© Elmedin Hajrovic/ATAImages

„Студентска листа-Студенти побеђују“ одржала је јуче предизборне скупове у Врању и Новом Пазару, на којима су се обратили кандидати на тој листи.

На скупу у Новом Пазару окупљенима су се обратили кандидати на тој листи Дејан Шошкић и Јово Бакић, као и кандидати који су из Рашке области.Они су критиковали власт због стања у области економије, образовања, здравства и правосуђа.

Навели су да су правосуђе и владавина права кључни за функционисање државе и заложили се за децентрализацију здравственог система.

На скупу у Врању обратили су се први на Студентској листи Илија Срдановић, као и кандидати Тихомир Станић, Јасмина Ђорђевић и Жељко Хубач, преносе медији

Срдановић се заложио за друштво у коме, како је рекао, постоје једнаке вредности и правда и у којем институције омогућавају да сваки грађанин буде једнак.

Чланак Студентска листа одржала скупове у Новом Пазару и Врању се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Уступљено Спутњику

Волела бих да публика осети љубав, али и тежину живота у Ораховцу. Циљ ми је да им пробудим жељу да оду на Косово и Метохију. Јер кад једном оду, онда ће сваