис Варуфакис, бивши грчки министар финансија, одржао је 10. септембра, предавање у Београду на конференцији коју је организовала компанија „Виза“, а којој су присуствовали овдашњи банкари и представници финансијског сектора

Предавање у конгресној сали Хотела „Сент Риџис“ је почео реторичким питањем шта је данас најважнија вест у светским медијима.

„Шта год да отворите, Волстрит журнал, Вашингтон пост, главно питање је да ли Америка улази у кризу јавног дуга, хоће ли банкротирати, да ли је то нова Грчка“, иронично се насмејао Варуфакис.

А онда је на то рекао: „Одговор је не. Зато што америчка економија има способност рециклирања. Систем је тако направљен да храни сам себе, да Америка не може да банкротира. То је свет у коме живимо.“

Рециклирање Америке

Тај систем, како каже, није успостављен 1944. године у Бретон Вудсу, када је практично постављен доларски уместо златног стандарда, већ се то догодило почетком седамдесетих година прошлог века, када је Америка била у сличној ситуацију пред кризом дуга.

„Овај систем створен је у време када је председник био Ричард Никсон. Он је развио механизам због кога је данас ирелевантно питање да ли ће Америка банкротирати. Те 1971. године Америка је имала велики буџетски дефицит и била је пред кризом дуга. Хенри Кисинџер, у то време саветник за националну безбедност, питао се како да Америка одржи своју доминацију. Одговор му је дао тада млади Пол Вокер, који је касније постао познат као шеф ФЕД-а, који је смањио инфлацију, али је успут разбио и Југославију“, рекао је Варуфакис, мислећи вероватно на дужничку кризу у коју је Југославија упала осамдесетих због раста камата које је Вокер подигао.

Онда је публици у Београду испричао на којој идеји је тада млади Пол Вокер изградио финансијски систем у коме данас живимо.

„Његова идеја је била да се задужена Америка још више задужи, да још више повећа јавни дуг, али да натера капиталисте широм света да то плате“, објаснио је Варуфакис. Америка је, наиме, у том тренутку имала спољно-трговински дефицит са светом, а Вокерова идеја била је да од земаља које имају плус у спољнотрговинској размени САД покупи вишкове.

„Тако су настали амерички близанци дефицити: минус у спољној трговини и мањак у буџету. Немачки ‘Мерцедес’ је дошао у Калифорнију, добио доларе, али је те доларе вратио назад и уложио у Волстрит. Волстрит је онда финансирао буџетски дефицит тако што је куповао државне дужничке папире и одржавао дуг. Али, улагао је и у некретнине. И то је свет у коме данас живимо, свет у коме Америка има способност да се рециклира“, објаснио је Варуфакис.

Говорио је Варуфакис и о томе шта се у међувремену догодило са Европом, са Европском унијом, која је имала развијену традиционалну индустрију и која је и настала као заједница произвођача угља и челика.

„Било је то класично картелско удруживање“, нашалио се Варуфакис, али је његова поента заправо била да је Европа имала јаку и развијену индустрију, али се измештањем своје производње у Америку практично деиндустријализовала и пристала да буде песак на коме се држи амерички финансијски систем. „Европа је као зец улетела у америчку замку“, рекао је Варуфакис.

Затим је навео да се том и таквом систему у међувремену догодио колапс, а да је Волстрит преживео тако што је од 2008. до корона кризе 2020. године наштампано 36.000 милијарди долара. Те милијарде су уложене у „big tech“, највеће, најмоћније и најутицајније технолошке компаније на свету, и у „клауд капитализам“, како га он назива.

„У Америци нема много стварне, производне економије, ‘биг тек’ доминира. Међутим, истовремено са америчким штампањем пара широм света спроводиле су се мере штедње. Ми у Грчкој смо шампиони штедње“, рекао је Варуфакис.

Док је Европа деинвестирала, додао је, неки други су производили. „Кина је то радила. Зато данас може да произведе аутомобил који је јефтинији и бољи од ‘фолксвагена’. Нова генијална идеја за раст европске привреде сада је улагање у наоружање. У Европи су луди за растом наменске индустрије. Па је и ‘Фолскваген’ своје производне погоне уступио ‘Рајнметалу’“, рекао је Варуфакис.

Преговори о грчком дугу

Пред београдским банкарима Варуфакис се пристеио и преговора о грчком дугу, након што је Сириза добила изборе у Грчкој 2015. године.

„Када сам отишао на прве преговоре у Брисел, речено ми је: ‘Имамо времена’. Питао сам колико. ’11 до 23 дана’, био је одговор. Толико је дана Грчку делило од банкрота. И знате шта су ми предложили као генијално решење? Да унапред наплатимо 100 одсто годишњег пореза предузетницима. ‘Да уништим једини здрави део грчке економије?’, питао сам. ‘Ја сам добио политички мандат да то не радим.’ Онда је Волганг Шојбле, немачки министар финансија, лупио шаком о сто и рекао: ‘Због изборне воље у Грчкој нећемо мењати економски систем Европске уније’“, испричао је Варуфакис.

Препричао је и разговор са Лари Смерсом, некадашњим америчким министром финансија.

„Када смо се састали рекао ми је: ‘Јанис, пре него што почнемо разговор, занима ме да ли си инсајдер или аутсајдер? Да ли си од оних којима је стало до истине или остајеш у нашем кругу поверења?’“

Из публике је добио питање шта је одговорио Ларију Самерсу.

„Рекао сам му да сам у кругу поверења, али чим видим да је то на штету грчког народа, излазим. Изашао сам после 60 дана“, одговорио је Варуфакис.

„Можда се вама овде чини да је Доналд Трамп идиот“, наставио је. „Можда и јесте, али људи око њега сигурно нису. Ако пажљиво слушате шта говори Скот Бесент, секретар Трезора Сједињених Америчких Држава, видећете да Доналд Трамп данас ради исто што је радио и Ричард Никсон – одржава у животу финансијски систем који се саморециклира и који омогућава Америци да има близанце дефиците и да купи туђе вишкове“, рекао је Варуфакис.

Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, питао је Варуфакиса зашто мисли да Србија не треба да буде чланица ЕУ, нарочито с обзиром на чињеницу да је две трећине нашег извоза усмерено на европско тржиште, а да из Европе у Србију долази капитал.

„Будите што ближе улазним вратима, али не улазите“, одговорио је Варуфакис. „Јер кад прихватите евро, то ће бити крај ваше економске политике. Нећете више моћи да уредите систем како хоћете.“

„Шта онда да радимо? Да будемо део Европске економске заједнице?“, питао је Петровић. „Зашто да не“, рекао је Варуфакис и раширио руке.

Пре него што је сишао са бине, уз аплауз публике у конгресној сали Хотела „Сент Риџис“, Јанис Варуфакис је окупљенима рекао како је први пут у Београду био 1969. године. Из Атине је с родитељима тада дошао возом.

„Југославија је тада била и слободнија и развијенија од Грчке“, сетно се присетио.

Насловна фотографија: Ale_Mi on depositphotos

Чланак Варуфакис о Србији: Будите близу ЕУ, али не улазите се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Студенти у блокади почели су данас прикупљање потписа за своју листу „Студентска листа – Студенти побеђују“.

Они су потписе почели да прикупљају у Пожешкој улици на Бановом брду.

Најавили су да ће од сутра потписе сакупљати широм Србије, а на сајту blockade.org објавили су места, тачне локације и време када ће потписи бити прикупљани.

Ванредни парламентарни избори биће одржани 25. октобра.

Чланак Студенти у блокади почели да прикупљају потписе за своју изборну листу се појављује прво на ИСКРА.

Хашим Тачи у Хагу (фото: facebook-printscreen)

Суђење Хашиму Тачију и сарадницима у ком се пресуда очекује 16. септембра фарса је која још једном треба да потврди да само Срби могу бити оптужена страна, сагласни су саговорници Спутњика који очекују да исход буде ослобађање Тачија и прање биографије терористичке ОВК.

Повратак Тачија на Косово и Метохију не би било изненађење, иако је могуће да неће бити ослобођена сва четворица оптужених, каже посланик и генерал-мајор у пензији др Митар Ковач, поводом предстојећег изрицања пресуде лидерима ОВК Тачију и његовим сарадницима Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију.

„Овакав став базирам на томе каква је улога Хашког трибунала и свих његових механизама у процесу против српског народа везано за грађански рат и у БиХ, и у Хрватској. Чини ми се да су у оба та рата, па и у овом рату везаном за Косово и Метохију и борбу против терориста после НАТО агресије, распоређене улоге од тих политичких центара моћи, пре свега од стране НАТО-а и ЕУ, тих глобалистичких центара моћи, да Срби нису за жаљење, да они морају бити оптужена страна. То нас је пратило од почетка до краја разбијања бивше СФРЈ и дан данас када се то говори о суђењу вођена терористичке ОВК. Мислим да ће бити примењен сличан рецепт како се судило хрватским генералима и муслиманима и Хрватима у БиХ“, образлаже Ковач у емисији Свет са Спутњиком.

„Срби не могу бити жртве“

Он верује и да ће Тачи, звани Змија, по повратку узети активно учешће у политичком животу на КиМ те да ће предстојећа пресуда у Хагу утицати и на наредне изборе и на власт која треба да се формира и Приштини.

„Ако је неко проценио да Тачи може бити опција која је кооперативнија , онда верујем да ће и такав сценарио да се примени, а да ће неко од ове четворице бити осуђен али тек толико да се покрије време боравка у Хагу током истражног поступка. А можда и сам Тачи прође малтене некажњено или са врло малом казном како би могао да се бави политичким животом и да буде лидер на КиМ,“ сматра Ковач.

Он такође упозорава да ако би Тачи био осуђен могло би да дође до репресија над Србима, горих него досад, а да, како се показало Кфор и Еулекс нису вољни ни припремни да адекватно реагују.

Ни истраживач безбедности Никола Вујиновић не сумња да је гора опција за Србе да Тачи и сарадници буду осуђени, али да ће насиља над Србима бити каква год била пресуда.

„Јер свим странама је лакше да насиље врше над Србима , него да врше једни међу другима. Срби се захваљујући свим тим механизмима од деведесетих сматрају за погодну жртву или неко ко не може бити жртва због свих силних злочина које је направио.“

Вујиновић верује да ће пресуда ОВК лидерима бити потпуно ослобађајућа јер Запад неће дозволити да се доведе у питање његов „велики успех“ израдње тзв. Косова као државе.

“Дугорочно посматрано, ослобађајућа пресуда ће значити да је све оно што се десило на Косову и Метохији пре, током и после 1999. године било оправдано и да Србија и српски народ, по њиховом тумачењу, више немају никакву тапију да полажу на ту територију.“

Предстоји бурна изборна кампања у Приштини

Наравно, напомиње наш саговорник, за Србију би било добро да пресуда буде осуђујућа јер би онда чињеница да су Албанци чинили злочине довела у питање ту тзв. државност.

„Али пошто очекујем да ће бити ослобађајућа пресуда, мислим да ћемо гледати једну бурну изборну кампању по повратку Тачија. Он неће угрозити снагу Самоопредељења, јер Самоопредељење је својим насиљем над српском заједницом закуцало своју вредност пред Албанцима, посебно дијаспором која му даје огромну подршку.”

На питање, да ли читав процес против лидера ОВК у Хагу говори о томе да је и ово суђење, као и претходна диктирано из неког центра где је пресуда унапред и написана, Вујиновић истиче да нема сумње да постоји одређени извор свих тих идеја.

Само оснивање суда за бившу Југославију је то имало у свом темељу, а и, како каже наш саговорник, много говори то како је текло суђење.

“Када посматрате цео ток поступка, сетимо се сведочења (америчког генерала) Веслија Кларка и (бившег портпарола Стејт департмента) Џејмса Рубина који су малтене приказивали ОВК као скуп извиђача… Немам сумње да постоји неки центар, да ли је то центар у једном месту или је то група људи која је на неки начин профитирала од деведесетих и уопште од распада овог дела света па онда жели да то наслеђе очува, то је сад за дубљу анализу, али постоји неко ко је одлучио како ће да тај неки суд да служи да би се политичке елите у овом региону држале под контролом.”

Последице нам говоре да тај центар не одлучује ни о праву ни о правди и да има одређену стратегију како овај регион треба да изгледа, како треба да буде у сталном мирењу, а да се никад не помири, констатује Вујиновић.

Он истовремено скреће пажњу да међу Албанцима нема разлика кад је реч о односу према Србима – они немају дилему да Срба на КиМ не треба да буде.

”Чињеница је да је политичка криза међу албанском заједницом зато што нико неће да разговара са девет српских посланика. А зашто се то дешава? Зато што би албанска политичка заједница то узела као веће зло него да живите у оваквом хаосу у којем они живе већ две године. Јер Срби за њих нису чак ни људи. Помињало се често да Срби на Косову и Метохији живе у апартхејду. Не, они живе у зоолошком врту. Зато што их не сматрају људима.”

Чекају да се Срби поспу пепелом – док не постанемо Београдски пашалук

Без обзира која политичка гарнитура дошла у Приштини, сагласан је Митар Ковач, ниједна не заговара суживот са Србима.

“Да не говорим за међународну заједницу: од 1999. године до данас нисам чуо озбиљан предлог или пројекат за повратак преко 230.000 прогнаних Срба. Замислите шта би Запад урадио да се то десило са Албанцима. Па сетите се оног фингираног одласка Албанаца с Косова и Метохије, прављењем кампова у Македонији, у Албанији. Чим је то завршено, сви су се брзо вратили својим домовима. Зашто се у било ком месту то није поновило макар са пет, десет хиљада од тих двесета тридесет хиљада прогнаних”, каже генерал.

Вујиновић истиче да живимо двоструке страндарде од тренутка када је Бадинтерова комисија одлучила да републичке границе унутар СФРЈ буду границе новонасталих држава.

“Ми смо ту добили улогу лошег момка и тај лош момак шта год да уради не може бити добар. Све док год се не поспе пепелом у целини, а не знам шта је коначно посипање пепела. Ми смо бунтован народ, мали Руси на Балкану . Катарза неће бити никад призната док не будемо на нивоу Београдског пашалука или можда само града државе Београда да ту само смеју да живе Срби, ако и ту буду смели да живе”, с горчином каже наш саговорник.

На КиМ гледамо “Монтија Пајтона”

Он наводи као пример и буру која се дигла око сахране генерала Ратка Младића док је осуђени ратни злочинац Бошњака Расим Делић без проблема сахрањен уз почасти. А кад је реч о КиМ, кад тражите реакцију од ЕУ или реакцију од западних савезника на терор над српском заједницом, они кажу да је то независна држава и да спроводи владавину права.

“Да ли је на Газиводама владавина права? Кажу, игром случаја српска заједница је прва на удару рушења нелегалних објеката – то је трагикомедија, то је “Монти Пајтон” из најбољих година. Мислим да треба да престанемо да чак и постављамо питања да ли постоје двоструки стандарди већ да почнемо да се понашамо да ће бити двоструких стандарда.”

Ковач упозорава на све гору безбедносну ситуацију на Косову и Метохији уз оцену да су гарнитурама у Приштини дате одрешене руке да Србима раде шта хоће.

“Нема адекватног одговора на то, него има адекватне подршке из бриселске администрације, из НАТО. Ми не можемо заратити са НАТО, али не можемо ни ћутати пред злочинима који се дешавају . Мислим да судови у Србији треба да имају обавезу да идентификују људе који чине злочине, да им се без њиховог присуства реализује поступак суђења и да они могу само да сањају када ће проћи кроз део Србије према северу и шта ће се десити кад се једног дана институције Србије врате на простор КиМ. Мислим да би и тај вид притиска смањио њихов терор према српском народу”, предлаже генерал.

Он додаје и оцену да треба вратити Министарство за Косово и Метохију и наставити са отпризнавањем.

“Нама у сусрет иде промена стања у глобалној заједници. Верујем да ћемо ми моћи доћи до истине и до правде поводом КиМ, само да будемо на том путу истрајни”, поручује Ковач.

Чланак Не зна се шта је за Србе горе – да Змија дође или да остане иза решетака се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images

Испраћај генерала Војске Републике Српске Ратка Младића узбуркао је политичку сцену Србије. Младић, који је преминуо у затворској болници у Хагу, у 84. години сахрањен је у Београду, уз логистичку подршку државе и војне почасти.

Опело је служио патријарх српски Порфирије, а на сахрани су били министри из владе – Ненад Вујић, Братислав Гашић, Дарко Глишић, Ненад Поповић и Милица Ђурђевић Стаменковски. Прозападна опозиција се изјаснила да Младић не заслужује почасти, а патриотска да их је и те како заслужио.

Студентски покрет се није изјашњавао по питању Младића, а није ни одговорио на питање РТ Балкан:  „Сматрате ли да је генерал Војске Републике Српске Ратко Младић требало да буде сахрањен уз државне и војне почасти и какав је ваш однос према томе?“

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је задовољан што је све у вези са сахраном генерала Младића протекло мирно и што је безбедносно осигуран скуп. Додао је да држава пружила пуну логистику у смислу транспорта, лекара, комуналних услуга, као и да је обезбедила да присутни буду снабдевени водом. Указао је на то да је генерал Младић имао висок чин и да се у складу са тим Војска Србије и понашала.

Министар правде Вујић изјавио је да је генерал Ратко Младић сахрањен достојанствено и уз војне почасти, како је породица одлучила, а да је држава осигурала безбедност грађана на сахрани.

„Није се могло чути било какво вређање, нити прозивање било кога. Младић је испраћен уз највише војне почасти, јер је држава поштовала жељу породице о месту и времену сахране, и обезбедила скуп како би све прошло у најбољем реду“, истакао је.

Лидер социјалиста Ивица Дачић рекао је да је „последњи поздрав генералу Ратку Младићу у име породице Дачић упутио његов син Лука“.

На сахрани је био и председник Јединствене Србије Далибор Марковић Палма. 

Председник Покрета Социјалиста Александар Вулин, који је и присуствовао сахрани, рекао је да „генерал Ратко Младић српски херој, али не само српски, већ и херој свих слободних људи“.

И лидер Новог ДСС Милош Јовановић одао је пошту генералу Младићу у цркви.

„Последњи поздрав Генерале. Још за живота је постао симбол српског ината, борбе за слободу и одбрану огњишта. И својим одласком у вечност успео је да сабере народ и да одвоји жито од кукоља“, рекао је лидер Новог ДСС Милош Јовановић након испраћаја генерала.

Покрет Ми снага народа Бранимира Несторовића навео је да је одласком генерала Младића српски народ изгубио једну од најзначајнијих војних личности своје новије историје, хероја Одбрамбено-отаџбинског рата, команданта чије су име, храброст, одлучност и непоколебљивост нераскидиво повезани са одбраном Републике Српске.

С тугом сам примио вијест о смрти генерала Ратка Младића.

Његов одлазак многим људима у Републици Српској враћа сјећање на једно тешко и судбинско вријеме, у којем су се ломили историја, слобода и опстанак српског народа. Зато емоција коју осјећа наш народ остаје снажнија од свих покушаја да се избрише оно што људи носе у свом памћењу.

У Републици Српској је однос према генералу Младићу питање дубоко личног осјећаја многих породица, бораца и враћање у вријеме великих искушења, страдања и борбе српског народа. Времену које остаје уписано у наше колективно памћење.

Лака ти земља, генерале.

— Милорад Додик (@MiloradDodik) August 27, 2026

„Генерал Ратко Младић био је војник и командант који је своју заклетву, дужност према отаџбини и одговорност према свом народу и својим војницима носио до краја живота. У пресудним годинама Одбрамбено-отаџбинског рата налазио се на челу Војске Републике Српске, заједно са својим борцима бранећи српски народ, његове домове и Републику Српску. Његово име трајно је уписано у историју Републике Српске и Војске Републике Српске. Остаће запамћен као командант снажне воље, личне храбрости и изузетне истрајности, који је у најтежим тренуцима био уз своје војнике и свој народ“, наводи се.

Прозападно опозициониЗелено-леви фронт (ЗЛФ) је саопштио да смрћу Ратка Младића није окончано питање одговорности за почињене ратне злочине.

„Остаје трајна обавеза да се истина о геноциду у Сребреници и другим ратним злочинима никада не заборави нити релативизује. Уместо почасти, ЗЛФ позива државе институције да спрече сваки покушај глорификације осуђеног ратног злочинца у јавном простору“, наводи се.

Странка слободе и правде (ССП) оценила је да „нико ко је починио злочин не може бити узор будућим генерацијама“.

Демократска странка (ДС) је саопштила да смрт појединца не мења чињенице утврђене пред међународним судовима, „нити може избрисати одговорност за почињене злочине“. ДС је навела да „Србија може имати будућност само ако је способна да се одговорно односи према прошлости“.

За разлику партија из Србије које су се поделиле око Младића, политичари из Републике Српске из редова власти и опозиције су заступали исти став и дошли на сахрану. 

На испраћају су били и представници СНСД-а Милорад Додик, Жељка Цвијановић, Синиша Каран… као и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић. 

Генерале, нека је твојој мајци хвала!

Знали смо и знамо шта је данас наша дужност, да будемо овдје!

Други нека суде и нека причају.
За њих је, изгледа, кривица и бити Србин, а за нас је то света дужност, част и завјет.

Пресуда је данас донесена! https://t.co/6hS95pGCQI

— Драшко Станивуковић (@Stanivukovic_D) September 7, 2026

„Његов одлазак многим људима у Републици Српској враћа сећање на једно тешко и судбинско време, у којем су се ломили историја, слобода и опстанак српског народа. Зато емоција коју осећа наш народ остаје снажнија од свих покушаја да се избрише оно што људи носе у свом памћењу. У Републици Српској је однос према генералу Младићу питање дубоко личног осећаја многих породица, бораца и враћање у време великих искушења, страдања и борбе српског народа. Времену које остаје уписано у наше колективно памћење“, истакао је Додик.

„Знали смо и знамо шта је данас наша дужност, да будемо овде! Други нека суде и нека причају. За њих је, изгледа, кривица и бити Србин, а за нас је то света дужност, част и завет. Пресуда је данас донесена!“, написао јеСтанивуковић на Иксу у дану сахране.

Чланак Младић поделио политичку сцену Србије: Које су ставове изнеле партије, а ко је ову тему прећутао се појављује прво на ИСКРА.

© АИ

Невладина организација „Грађанске иницијативе“, која себе представља као покретач грађанског активизма, већ три деценије појављује се на политички најужаренијим тачкама у Србији.

Последњи пут пажњу дела јавности привукли су 2. септембра, када су студенти у блокади изашли пред новинаре како би представили тврдње о прислушкивању и шпијунирању учесника студентског покрета. За место конференције изабран је „Простор Миљенко Дерета“ у Београду.

Име би могло да звучи тек као омаж политичком и грађанском активисти, оснивачу и дугогодишњем директору „Грађанских иницијатива“, али веза није само симболична: на сајту простора као носилац ауторских права наведене су „Грађанске иницијативе“, док јавно доступни пословни подаци показују да је ова НВО, уз Рукометни клуб „Дорћол“, један од власника предузећа „Простор Миљенко Дерета“.

То, наравно, није доказ да „Грађанске иницијативе“ управљају студентским покретом, али јесте разлог да се постави питање: како то да се ова невладина организација толико често нађе у непосредној близини иницијатива које врло брзо из сфере „грађанског“ закораче дубоко у политичку?

Од 1996, преко „Прогласа“, до блокада

Историја саме организације нуди одговор. На сајту наводе да су настали 1996. када је група истакнутих НВО активиста, укључених у антиратни покрет и „ненационалистичку демократску опозицију“, препознала потребу за стварањем „друштвене, грађанске базе“ која би могла да подржи демократске промене.

Данас као своју мисију наводе подстицање активизма, подржавају грађане у удруживању и заједничком деловању, критички промишљају систем и предлажу његове промене.

Политика се, дакле, можда не налази у називу организације, али друштвене и системске промене сасвим отворено се налазе у њеном опису посла.

Граница између грађанског активизма и политичког деловања постала је посебно занимљива у новембру 2023. године, када је јавности представљен „Проглас“ – формално нестраначка иницијатива познатих јавних личности која је позивала грађане да изађу на изборе и ангажују се за „другачију Србију“.

РТ Балкан је тада провером података о интернет домену открио занимљив траг: домен proglas.co.rs регистровале су управо „Грађанске иницијативе“. И то истог оног дана када је „Проглас“ и представљен јавности.

Као адреса регистранта наведена је Улица кнеза Милоша 4, односно адреса Кућа људских права и демократије, зграда у којој су смештене „Грађанске иницијативе“, Београдски центра за људска права, Комитет правника за људска права (Јуком), Хелсиншки одбор за људска права и Центар за практичну политику.

А када су крајем 2024. почели студентски протести, „Грађанске иницијативе“ више нису биле само организација чији се траг могао пронаћи у инфраструктури једне раније грађанске иницијативе. Овај пут своју позицију објавили су сами. У фебруару 2025. саопштили су да „од почетка студентских протеста јавно и недвосмислено подржавају све њихове захтеве“. Истим документом обзнанили су и да обустављају сарадњу са законодавном и извршном влашћу Србије, односно чланство у радним групама Владе, министарстава, саветима и другим телима.

Држава на врата, дипломате за вратом

По налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, полиција је 25. фебруара 2025. године ушла у просторије неколико невладиних организација ради прикупљања документације у оквиру провере могућег ненаменског трошења средстава УСАИД-а.

Међу организацијама чије је пословање проверавано биле су ЦРТА, Траг фондација, Центар за практичну политику и „Грађанске иницијативе“, које су поступање полиције описали као „полицијску рацију“ и напад на цивилно друштво.

Поглед на листу њихових донатора показује и зашто би питање њиховог финансирања могло да буде политички осетљиво: поред УСАИД-а, ту се налази и Национална задужбина за демократију (НЕД), Европска комисија, Фридом хаус, амбасаде САД, Велике Британије, Холандије и Норвешке, Фондација за отворено друштво и Косовска фондација за отворено друштво.

А онда је провера домаћих НВО за свега 48 сати постала питање међународне дипломатије. Само два дана након полицијске акције у Београд је стигао тадашњи специјални изасланик Немачке за Западни Балкан Мануел Сарацин. Објавио је да је дошао како би изразио солидарност са цивилним друштвом у Србији после, како их је назвао, „сумњивих акција полиције против невладиних организација“.

И у тој подршци није био усамљен: на фотографији коју је објавио нашли су се и тадашњи шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жофре, француски амбасадор Пјер Кошар и представници Немачке, Италије, Велике Британије и цивилног сектора.

Не постоји доказ да је Сарацинова посета зауставила истрагу, али је хронологија занимљива сама по себи: држава покреће проверу, цивилни сектор говори о притиску, а само два дана касније стиже демонстративна међународна подршка.

Велики јавни епилог провере „Грађанских иницијатива“, барем према јавно доступним подацима, до данас није саопштен.

Свака од ових чињеница појединачно можда некоме и може да изгледа безначајно, али када се поређају добија се прилично доследна тридесетогодишња путања организације која нема посланичке мандате ни страначку књижицу, али већ три деценије има завидно богат политички живот у Србији, иако грађани Србије никада нису имали прилике да се о томе изјасне.

Чланак Тајни живот „Грађанских иницијатива“: НВО са политичком биографијом се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан

Студентска листа одржала је у Новом Саду први скуп у оквиру изборне кампање, на којем су први пут представљени неки од кандидата са те листе.

Окупљенима се обратило седам кандидата са Студентске листе – Немања Ђурић из Синдиката судске власти, професор Медицинског факултета у Новом Саду, Илија Срдановић, професорка Педагошког факултета у Сомбору Љубица Опарница, професор Филозофског факултета у Београду и социолог Јово Бакић, професор Хемијског факултета у Београду Радомир Саичић, политиколог из Новог ПазараАдем Маврић и глумац Тихомир Станић.

Међу кандидатима на Студентској листи је и Зоран Ђајић, а на бину их је изашло 30, за које су студенти навели да су професори, пољопривредници, спортисти и „људи који су их подржали од првог дана“.

Говорници су изнели оштре критике и оптужбе, као и увреде на рачун власти, а иако су њихови представници у медијима најављивали да ће на скупу изнети део програма, студенти у блокади то нису урадили, већ су само представили део плана своје кампање за предстојеће ванредне парламентарне изборе, преноси Танјуг.

Кандидати на Студентској листи су навели да ће посебну пажњу у кампањи посветити образовању, здравству, просвети, правосуђу, „изласку из кризе“, раду институција, борби против корупције и криминала, обнављању система вредности и једнакости свих грађана Србије, али нису изнели конкретне предлоге за решавање појединих проблема.

Најавили су да ће следећих 45 дана обићи Србију током предизборне кампање „од врата до врата“.

Скупу су присуствовали и опозициони политичари Брајан Брковић, Срђан Миливојевић, Стеван Бабић, Миран Погачар, чланови Покрета „Буди херој“ Мише Бачулова, као и бивши кошаркаш Владимир Штимац.

Окупљени су у више наврата скандирали „Пумпај“ и „Студенти побеђују“.

Студенти у блокади су јуче саопштили да је основана група грађана „Студентска листа – Студенти побеђују“ за предстојеће ванредне парламентарне изборе. Они су објавили и имена 14 потписника. То су Марија Маруна, Катарина Шћепановић, Горан Перишић, Станислав Милошевић, Александар Чупић, Миљан Салата, Милица Јовановић, Сања Фриц, Мирјана Николић, Радомир Саичић, Душан Ђурђевић, Жељко Хубач, Маја Црногорац Ђурић и Мирослав Андрић.

Чланак Први скуп Студентске листе у оквиру изборне кампање у Новом Саду: Представљен део кандидата се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Србији је, с обзиром на наоружавање у њеном окружењу, и те како потребно да има балистичке ракета великог домета, тако да је најава да ћемо почети са њеном производњом одлична вест, каже Андрија Млакар.

Србија би, према најави председника Србије Александра Вучића, за годину дана требало да крене у производњу балистичке ракете дугог домета.

Вучић је рекао да Србија напредује у одбрамбеној индустрији и да добија трансфер технологије од других сила. Он је подсетио и да Србија већ производи ракете кратког домета.

Војно-политички коментатор Андреј Млакар каже да је овакав један пројекат Србији потребан али и подсећа да цео тај процес траје већ дуго.

Идеја је из 2016. године

„Идеја се родила још 2016. године кад је тадашњи министар одбране Хрватске говорио да ће се Београд наћи под ударом хрватских ракета полубалистичких Атакамс. Ми смо онда кренули у развој пројекта „Шумадија“, чија ракета је премијерно приказана у мају 2017. године на полигону у Никинцима. То је ракета домета 300 километара. Касније је направљен и лансер за њу, приказан на Сајму наоружања 2017. године, и од тада је прича о наставку производње балистичких ракета дугог домета некако замрзла, ево све до сада,“ каже Млакар.

Један од разлога зашто смо сад покренули тај пројекат, верује наш саговорник, вероватно је и чињеница да Хрватска купује од Јужне Кореје две ракетне батерије ракетног система „Чунмо“ који може да носи и испаљује балистичке ракете домета до 500 километара.

Још се не зна домет и тип ракете

„Оно што се поставља као питање јесте каква ће та наша ракета бити? Ког домета – 500, 800, 1000 километара… У сваком случају, имамо ракете краћег домета од 300 до 500 километара, и хајде да кажемо тај неки средњи домет од 800 километара… Сад поставља се питање који тип ракете, каква ће бити ова ракета, то јест који ће домет имати и да ли ћемо ми сами произвести ракету, с обзиром да у данашњим околностима произвести крстарећу или балистичку ракету није велики проблем. Остаје да се види и да ли ћемо сами на њој радити, да ли са неким или по нечијој лиценци.. Да ли можда са Кинезима са којима имамо одлично војно-техничку старању, или у сопственој режији,“ наводи Млакар.

По његовом мишљењу, ракете би требало да имају касетне бојеве главе, по узору на ирански „Коромшар 4“ и руски „Искандер М“ домета 1000 километара које показују изузетну ефикасност приликом удара на циљ и мету.

„То је оружје стратешког одвраћања и са тим ми бисмо решили доста проблема, невољних проблема са нашим комшилуком. Чињеница јесте да комшилук ово купује да би претио нама, тако да у принципу за сада све што је комшилук куповао, ми смо куповали као одговор. Куповали су Атакамс који ће чекати још сигурно година и по или две, а ми смо купили израелски „Пулс“ са ракетама домета 300 километара“, каже Млакар.

Слично ракетном систему Шумадија

Он додаје да остаје да се види да ли ће нова ракета бити ракета слична систему „Шумадија“ или ће бити развијена потпуно нова балистичка ракета.

„Шумадија“, каже Млакар, има четири велика лансера на руском камиону Камаз.

„Да посетим „Шумадија“ је оруђе намењено за дејство по значајним тачкастим површинским циљевима непријатеља, укључујући и временски критичне циљеве, као што су ракетни системи земља – земља, системи противваздушне одбране, аеродроми, хелиодроми, рејони окупљања, војне базе, логори за обуку, логистички центри, луке, концентрација трупа, као и значајни објекти војне инфраструктуре, командни центри, центри везе,“ подсећа Млакар.

Млакар објашњава да је „Шумадија“ ракетни систем чија је ракета вођена у првом делу путање балистички и иде до 90 километара у висину, и практично пробија атмосферу, а онда у последњем делу путање заправо има инерциони навигациони систем.

Практично је, истиче он, вођена као нека врста планирајуће крстареће ракете у последњој фази лета.

Чланак Одговор на потезе из окружења: Зашто Србија прави сопствену балистичку ракету дугог домета се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан / Getty Images (NurPhoto, Hulton Archive

Срби су, у столици за сведоке током суђења лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију у Хагу, оживљавали своје, као и слике страдања најмилијих. Неки од њихи даље чекају кости како би их сахранили у вечну кућу. Албанци су махом причали да се не сећају догађаја из рата, говорећи да су приче о акцијама тзв. ОВК, којима су се хвалили, служиле за „дизање морала“ и биле су преувеличане. Пред судијама су се појавили и сведоци одбране, добро позната лица попут Кристофера Хила, Веслија Кларка и Џејмса Рубина, који су о Тачију, говорили да се ни за шта није питао, те да је командант Змија (ратно име Тачија), заправо фини, углађени господин. 

У шта ће судије поверовати сазнаћемо 16. септембра када ће бити изречена првостепена пресуда „четворки“. Током процеса који је почео 2023. године, у судници су говорила 134 сведока од којих је 125 позвало тужилаштво, два су заступала жртве, а седам је позвала одбрана. Такође, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику, па је у процесу учествовало 298 сведока укупно.

Оптужница у 10 тачака терети „четворку“ за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 Срба, неалбанаца и нелојалних Албанаца убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Током суђења уврштено је5.000 доказних предмета и прихваћено око 28.000 страница материјала, сведоци су сведочили током 227 судских дана. У оптужници се помињу злочини у Призрену, Ораховцу, Лапушнику, Ликовцу, Клечки, Малишеву, убиство 14 чланова породице Крстић…

Божанић: Кости мужа и сина пронађене у пећини Волујак

Доста сведока имало је заштићен статус, те су говорили на затвореним или полузатвореним седницама, али се много тога о зверствима Тачија и осталих, чуло и јавно.

Драгици Божанић из села Оптеруша убијени су малолетни син Немања (16) и супруг Младен (49) у јулу 1998. код Ораховца. Тела је добила тек 2006. године када су пронађени њихови остаци у масовној пећини Волујак, међу осталим Србима.

Божанићева (64) је сведочила да су припадници терористичке ОВК  у ноћи између 17. и 18. јула 1998. пуцали на кућу њене породице и напали друге Србе у селу Оптеруша и да су се ујутро сви предали.

„Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седнемо у двориште. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате на кућу. Потом су жене одвојили од мушкараца које су притворили у подруму једне куће. Чула сам како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци тада као редован војник и када су нас напали није био у селу„, рекла је Божанићева.

Јефтић: Нисмо добили ништа осим батина

Дејан Јефтић, заробљеник у Будакову је испричао да је имао 19 година када је отет заједно са Станком Станковићем и Крстом Јефтићем.

„Нисмо добили ништа осим батина! Отели су нас Албанци које сам познавао од малена. Тукли су нас, ударали ланцима и пушкама, везивали нам очи, били смо голи до појаса. Били смо измучени, имали смо само једну жељу – питали смо се да ли ћемо преживети“, рекао је Јефтић.

Сведок Драган Станковић испричао је да су њега и брата Игора припадници ОВК притворили у Гњилану јуна 1999. године. Сведочио је да су им везали руке и очи, тукли дрвеним палицама и ланцима по целом телу, да су му поломили три ребра и да је од батина био сав модар. Спасио их је породични пријатељ Албанац који је некада радио са њиховим оцем. Станковићи су, пошто су Драган и Игор ослобођени, напустили Космет и он се никада није вратио у родни град.

Дедић: И даље тражимо тело сина Бобана

Предраг Дедић чији је син Бобан отет и убијен јула 1999. године у Ораховцу је испричао да ни данас не зна где је тело његовог сина.

„Мој син је имао је 37 година. Сазнао сам да је одведен у затвор тзв. ОВК у згради бившег ватрогасног дома и отишао сам да покушам да га ослободим. Затворили су и мене. Касније су ме ослободили, а Бобаново тело тражим и данас. Албанци су терали Србе да им продају станове. Морао сам да продам стан који су прво опљачкали. Преко једног посредника Шиптара сам продао. Рекао ми је – данас ми га продај за 8.000 марака, а ако нећеш, сутра ће вредети 5.000 марака. Дао сам га за осам“, сведочио је Дедић.

Амнезија Албанаца и врдање међународних сведока

Тужиоци су током процеса доказивали да је тзв. ОВК била попут организоване војске, те да је имала команду и јасно успостављену хијерархију.Управо то је у књизи написао Хајруш Куртај, некадашњи командант бригаде у Качанику „Агим Бајрами“. Но, када су му тужиоци читали шта је писао и шта им је раније рекао у исказу, причао је да се не сећа, јер је рат „био давно“. Говорио је како је све погрешно писао, да није имао команду ни телефон да некоме јави шта се дешава, те да се не сећа да је Тачи уопште долазио да обиђе бригаду коју је водио.

Током суђења приказивана су и документа о хијерархији и наредбама које су, између осталог, пронађене у кући Јакупа Краснићија.

На листи сведока тужилаштва били су и припадници међународних организација. Они су покушавали да донекле оправдају тзв. ОВК, али су причали и да се Тачијева паравојска питала за све и да су Срби практично били у њиховим рукама.

Члан мисије ОЕБС-а Сандра Мичел  сведочила је да је после уласка међународне мисије на Косово и Метохију јуна 1999. године било доста убистава из освете, а жртве су били Срби и Роми.

„Много локалног становништва је почело да одлази. Албанци су се враћали кућама из избеглиштва у Албанији, видели запаљене куће, били су љути и онда су то искалили на неком. Почели смо да примећујемо разне обрасце и трендове. Мушкарци обучени у црну одећу са знаком ОВК обављали су функције полиције, делили имовину или станове. Било је извештаја да ОВК киднапују људе, хапсе, воде их на информативне разговоре. Читав низ активности је био у питању – од паљења кућа до претњи Србима и Ромима да напусте покрајину“, навела је Мичел.

Она је навела да су са свих крајева покрајине долазиле овакве информације, а да су припадници тзв. ОВК тврдили да нападе не врше њихови припадници већ бандити који носе њихове униформе.

„То је говорио и Тачи. Тражили смо да истраже кривична дела, али никада нисмо добили одговор. Људи из тзв. ОВК су преузели све – комуналне службе, болнице, полицију, а градоначелници су поносно говорили – нас је поставио Тачи“, говорила је.

Пред судијама је испричала да је у стану, у ком је живела у Приштини, затекла двојицу припадника тзв. ОВК како прегледају њен рачунар и то пре објављивања извештаја ОЕБС о кршењу људских права на КиМ. Истакла је да је тај стан у коме је боравила изнајмила од Србина, као и да је тзв. ОВК имала намеру да га заплени, што је већ радила са имовином других Срба. Касније је отишла из тог стана, а када је Тачију испричала шта се десило негирао је одговорност. Тако је било и када му је говорила о другим проблемима које су Срби имали.

У хашкој судници је сведочио и Шон Бернс, бивши шеф Косовске дипломатске посматрачке мисије (КДОМ) и рекао је да је видео „заробљене Србе на више локација под контролом ОВК и да су то пољопривредници и сељаци који су тек ‘покупљени'“.

Судија Кристоф Бар је питао сведока да ли је тзв. ОВК убила неке од киднапованих српских цивила.

„Јесте“, одговорио је Бернс.

Он је потврдио и да је тзв. ОВК, поред Срба, киднаповала и убијала Албанце за које је сумњала да су „сарађивали са српским властима“.

Лажи Кристофера Хила и романсирана биографија Тачија

У делу суђења за сведоке одбране, у Хагу се појавио некадашњи амбасадор у Србији Кристофер Хил који је заслужан за прелазак терориста ОВК у политичаре, први сарадник бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт и портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин, командант НАТО за време бомбардовања Весли Кларк… Сви они су креатори агресије на Југославију и покушаја отимања КиМ. 

Рубин је први сведочио рекавши да му је јасно да Тачи није био задужен ни за шта.

„Било ми је јасно да он није био задужен. Није имао знање, вештине, нити овлашћења да доноси одлуке на било који начин. То је радила скривена албанска канцеларија„, навео је.  

Хил је о Тачију причао као о човеку који је говорио тихо и промишљено, више као неко са универзитета, а не из војске…

„Није било основе да се закључи да је Тачи контролисао ОВК“, изјавио је Хил.

Рекао је да му никада нико није рекао да је Тачи „умешан у мучење и кршење људских права“, осим што му је некадашњи председник Србије Слободан Милошевић у једном разговору Тачија описао као „жестоког ратника, који је наводно лично убио много људи“. По Хиловом сведочењу, Тачи „није био таква особа, он није био жестоки ратник, већ политичка личност“.

Кларк је говорио да Тачи није био војни командант, већ фино васпитани студент који је говорио немачки. 

„Хавијер Солана је рекао – желимо одмах ударе на Београд и да угасимо светла као што смо урадили с Багдадом“, навео је Кларк.

Тужилац је питао Кларка одакле је стизало оружје за тзв. ОВК, да ли из неке државе НАТО-а, али је сведок рекао да не зна.

„Мој утисак је да су они однекуд добили оружје“, казао је Кларк.

Некадашњи саветник НАТО-а британски дипломата Џонатан Стјуарт Данкан говорио је да „не зна ко је палио куће Срба“. 

Данкан, који је био политички саветник бившег врховног команданта НАТО Веслија Кларка, рекао је да су „куће које су гореле после повлачења српске војске биле српске куће, али је тешко рећи ко је вршио то насиље“.

„Нисам видео наоружане групе. То се дешавало из освете. То је нешто што излази из оквира части. То је била освета због зверстава које су Срби извршили над косовским Албанцима. Насиље су вршили Албанци из освете, нису деловали организовано. Нисам видео да су припадници ОВК организовано вршили то насиље. Нисам видео ко је пљачкао куће. Срби су раније палили куће албанске, продавнице, убијали су животиње. То је претходно кривично понашање. Треба правити разлику између тога“, говорио је Данкан по заклетвом да ће говорити истину и само истину.

Тужилаштво је у завршној речи тражило по 45 година за сваког од четворице оптужених.

Чланак Шта су говорили сведоци: Крв на исповестима српских породица, одбрана „прала“ команданта Змију се појављује прво на ИСКРА.

Getty © alexis84

Министарство спољних послова Велике Британије позвало је на разговор отправника послова Амбасаде Србије како би осудило комеморативне активности поводом сахране генерала Ратка Младића.

Специјална изасланица Уједињеног Краљевства за Западни Балкан Карен Пирс позвала је отправника послова Амбасаде Србије како би осудила учешће званичника државе Србије и војске на сахрани Ратка Младића, саопштило је данас британско министарство.

У саопштењу се, између осталог, наводи да Уједињено Краљевство остаје чврсто посвећено међународној правди, одговорности и трајном помирењу широм Западног Балкана.

„Наставићемо да радимо са партнерима у региону и на међународном нивоу како бисмо подржали мир, правду, као и сигурну и просперитетну будућност за све заједнице“, саопштило је министарство.

Чланак Лондону засметао испраћај генерала Младића: Британија позвала српског дипломату на „рибање“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Konstantinos Zilos/NurPhoto

Предузеће „Трепча југ“ којим управљају привремене институције у Приштини данас је преузело просторије које се налазе у непосредној близини трга „Браће Милић“ у северном делу Косовске Митровице, уз тврдњу да је реч о имовини тог предузећа.

Преузимању објекта претходило је обавештење од 27. августа, којим је „Трепча југ“ затражила ослобађање објеката у року од седам дана, као и достављање документације која потврђује право на коришћење простора.

Како је писао РТ Балкан, захтеви су остављени на кафићу и суседном локалу који тренутно не ради, недалеко од локала који користе пензионери, а којима је такође наложена обустава активности.

Предузеће „Трепча југ“ је 12. августа затражило ослобађање имовине у центру Звечана. Обавештења су тада постављена на три пословна објекта, уз рок од десет дана за њихово напуштање.

„Трепча југ“ је 29. августа саопштила да је преузела те локале, наводећи да је реч о имовини којом поново управља након 27 година. Истог дана саопштили су и да су преузели управљање паркингом у центру Звечана, површине веће од 1.500 квадратних метара. Налог за ослобађање и преузимање паркинга корисницима је уручен дан раније, 28. августа.

Чланак Отимачина се наставља: „Трепча југ“ преузела просторије у северном делу Косовске Митровице се појављује прво на ИСКРА.

Getty © stock photo

Европски званичници, који истовремено ћуте док се уз покличе и симболе распламсава усташка идеологија унутар ЕУ, хорски су се скандализовали над бројем људи који је одао пошту преминулом команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу.

Уз „дубоко жаљење“ због слика са сахране Младића“,  стижу и упозорења да би ово могло да буде још једна у низу разноразних „препрека на европском путу Србије“ баш од оних који нису раскрстили са својим „мрачним поглављима“.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас каже да је то увреда за све жртве и њихове породице.

„Истинско помирење не може се градити на ревизионизму, порицању геноцида или одавању почасти починиоцима. Пут Србије ка Европској унији захтева недвосмислену посвећеност фундаменталним европским вредностима и историјској истини. У Европи нема места за величањератних злочинаца“, навела је на на Иксу.

The images from Ratko Mladić’s funeral yesterday in Belgrade were shocking.

Ratko Mladić was a convicted war criminal. He was responsible for genocide, war crimes, and crimes against humanity. He died while serving a life sentence for the Srebrenica genocide and other crimes.…

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) September 8, 2026

Док Хрвати своје генерале дижу на пиједестал, за хрватског премијера Андреја Пленковића реакција из ЕУ је била „слаба“.

The images from Ratko Mladić’s funeral yesterday in Belgrade were shocking.

Ratko Mladić was a convicted war criminal. He was responsible for genocide, war crimes, and crimes against humanity. He died while serving a life sentence for the Srebrenica genocide and other crimes.…

— António Costa (@eucopresident) September 8, 2026

„Оно што се догодило данас (у Београду) био је један покушај званичне власти да тамо не буде формално, мислим на председника, премијера и председницу Скупштине, али ако гледате број министара који су тамо били, који су део естаблишмента, тај покушај да буде, а не буде, нама је јасан“, изјавио је Пленковић.

За шефицу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен сцене са сахране су „шокантне“.

„Ратко Младић је био осуђени ратни злочинац. Био је одговоран за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. Умро је док је служио доживотну казну за геноцид у Сребреници и друге злочине. Елементи званичне подршке и присуство неких високих српских званичника на сахрани су за дубоко жаљење. Они показују неуспех у суочавању са мрачним поглављем у скорашњој историји Европе и противрече вредностима које леже у основи пута Србије ка Европској унији. Наше мисли су са свим жртвама злочина почињених у земљама бивше Југославије“, написала је на Иксу.

Идентичну објаву Урсули фон дер Лајен поделио је и председник Европског савета Антонио Кошта.

Холандски министар спољних послова Том Берендсен је такође осудио почасти које је држава одала Младићу у Београду наводећи како су неспојиви са европским вредностима.

„Холандија подржава гласове у Србији и широм региона који позивају на одговорност, помирење и образовање о прошлости“, навео је Берендсен.

Шеф белгијске дипломатије Максим Прево је истакао како је „срамотно и непоштовање према жртвама и њиховим породицама да му се одају такве почасти“.

„Ратко Младић је осуђени ратни злочинац, оличење је неких од најгорих злочина европске историје, а посебно ‘геноцида’ у Сребреници“, написао је Прево на друштвеној мрежи Икс.

Његову изјаву преписао је и допунио „сочним“, али неистинитим, детаљима министар спољних послова Литваније Кестутиса Будриса.

„Ратко Младић је био осуђени ратни злочинац. Његово наслеђе су масакр у Сребреници, геноцид и злочини против човечности. Сваки покушај да се он велича срамоти жртве, не поштује преживеле и фалсификује истину. Историја се не може поново писати, а правда се не може избрисати“, поручио је Литванац.

Ratko Mladić was a convicted war criminal. His legacy is one of the Srebrenica massacre, genocide and crimes against humanity. Any attempt to glorify him dishonors the victims, disrespects the survivors, and falstifies the truth. History cannot be rewritten, and justice cannot be…

— Kęstutis Budrys (@BudrysKestutis) September 8, 2026

И Европска демократска партија је осудила величање Ратка Младића и сахрану уз војне почасти.

„ЕДП је недвосмислено осудила ово срамно и неприхватљиво величање“, наводи се у саопштењу и истиче да партија делистав европске комесарке за проширење Марте Кос која је због тога отказала посету Србији, као и министра спољних послова Белгије.

„Одавање почасти човеку осуђеном за ‘геноцид’, злочине против човечности и ратне злочине је увреда за жртве и њихове породице – и корак даље од вредности које се очекују од земље кандидата за чланство у ЕУ“, пише у објави ЕДП.

Аустријска министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер поновила је тврдње својих европских колега да је „сахрана уз свечаности и присуство бројних представника државе, „ругање сећању на жртве Сребренице и корак уназад у процесу суочавања са прошлошћу и помирења на Западном Балкану“.

Gestern wurde der verurteilte Kriegsverbrecher Ratko Mladić beerdigt. Er war verantwortlich für Völkermord, Kriegsverbrechen und Verbrechen gegen die Menschlichkeit. Seine Beisetzung wurde feierlich begangen und viele Vertreter des offiziellen Serbiens waren dabei anwesend. Das…

— Beate Meinl-Reisinger (@BMeinl) September 8, 2026

„Ми се и даље залажемо за проширење ЕУ на Западни Балкан и желимо да и Србија ускоро постане чланица ЕУ. И то Србија која се залаже за владавину права, грађанска права и помирење. Глорификовање ратних злочинаца је супротно свему што нас у Европи одликује“, изјавила је шефица аустријске дипломатије.

Бивши шведски премијер Карл Билт је уз фотографије са сахране, написао „дубоко узнемирујуће слике из Србије“.

Deeply disturbing pictures from . https://t.co/dRxGztoBFm

— Carl Bildt (@carlbildt) September 7, 2026

Чланак Лицемерје без краја: Ко се из ЕУ јавио да држи лекције Србији због сахране генерала Младића се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Micha Pawlitzki

Факултет техничких наука у Новом Саду уводи нови мастер програм Нуклеарни енергетски системи у академској 2027/28 години. Нови мастер програм је плод потписивања Меморандума о сарадњи са Институтом за нуклеарне науке „Винча“.

Србија је 2024. године укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, што је омогућило да се нуклеарна енергија разматра као потенцијални извор енергије. Коначна одлука биће донета наредне године. Званичници кажу да би, уколико се донесе таква одлука, изградња нуклеарног постројења могла да почне 2035. године.

До тада Србија треба да обави бројне студије, припреми законску регулативу, али оно што је најважније школује довољно стручњака из те области.

Декан Техничког факултета у Новом Саду проф. Борис Думнић каже за РТ Балкан да је Меморандум о сарадњи са Институтом Винча један облик пословно- техничке сарадње који подразумева више ствари.

„То је сарадња у области образовања, научно-истраживачког рада, заједничког учешћа у пројектима, али и реализација заједничког студијског програма на мастер академским студијама. Тренутно радимо на формирању структуре мастер студијског програма под називом Нуклеарни енергетски системи. Тај процес подразумева дефинисање курикулума, садржаја наставних предмета који ће се изводити. Након тога следи процес акредитације студијског програма пред Националним телом за акредитацију Србије“, рекао је Думнић.

Очекује да ће све бити завршено у наредних неколико месеци, тако да у академској 2027/28 години очекује да ће уписати прве студенте на нови мастер студијски програм. Није могао да прецизира колико ће студената уписивати.

„То ће зависити од капацитета Института Винча и Факултета техничких наука, од наставног кадра, расположивости простора, лабораторије, истраживачке и друга опрема која је неопходна да би студијски програм имао одговарајући квалитет“, појаснио је он.

За почетак, како каже, то ће бити неколико десетина студената, а тачан број биће дефинисан у процесу акредитације. Након акредитације у плану је представљање мастер студијског програма академцима који завршавају основне студије, како би привукли што више младих да упишу нови програм.

„Мораторијум је област нуклеарне енергетике скрајнуо, нисмо се том темом бавили више деценија. Самим тим смо изгубили и стручни кадар. Укидање мораторијума је био предуслов да би уопште могли да кренемо да причамо о оваквим активностима“, појаснио је он.

Указао је да у Србији тренутно постоји мали број стручњака који се баве нуклеарном енергијом и да је ово прави тренутак да се почне са образовањем стручног кадра, уколико се Србија одлучи за изградњу нуклеарке.

Едуковање кадрова не значи само да заврше нови мастер програм на ФТН који ће трајати годину или две дана, већ да је неопходно да одређени период раде у пракси и сарађују са другим институцијама. Планирају интензивну сарадњу са бројним светским институцијама.

„Наша жеља је да успоставимо што ширу регионалну и међународну сарадњу да би јаз који је настао због меморандума што пре премостили и да оспособимо домаћи кадар“, навео је Думнић.

Нуклеарне електране имају од земаља у окружењу Словенија, Румунија Мађарска. Мађарска има нуклеарну електрану „Пакш“ која производи 43 до 45 одсто електричне енергије у тој земљи.У току је изградња и друге нуклеарне електране „Пакш2“ коју ради руски „Росатом“.

Директор „Росатома“ Алексеј Лихачов боравио је у Србији крајем фебруара ове године где је разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Лихачов је рекао да је „Росатом“ спреман да понуди Србији пројекат нуклеарне електране, било на бази руске технологије или као део међународног конзорцијума.

Та компанија постала је један од водећих добављача нуклеарне технологије на међународном тржишту.  Имају потписане међувладине споразуме са 12 земаља за изградњу 33 производне јединице. Предност те компаније је што обједињује практично читав ланац нуклеарне индустрије – од вађења и обогаћивања уранијума до пројектовања, изградње и рада нуклеарних електрана, производње горива и управљања истрошеним нуклеарним горивом и радиоактивним отпадом.

Србија је потписала Споразум о партнерству са Француском електропривредом (ЕДФ) и Француском агенцијом за развој (АФД) којим се обезбеђује подршка Србији у развоју стручних, кадровских и организационих капацитета и израда одговарајућих студија за развој нуклеарног програма.

Чланак Уводи се нови мастер програм: Србија почиње школовање нуклеарних инжењера се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug / MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Молимо се да му Господ опрости сваки грех и да га настани у месту светлом и месту цветном у месту спокоја, где нема болести ни жалости ни уздисаја, него где је живот бесконачни, рекао је патријарх српски Порфирије у говору након опела које је служио генералу Ратку Младићу у цркви Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку.

,,Постоје искуства читавих народа која сведоче да земаљски суд и правила нису сваким судили истом мером. Ми знамо да ниједан земаљски суд није непогрешив, нити његова пресуда може исцрпети истину нити о једном људском животу. Зато је последњи суд Божији, једини коначан и једини праведан. Реч је његова истина, казао је патријарх.

Данас стојимо пред одром раба Божијег и брата нашег Ратка генерала за кога знамо да је био хришћанини и о коме сведоче свештеници који су га походили да се последњих година смирено исповедао и причешћивао, верујући и надајући се у милост и љубав Божију и који се на крају упокојио држећи крст Христолики на својим грудима, додао је.

„Знамо да ће његово име остати дубоко уткано у памћење и молитве највећег дела нашег српског православног народа који према њему осећа и негује дубоку захвалност, јер га види као војника и команданта који је у тешком и трагичном времену стајао на челу свог народа. Носио је велику одговорност и терет, поднео велику жртву и умро за опстанак свог рода. Молећи се данас за душу покојника, Ратка генерала, молимо се и за све оне чији су животи угашени у том рату. Молимо се једном душом, једним умом, једним срцем, за покој душе и спасења раба Божијег Ратка генерала“, закључио је патријарх Порфирије.

Чланак Порука патријарха Порфирија на опелу Ратку Младићу: Нек Бог подари генералу светло и цветно место се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom / Contributor

Специјално тужилаштво привремених приштинских институција подигло је оптужницу против 35 особа због сумње да су 1998. године наводно починили ратне злочине у насељу „Јашари“, селу Доње Преказе, општина Србица.

Оптуженима се ставља на терет наводно убиство 26 цивила, наводно „планирање, организовање, координација и вођење војно-полицијске операције која је, према наводима тужилаштва, резултирала убиствима цивила, укључујући децу, жене и старије особе, њиховом отмицом и мучењем, као и уништавањем цивилне инфраструктуре у насељу Јашари“.

На оптужници се налазе бивши комадант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, Горан Радисављевић Гури, који је у оптужници означен као руководилац за задатке и послове посебне безбедносне природе у штабу Министарства унутрашњих послова у Приштини и координатор, односно руководилац штаба у фабрици муниције у Србици,Спасоје Вулевић је наведен као заменик команданта Специјалне антитерористичке јединице у Београду на терену, Бранко Ћурчић је наведен као командант САЈ у Новом Саду, Желимир Мрдаљ као заменик САЈ на терену, Радислав Сталевић је означен као командант Специјалне антитерористичке јединице у Приштини, Владо Тодоровић је наведен као заменик команданта те јединице на терену.

У оптужници је и Бранко Прљевић, за кога се наводи да је био  командант Ужичког одреда у оквиру Посебне јединице полиције, Радослав Митровић као командант Нишког одреда, Миливоје Стојилковић је означен као командант Лесковачке чете, а Срђан Илић као командант Врањске чете.

Ненад Стојковић наведен је као командант Нишког вода, Божидар Филић као командант Косовског одреда, а Жарко Браковић као командант 24. одреда у Приштини.

У оптужници се наводи да је Чедомир Божовић био командат Митровачке чете и командант Митровачког вода, Жарко Роквић командант вода у Србици, Душан Ивановић командант вода у Лепосавићу, Сталета Мојсиловић командант вода у Зубином Потоку, а Вучина Јанићијевић командант вода у Вучитрну.

Милан Лечић је означен као командант чете у Урошевцу, Радомир Чолић је наведен као вођа чете у Ђаковици, Срђан Перовић чете у Пећи, Ненад Милачић чете у Приштини, а Вељко Раденовић чете у Призрену.

У оптужници се наводи да „напад“ није био резултат случајне акције или сукоба већ да је операција планирана неколико месеци, као и да је насеље Јашаријевих било под сталном присмотром од почетка 1998. године.

Тужилац Ваљдет Гаши рекао је да се оптужница односи „на убиство цивила и да су оптужени били на високим командним позицијама у структурама специјалних јединица полиције Србије“.

Оптужница је подигнута у одсуству, а како медији на албанском језику из Приштине наводе, тужилаштво предлаже да као свеодоци буду саслушани чланови породице Јашари.

По командној одговорности оптужени су Драган Живановић, командант 125. моторизоване бригаде, Обрад Стевановић, генерални командант Јединице специјалне полиције, Љубинко Цветић, начелник Секретаријата унутрашњих послова у Митровици, као и Бранко Ђурић, Илија Трајковић и Миленко Божовић.

Шта се (стварно) десило у селу Доње Преказе? 

До сукоба у Доњем Преказу дошло је 5. марта 1998. године, када су снаге МУП-а Србије извеле противтерористичку акцију против припадника такозване ОВК, коју је предводио терориста Адeм Јашари.

Непосредни повод за акцију су били оружани напади његових терориста на полицијске патроле.

Јашари, припадници терористичке групе и чланови његове породице погинули су у оружаном сукобу са српским снагама у селу Доње Преказе у Дреници. Одбили су позив да се предају.

Непосредно пре почетка операције, у зору 5. марта група албанских терориста из Дренице коју је у то време предводио Јашари напала је у селу Лауша код Србице патролу МУП-а Србије, двојица полицајаца су рањени па су полицијске снаге кренуле у потеру за терористима који су се повлачили ка селима Горњи и Доњи Преказ. A крајем фебруара, група терориста напала је и у Дреници убила четворицу полицајаца а двојицу ранила.

Дреница је одвајкада важила за упориште албанског сепаратизма на КиМ. Према бројним српским изворима, управо се почеци деловања терористичке ОВК везују за Дреницу. Албански екстремисти са Косова и Метохије, 22. маја 1993. године, пуцали су на полицијско возило у Глоговцу, у Дреници, и убили два полицајаца, а више њих ранили и тиме је званично означен почетак деловања ове терористичке формације на КиМ.

Чланак Оптужени и Легија и Гури: Како је борба против терористичке групе Адема Јашарија проглашена злочином се појављује прво на ИСКРА.

Дарко Младић, син преминулог генерала Ратка Младића, изјавио је данас да људи показују велику љубав према његовом оцу и да верује да ће сахрана протећи мирно и достојанствено.

„Сутра ће доћи пријатељи, поштоваоци и рођаци мог оца. Сигуран сам да нико од њих нема помисао да направи инцидент. Са друге стране, има неукусних излива мржње, али верујем да ће држава предузети све потребне мере да сахрана протекне мирно и достојанствено“, рекао је Младић гостујући на телевизији Прва.

Како је навео, видео је да људи показују велику љубав према његовом оцу.

„Лично сам доживљавао реакције. Људи су ослободили ту своју енергију. Највећи утисак је оставила количина порука и позива“, додао је он.

Дарко Младић је рекао и да сматра да је његов отац у Хагу „убијен на страховит начин, после страховитог периода мучења, дехуманизације, понижавања“.

„Он није ни могао да се опорави у таквим условима, чак иако је нега била максимално добра.  С тим што је нега једно, а лечење друго. Он је имао добру негу, али лоше лечење. Ја планирам да наставимо ту борбу око доказивања да је он фактички убијен у Хагу„, истакао је он.

Раније данас, породица генерала Ратка Младића апеловала је на све који намеравају да за сахрану генерала купе цвеће и венце да то не чине, већ да тај новац уплате за оболелу децу.

„Као син, верујем да би мом оцу било драже да уместо цвећа које ће увенути помогнемо неком детету да добије прилику за лечење, оздрављење и живот“, навео је Дарко Младић.

Према његовим речима, у данима када један живот испраћамо, треба учинити нешто за други живот.

„Хвала свима који ће разумети и прихватити ову моју молбу као последњи знак поштовања према мом оцу“, истакао је Дарко Младић.

Генерал Ратко Младић биће сахрањен у понедељак, 7. септембра, на Топчидерском гробљу у Београду.

Чланак Дарко Младић: Наставићу борбу око доказивања да је мој отац фактички убијен у Хагу се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo/Radivoje Pavicic/Tanjug

Припрема сахране генерала Ратка Младића је у завршници, а бивши командант Војске Републике Српске ће на вечни починак бити испраћен уз највише војне почасти, саопштио је генерал Светозар Андрић, члан тима заорганизацију сахране Младића, преноси РТРС.

Он је навео да ће посмртни остаци генерала Младића бити у Цркви светог Луке на Видиковцу од 7.00 до 12.00, где ће присутни од њега моћи да се опросте у мимоходу, а да ће у 12 часова бити служено опело.

Након тога ће се формирати колона и упутити ка Топчидерском гробљу, где ће генерал Младић, по сопственој жељи, бити сахрањен поред ћерке Ане.

„По доласку на Топчидерско гробље, посмртне остатке генерала Младића пратиће почасна јединица до гробног места, након чега ће уследити почасна паљба и опроштајни говори“, навео је Андрић.

Истакао је да ће бити регулисан и организовани долазак људи из Републике Српске и Србије. На прилазима Цркви светог Луке од јутрос су постављене српске тробојке.

У Дому Војске Србије у Београду јуче је одржана комеморација генералу Младићу на којој су се од њега опростили породица, бивши саборци, пријатељи и званичници Републике Српске и Србије.

Генерал Ратко Младић преминуо је у Хагу 27. августа.

Чланак Припрема сахране генерала Младића: На вечни починак уз највише војне почасти се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom/Getty Images

Припадници КФОР извели су две одвојене војне вежбе у кампу Бондстил и код Дечана.

Мултинационално особље распоређено у Регионалну команду Исток (РЦ-Е), део мисије Кфора, спровело је интегрисану вежбу одбране базе и савладавања масовних жртава у кампу Бондстил, тестирајући своју способност брзог реаговања на симулиране претње и ванредне ситуације великих размера.

Како је саопштено из Кфора, а објављено на Фејсбуку, вежба је окупила припаднике  мултинационалних снага, медицинско особље, ватрогасце и ваздухопловна средства како би вежбали заштиту снага, кретање жртава, лечење и процедуре евакуације.

Координисана обука у оквиру вишеструких капацитета ојачала је интероперабилност и појачала спремност Кфора да ефикасно реагује на сложене ванредне ситуације, доприносећи безбедном окружењу за све људе на Косову.

А бугарски војници у саставу Кфора извели су војну вежбу уз употребу хеликоптера, саопштила је Мисија НАТО.

Вежба је изведена уз коришћење хеликоптера са циљем повећања оперативне спремности и унапређења координације између ваздушних посада и копненог особља, наводи се у објави Кфора.

„Кроз активности усмерене на транспорт особља, евакуацију трупа и сценарије за ванредне ситуације, припадници Кфора ојачали су своју спремност и свест о ситуацији, одражавајући континуирану посвећеност Кфора обезбеђивању сигурног окружења за све људе који живе на Косову„, наводи се у саопштењу Кфора.

Чланак Албанци малтретирају Србе, Кфор се чешља: Вежбају одбрану Бондстила се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom

Специјално тужилаштво привремених приштинских институција подигло је оптужницу против 35 особа због сумње да су, како се наводи, 1998. године починиле „ратне злочине“ у махали Јашари у селу Доње Преказе, у општини Србица.

Оптужница је подигнута у одсуству, а тужилац Ваљдет Гаши рекао је да се односи на наводно убиство цивила. Према његовим тврдњама, оптужени су у то време били на високим командним позицијама у структурама специјалних јединица полиције Србије, преноси  „Коха“.

Гаши је навео да је оптужница резултат вишегодишње истраге и да је, како тврди, утврђена основана сумња да су оптужени починили кривично дело „ратни злочин против цивилног становништва током догађаја од 5. до 7. марта 1998. године.

Према наводима приштинског тужилаштва, у нападу у Доњем Преказу убијено је 26 цивила, међу којима је било деце, жена и старијих особа.

До сукоба у Доњем Преказу дошло је 5. марта 1998. године, када су снаге МУП-а Србије извеле противтерористичку акцију против припадника такозване ОВК, коју је предводио терориста Адeм Јашари.

Непосредни повод за акцију су били оружани напади његових терориста на полицијске патроле. Након тога, полиција је кренула у потеру за нападачима који су се повукли и забарикадирали на утврђеном имању Јашаријевих.

Упућен им је позив на предају у року од два сата, што је прихватило више десетина цивила међу којима највише жена, деце и стараца. Јашаријева група је након тога отворила паљбу из ручних бацача, митраљеза, аутоматских и снајперских пушака, бацали су ручне бомбе на полицију.

Како су раније преносили медији, Јашари је пружио оружани отпор на утврђеном имању, где је и даље био одређени број чланова његове породице, међу којима су били жене и деца. Он је терао своје рођаке да се боре.

Како је објављено, лично је убио нећака „због кукавичлука“, а затим створио живи штит од жена и деце у нади да ће добити на времену док не добије појачање, јер је очекивао да је албанско становништво из Дренице спремно да му крене у помоћ.

Јашари је погинуо, његова група је ликвидирана, али је настрадало и више цивила који су остали уз њега.

У тој антитерористичкој акцији погинули су и  припадник САЈ-а Раде Радаковић (1961) и припадник ЈСО-а Андреас Кончаревић (1973), а рањено је више припадника МУП-а.

Ову акцију Приштинско тужилаштво сада квалификује као ратни злочин против цивилног становништва, иако се ради о операцији против наоружаних припадника терористичке организације.

Адвокат и некадашњи војни тужилацДраган Пашић оценио је недавно за РТС да је реч била о легалној антитерористичкој операцији, а не о ратном злочину, подсећајући да је Јашари претходно био правоснажно осуђен на 20 година затвора због тероризма.

Пашић је такође навео да Хашки трибунал није подигао оптужницу против српских званичника за догађаје у Доњем Преказу.

Он је нагласио да поступци Приштине  усмерени искључиво против Срба, док злочини над Србима остају непроцесуирани.

Чланак Приштина подигла оптужницу: Терориста Адем Јашари „херој“, а Срби на оптуженичкој клупи се појављује прво на ИСКРА.

Getty © simonkr

Рушење српских објеката на језеру Газиводе, које су привремене приштинске власти започеле јутрос, и даље траје.

Тешка механизација тренутно руши кућу породице Ђурић у засеоку Красиће између Ковача и Резала, преноси „Косово онлајн“

Багери истовремено руше више објеката док тешка механизација непрестано пристиже, а такозвана косовска полиција и даље блокира пут који води ка местима где је рушење у току.

Припадници такозване косовске полиције и даље блокирају прилаз селу.

Раније данас је срушена и сала Свете Тројице, која је коришћена за окупљање током сеоске славе, а планирано је рушење шест објеката.

Рушење се изводи на захтев предузећа „Ибар-Лепенац“, након што је 18. августа истекао рок који је то предузеће дало за ослобађање имовине за коју тврди да је узурпирана и да се налази у његовом власништву.

Једанаест породица из Ковача и Резала, чији се објекти налазе на обали језера Газиводе, добило је 8. августа решења да их напусти, јер „Ибар-Лепенац“ тврди да су изграђени на парцелама које припадају том предузећу.

Две породице су пред судом покушале да привременим мерама спрече рушење, али су њихови захтеви одбијени.

На захтев компаније „Ибар-Лепенац“ до сада је на језеру Газиводе срушено 17 објеката у власништву Срба, за које је та компанија тврдила да су изграђени на земљишту које јој припада.

Објекти су срушени без судске одлуке, иако су власници појединих објеката покренули судске поступке против компаније „Ибар-Лепенац“.

Чланак Газиводе: И даље траје рушење српских кућа, тешка механизација непрестано пристиже се појављује прво на ИСКРА.

На обали језера Газиводе данас је, на захтев предузећа „Ибар – Лепенац“, почело рушење објеката, након што је 18. августа истекао рок које је то предузеће дало за ослобођање наводно узурпиране имовине, а за коју тврде да је у њиховом власништву.

У Резалама је срушена и сеоска сала Свете Тројице, сазнаје Танјуг. Реч је о објекту који су изградили мештани и користили за окупљање током сеоске славе.

Како је за портал „Косово онлајн“ потврдио заменик командира тзв. косовске полиције Ветон Ељшани, ради се о рушењу шест објекта.

„Могу да потврдим да је од јутрос почело са рушењем шест објеката на територији села Резала у Општини Зубин Поток. Према сазнањима која ми имамо, власници ових објекта су раније уклонили ствари које су се у њима налазиле. Косовска полиција пружа само асистенцију“, казао је Ељшани.

Од компаније Ибар–Лепенац 11 породица из Ковача и Резала на обали језера Газиводе добило је 8. августа решења да напусте своје објекте, за које „Ибар-Лепенац“ тврди да су изграђени на парцели која наводно припада том предузећу. Две породице су пред судом покушале да привременим мерама спрече рушење, али су њихови захтеви одбијени.

На захтев компаније „Ибар-Лепенац“, до сада је на језеру Газиводе срушено 17 објеката у власништву Срба, за које је та компанија тврдила да су изграђени на земљишту које је у њеном власништву, преноси РТ Балкан.

Објекти су срушени противправно, без судске одлуке, иако су власници појединих објеката покренули судске поступке против директора компаније „Ибар–Лепенац“ Фарука Мујке.

Чланак Настављено рушење српских објеката на Газиводама: Срушена и сеоска сала се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан Getty Images (Anadolu, Sion Touhig/Sygma, Pierre Crom

Када у судници Специјалног суда у Хагу за злочине на Косову и Метохији, 16. септембра, буде прочитана пресуда терористима Ослободилачке војске Косова Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију, навршиће се скоро трећина века колико породице убијених Срба и неалбанаца чекају правду. И данас, иако је „четворка“ у притвору од 2020. године, стрепе и сумњају хоће ли је бити, јер су до сада, пред другим судовима, терористи ОВК ослобађани. А, ово суђење је последња шанса да се до макар неке правде дође и чује: „Криви су“.

Истовремено, Албанци одбројавају до суђења, уверени су да ће бити ослобађајућа пресуда, већ спремају дочек, а за Тачија предвиђају да ће опет бити у врху власти лажне државе. Државни врх Србије страхује да би пресуда, уколико не буде ослобађајућа, могла да изазове талас насиља Албанаца према Србима на КиМ.

Тужилаштво је у завршној речи тражило по 45 година за свакога појединачно.

Оптужница у 10 тачака терети „четворку“ за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Током процеса који је почео 2023. године, у судници су говорила 134 сведока од којих је 125 позвало тужилаштво, двоје заступник жртава, а седам одбрана. Такође, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику. То значи да је у процесу учествовало 298 сведока.

Главни тужилац Кимберли Вест је на крају завршне речи рекла да је током суђења уврштено 5.000 доказних предмета и да је прихваћено око 28.000 страница материјала.

„Ово гоњење бави се неповредивим принципом правде, поштовањем владавине права. Сведоци су сведочили током 227 судских дана. Прошло је много година, деловало је да можда правда неће стићи, али желели смо да покажемо да и они који су најмоћнији одговарају за своја дела. Тражимо да оптужени одговарају“, рекла је Вест.

Тужилаштво је током процеса доказивало да је тзв. ОВК чинила злочине са циљем да преузме тоталну контролу над КиМ, да су сви који су се томе противили сматрани непријатељима и да је паравојска имала хијерархију. У оптужници се, између осталог, спомиње отмица на стотине ораховачких Срба, од којих су многи и убијени, а међу њима и 14 чланова породице Костић. Према оптужници, ОВК је, 27. и 28. јула 1998. код пећине Волујак убила 25 Срба, у којој су њихова тела пронађена тек 2004. Те жртве су отете током и после напада на Ораховац, 17. јула 1998. а онда пребачене у притвор у Малишеву. Као места злочина помињу се Клечка, Лапушник, Ликовац, стрељање на Брду Бериша…

Фила: Очекујем казну која ће да покрије време у притвору

Адвокат Тома Фила рекао је за РТ Балкан да ће пресуда да буде толика да покрије притвор (ухапшени су новембра 2020. године), можда коју годину више.

„Очекујем да ће то бити. Жртве су биле са обе стране. Запад њих штити одувек, то смо видели по разним пресудама, од ослобађања Рамуша Харадинаја, па даље. Ја сам питао тужиоца Хашког трибунала што не терете тзв. ОВК, рекла ми је: ‘Зато што нису имали хијерархију.’ Они су то гледали као да су неке банде нападале, које нису имале организациону структуру. Онда сам пронашао Зорана Мијатовића (бивши заменик начелника Државне безбедности) који је три пута Хагу структуру, да су имали главни штаб, организационе јединице“, истакао је.

Тужилаштво је доста времена у судници управо потрошило на то да је тзв. ОВК била организована, да је имала команданте и ресоре. Један од адвоката Тачија покушао је да представи деловање терориста реченицом да су то били „пољопривредници, паори, који су се увече облачили у униформе и бранили“.

„Један Албанац је на суђењу и говорио о структури и организацији тзв. ОВК“, подсетио је Фила.

Живановић: Тужилаштво је доказало да је тзв. ОВК имала команду

Адвокат Зоран Живановић истакао је за РТ Балкан да очекује да пресуда буде осуђујућа.

„Било је доста заштићених сведока и полузатворених седница, али из онога што је могло да се чује током завршних речи показује да је тужилаштво успело да докаже да је Хашим Тачи, а и остала тројица, имали контролу над јединицама и регионалним командантима и да су знали за њихове злочине. Доказано је да су и они сами учествовали у некима од њих. Не бих да прејудицирам висину казне, може бити 45 година, мања и виша. У питању је првостепена пресуда и на њу постоји могућност жалбе. Може да се жали и једна и друга страна, а видећемо шта ће бити после изрицања пресуде“, навео је.

Каква ће пресуда бити зависи само од тога да ли је Запад сада заиста решио да терористе, које је затим обукао у одела политичара, „пусти низ воду“. Јер то да су они убијали Србе и неалбанце, они који су им дозволили да узму пушке у руке, знају одавно.

Чланак Пресуда Тачију: Срби између надања да ће зликовце стићи правда и зебње да ће се поново разочарати се појављује прво на ИСКРА.

© Снимак са екрана/Информер ТВ

Авион Владе Србије са телом генерала  Ратка Младића слетео је око 17.50 часова на београдски аеродром “Никола Тесла”.

У авиону којим је из Хага допремљено тело генерала Младића су син генерала Младића, Дарко Младић, унука Анастасија, министар правде Ненад Вујић и два ратна саборца генерала Младића.

Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске преминуо је 27. августа док је био у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора.

Пре смрти је имао више можданих удара, а Младићева породица и адвокати више пута су тражили од Механизма да му буде дозвољено лечење у Србији, али су ти захтеви одбијени.

Република Србија је такође упутила више дописа Механизму да размотри захтев за превремено пуштање Младића из хуманитарних разлога, али је Механизам одбио све те захтеве.

Чланак Тело генерала Младића допремљено у Србију се појављује прво на ИСКРА.

© AP Photo / Radivoje Pavicic

Сахрана генерала Ратка Младића, који је преминуо 27. августа у притворској болници у Хагу у 84. Години, је заказана за понедељак, 7. септембар, на Топчидерском гробљу, преносе београдски медији.

Комеморација ће бити одржана 5. септембра у 12 часова у Дому Војске, који се налази у Улици Браће Југовића у Београду.

Тело Ратка Младића биће у понедељак, 7. септембра, изложено у Цркви Светог Луке на Видиковцу у периоду од 9 до 12.30 часова.

Опело ће почети у 12.35 часова, након чега ће погребна поворка кренути према Топчидерском гробљу, где ће Ратко Младић бити сахрањен.

Раније данас, председник Србије Александар Вучић се обратио јавности у Чоки и потврдио да је тело генерала Ратка Младића преузето и да у касним поподневним сатима стиже у Србију.

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске, генерал Ратко Младић преминуо је 27. августа у притворској болници у Хагу у 84. години.

Генерал Младић се од 2024. године налазио у притворској болници у Хагу, где је последњих годину и по дана био везан за кревет, а Механизам за кривичне судове у Хагу оглушио се о захтеве да из хуманих разлога буде пуштен на лечење у Србију.

Чланак Медији: Комеморација генералу Младићу у Дому војске, сахрана у понедељак на Топчидерском гробљу се појављује прво на ИСКРА.

Србија их је натерала да буду „Косовари“ у личним картама. Не зато да би имали лепшу фотографију у личној карти од оне коју су имали у српској.

Србија их је натерала да полажу за возачку дозволу у оквиру косовског система и да том возачком дозволом прођу административни прелаз – по сопственом избору. Да се више никада не врате, заједничким снагама су сви допринели. Али удео српске боли.

Србија их је натерала да сарађују кроз НВО пројекте и слушају глупости мултикулти-помиритељских прича, јер, ето, немају другог начина да зараде коју кинту и сачувају огњиште. Све им је блокирано друго јер је воле. Заузврат ризикују да им се прилепи жиг „издајника“.

Србија их је натерала да им се суди по косовској правди.

А она није Божија – него селективна.

Србија их је натерала да их венчавају матичари који им желе све најбоље, ако напусте КиМ.

Шалим се. Ни тад им не желе.

Србија их је натерала да већ док праве децу размишљају где ће их послати кад се роде и одрасту, где ће се школовати и спасити ове беде. Јер је на Косову и Метохији образовни систем за понављање, а беда за стипендију за надарене.

Србија их је натерала да излазе на изборе и да бирају безизбор.

Србија их је натерала да им се смеје читава Србија због позиције отирача у коју их је довела, док би је они опет дочекали, ма колико прљавштине обрисала о њих.

Србија их тера да кукају, плачу, цмиздре, а они ипак, поред свега, певају Србији и о Србији.

Србија их је натерала да у гаћама шверцују преко административних прелаза мајице са српским симболима и тробојке.

Србија их је натерала да исписују графите „Косово је Србија“, али те графите Србија не види, не разуме, него само изговара пароле, ради реда.

Србија их је, напослетку, натерала да јој аутобусом дођу – да им каже како их воли.

Сада чекам да кажете:

„Није Србија. Власт је.“

Да.

Можда ви можете да одвојите власт од Србије. У овом животном добу и на овој разини – не. Није могуће. Није могуће у најкритичнијим годинама, у годинама када имају насушну потребу за идентификацијом, када имају љубав ширу од неба. И једину наду у мајку.

Кад их на све то натераш као мајка, створиш гнев, бес и огорчење. А добар део њих то разочарање одведе у презир и причу о издаји. Из ината.

Али они никада неће издати.

Само причају.

Повређени.

Ја их слушам. Свакодневно.

И данас сам чуо.

Зато је – Србија. Ова данас.

Она Србија коју, упркос свему, воле.

Тајно или јавно.

То већ зависи од присуства косовске полиције.

Чланак Јован Зафировић: Неколико разлога зашто млади Срби са Косова хоће да „мрзе“ Србију се појављује прво на ИСКРА.

Срби не смеју да забораве како је руски цар Николај Други Романов због братске љубави наша два народа ушао у рат за Србију 1914. године – рат у којем је изгубио државу, круну, породицу и живот. 

Николај Други Александрович Романов, посљедњи монарх Русије, који је владао од 1894. до збацивања у Октобарској револуцији 1917. Са супругом, петоро дјеце и послугом убијен је у јулу 1918. у Јекатеринбургу, на основу наредбе вође бољшевика Владимира Лењина, послије чега су сви искасапљени и бачени у необиљежену гробницу..

Наиме, након Сарајевског атентата Аустроугарска је Србији послала ултиматум који се и дан-данас памти као „најужаснији документ који је једна држава уручила другој“, престолонаследник Александар Карађорђевић је решио да се за помоћ прво обрати Русији.

Већ сутрадан престолонаследник Александар послао је телеграм за Петроград обавештавајући цара Николаја о ултиматуму Аустријанаца и са апелом „племенитом словенском срцу“ за помоћ.

„Дат нам је сувише кратак рок. Можда ћемо по истеку тог рока бити нападнути од стране аустроугарске војске која се концентрише на нашој граници. Нисмо у стању да се одбранимо и молимо Вас, величанство, да нам притекнете у помоћ што је могуће пре. Много цењена добра воља коју сте, Величанство, толико пута показали према нама улива нам чврсту веру да и овог пута наш апел Вашем племенитом словенском срцу неће остати без одјека. У овом критичном тренутку изражавам осећања српског народа молећи Вас, величанство, да се заинтересујете за судбину Краљевине Србије“, молио је српски краљевић.

Руски цар Николај Други Романов, који је са забринутошћу пратио читаву ситуацију, одговара:

„Обративши ми се у тренутку необично тешком, Ваше краљевско височанство није се преварило у осећајима којима сам обузет према Њему, као ни у мојој срдачној наклоности према Српском народу. Садашња ситуација привлачи моју најозбиљнију пажњу и моја се влада труди свом снагом да уравна тешкоће које су се појавиле. Ни најмање не сумњам да Ваше височанство и Краљевска Влада неће потпомоћи овај посао, чинећи све што може да се дође до решења које би отклонило нов рат и сачувало достојанство Србије“, пише руски цар и додаје:

„Докле год буде и најмање наде да се избегне проливање крви, сви моји напори тежиће томе циљу. Ако пак не успемо, упркос нашој најискренијој жељи, нека Ваше височанство буде уверено да ни у том случају Русија неће напустити Србију.“

Наредног 28. јула 1914. двојна монархија отпочела је бомбардовање Београда и Краљевине Србије. Први топовски хици испаљени су са брода „Бодрог“.

„Аустрија нам је објавила рат. То је њен крај. Бог ће нам дати победу“, речи су председника Владе Краљевине Србије Николе Пашића 28. јула 1914. године.

Само четири дана касније, 1. августа 1914. године, Немачка је објавила рат Царској Русији као одговор на мобилизацију и припремање помоћи братској Краљевини Србији.

Велики рат је вођен између два савеза – Централних сила (Немачка, Аустроугарска, Турска и Бугарска) и блока Антанте (Русија, Француска, Велика Британија, уз придружене Краљевину Србију, Краљевину Црну Гору и Краљевину Белгију).

Први светски рат сведочанство је братских нераскидивих веза Србије и Русије указује председник Удружење ратних добровољаца 1912–1918. Никола Филиповић за РТ Балкан.

„Како је већ рат узео светски замах, Царска Русија је и званично пружила помоћ Краљевини Србији. Црноморска флота је Дунавом допремила топове, муницију и бале сламе за коње до Смедерева и Београда“, наводи Филиповић.

Саговорник објашњава да је руски цар Николај у наредним годинама помогао финансијски, материјално и политички формирање Прве српске добровољачке дивизије у Добруџи.

„Генерал Алексеј Алексејевич Брусилов маестралном тактиком командовања руском армијом успео је 1916. да део притиска са солунског фронта пребаци на источни фронт. Руски експедициони корпус, касније, упућен је као помоћ на Солунски фронт“, истиче председник најстаријег удружења добровољаца на Балкану.

Русија је, објашњава саговорник, прихватила и Србе „дезертере“ двојне монархије, који нису хтели да пуцају на своју словенску браћу и упућени су преко Сибира и Манџурије на Солунски фронт.

„Краљевина Југославија је део дуга према Русији вратила прихватањем белогардејских руских имиграната после октобарске револуције, а Први светски рат сведочанство је братских нераскидивих веза Србије и Русије“, наглашава Филиповић.

Процењено је да је до октобарске револуције живот изгубило 1,3 милиона руских војника, док је заробљено било приближно четири милиона.

„Велики је дуг наш пред Русијом“

Жртвовање Николаја Другог Романова и осећање српског народа према Русији на најбољи начин исказао је владика Николај Велимировић, у Београду на дан Светог Равноапостолског Кнеза Владимира Руског, 1932. године.

Владика Николај Велимировић у беседи тога дана рекао је „савест наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују“.

„Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ народу. Али дуг, којим је Русија обавезала српски народ 1914. године тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови, ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави него ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти“, беседио је владика.

Објашњавао је владика да је руски цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа, питајући се смемо ли ми то да заборавимо и смемо ли прећутати пред небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас.

„Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству небеском“, говорио је владика Николај Велимировић.

Руси су, казао је, „у наше дане поновили косовску драму“.

„Да се цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству небеском, к Царству небеских жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чеда, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена“, указао је владика и истакао:

„Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу и обавезни су да разумеју. Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се с њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати.“

Цар Николај Други је изузетно омиљен у нашем народу, а после његове смрти Срби су га обожавали и сматрали светим.

За Србе је Николај Романов био свети много пре него што је дошло до његове званичне канонизације – 2000. године.

Чланак Велики је дуг наш пред Русијом: Како је цар Николај Романов заратио са светом због Србије се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Stephen Maturen / Stringer

Колико је ове године првака кренуло у школе у српским срединама на Косову и Метохији још нема прецизних података. За сада се зна само оно што су појединачно објавиле образовне установе у северном делу Косовске Митровице, Грачаници, Лапљем Селу, Зубином Потоку, Чаглавици.

Једно је евидентно, све је мање дечје граје у српским школама на Косову и Метохији.

То и не чуди, јер су Срби на КиМ у последњих неколико година под сталним притиском, изложени терору Аљбина Куртија и Самоопредељења, притиснути лажним судским процесима, а све са једним циљем – да се иселе из јужне српске покрајине.

Потпредседник Српске листе Драгиша Миловић недавно је изјавио да не одлазе само Срби који живе јужно од Ибра, већ је у последњих пет година 18 одсто Срба напустило север КиМ.

У Зубином Потоку у први разред је ове године кренуло 86 ученика, док је у ОШ „Јован Цвијић“ са истуреним одељењима, уписано 69 ученика. У ОШ „Петар Кочић“ у Брњаку у клупе је село петоро првака, док је у Зупчу у ОШ „Благоје Радић“ уписано само њих 12.

У Косовској Митровици у ОШ „Бранко Радичевић“ у школске клупо су села 72 првака, док су у ОШ „Миладин Митић“ у Лапљем Селу, са истуреним одељењима, у први разред кренула 24 ђака (истурено одељење Преоци уписано шесторо, у Чаглавици три првака).

У ОШ Краљ Милутин уГрачаници уписано је 64 првака, три мање него прошле године, када их је било 67. Директор Дејан Филић рекао је да пад траје већ неколико година.

„Тај тренд се, нажалост, наставља. Прошле године смо имали 67 првака. Није то неки велики број, али опет их је мање него прошле године“, рекао је Филић.

Претходних година Школска управа за Косово и Метохију излазила је 1. септембра са подацима о броју уписаних првака. Начелних Школске управе за КиМ Блажо Драговић прошле године је за РТС рекао да је у школској 2025/26 на наставу у првом разреду основне школе кренуло више од хиљаду ученика. Годину дана раније у школској 2024/25 изашао је са податком да је у први разред уписано 1.090 ученика.

У недостатку званичних података стање на терену можда најбоље осликава изјава једног родитеља на пријему првака у Чаглавици, који описао је размере пада броја ученика у селу које је некада било већински српско.

„Кад сам ја као ученик 2000. године изашао из четвртог разреда, само у мом одељењу било је 27 ученика. А сада, у првом разреду, само троје деце…“, рекао је он за медије.

Као узроке смањења броја ђака навео је догађаје из 1999. године и стално исељавање које траје деценијама. Према његовим речима, и генерација која је требало да крене у први разред се у последњих неколико месеци преполовила, са шесторо предшколаца на троје првака, јер су се породице у међувремену иселиле са КиМ.

У срединама где живе Срби на КиМ школе функционишу у образовном систему Србије. Исто је и са здравственим установама. Заправо то је једино што је остало као стуб одбране Србима на КиМ. Према последњем збирном податку Канцеларије за Косово и Метохију, изнетом у марту 2026, вртиће, основне и средње школе које раде по програму Србије на Косову и Метохији похађа око 17.500 деце и младих.

Међутим, Запад има идеју и то да сруши. Немачко-француски план подразумева интеграцију школства и здравства у приштинске институције. То не пише ни у једном званичном документу, али га све чешће помињу приштински, али и западни политичари.

Чланак Последице Куртијевог тихог егзодуса: Колико је српских ђака 1. септембра кренуло у школе на Космету се појављује прво на ИСКРА.

На свечаности поводом 150 година од битке на Адровцу, министар културе Никола Селаковић и представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој открили су споменик пуковнику грофу Николају Николајевичу Рајевском у манастиру Светог Романа у Ђунису.

Уочи откривања споменика, Селаковић је на Свечаној академији поручио да одликовање Српске православне цркве додељено Министарству културе, као и Грамата коју је лично добио, представљају обавезу да се трајно брине о светињама. Он је истакао да брига о Адровцу и Светом Роману за Министарство културе није само законска и административна обавеза, већ и морална одговорност и дуг части. Према његовим речима, данашње генерације уживају тешко стечену слободу, али истовремено имају дужност да је чувају и бране, следећи пример својих предака.

„Откривање споменика пуковнику Рајевском у порти манастира Светог Романа представља званични чин одавања почасти руском војнику. Уз постојеће, деценијама чувано спомен-обележје, овај споменик остаје трајни материјални доказ заједничке историје и вековног савезништва српског и руског народа“, рекао је Селаковић.

Он је поручио да искуства Адровца и Светог Романа показују да се држава, осим на законима, гради и на очувању вредности као што су слобода, оданост отаџбини и солидарност међу братским народима. Истакао је и значај неговања културе памћења како би будуће генерације биле свесне цене којом је плаћена независност Србије.

Говорећи о значају обележавања века и по од битке на Адровцу, Селаковић је поручио да она подсећа на високу цену обнове модерне српске државности и слободе и да историја овог бојишта сведочи о сукобу са далеко надмоћнијим непријатељем, као и да су, у тренутку када наша отаџбина није имала војну снагу да сама заустави велику офанзиву, руски добровољци притекли у помоћ и заједно са српским војницима пружили надљудски отпор.

„Из те заједничке жртве на овим брдима настала је трајна историјска спона између српског и руског народа која надилази исход саме битке и остаје уписана у темеље наше националне судбине. Сабрани на Свечаној академији, у узвишеној тишини након молитвених гласова Свете литургије, делимо тренутак најдубљег поштовања према јунацима чији су подвизи заувек уписани у наше национално сећање“, поручио је Селаковић.

Министар је указао да долазак хиљада руских добровољаца у тадашњу Кнежевину Србију, предвођених знаменитим генералом Михаилом Черњајевим, остаје јединствен пример истинске пожртвованости у модерној европској историји и да су, на позив братског народа који се суочио са далеко надмоћнијом силом, руски официри, лекари, војници и козаци дошли вођени унутрашњим духовним позивом.

„Српско-руски односи нису ковани за дипломатским столовима, већ су учвршћени управо овде, на бојиштима Адровца, где је заједничка проливена крв постала залог за вековно пријатељство два народа“, појаснио је Селаковић.

Министар је напоменуо да величину војничке одговорности и снагу руског добровољачког духа најсветлије потврђује бесмртни лик пуковника Николаја Рајевског, чији су херојски подвиг и ратничка судбина инспирисали и великог Лава Николајевича Толстоја да у ремек-делу светске књижевности, роману „Ана Карењина“, овековечи пуковника Рајевског у лику грофа Вронског као вечни симбол руског добровољца, чиме је жртва адровачких ратника уткана у саме врхове светске књижевности.

Селаковић је захвалио Епархији нишкој, Општини Алексинац, Руском дому у Београду, присутним дипломатским представницима и свима који су помогли да обележавање велике годишњице протекне у пуном сјају, уз жељу да успомена на српске и руске јунаке остане трајно надахнуће за изградњу мирне, културно богате, поносне и снажне Србије.

У оквиру свечаности служен је помен пострадалим војсковођама и војницима у Адровачкој бици и положени су венци на гроб пуковника грофа Николаја Николајевича Рајевског, а министар Селаковић је пре Свечане академије и откривања споменика у Ђунису присуствовао у Горњем Адровцу Светој архијерејској литургији поводом обележавања 150 година од битке на Адровц

Чланак Откривен споменик пуковнику Рајевском: Почаст руском добровољцу који је живот дао за Србију се појављује прво на ИСКРА.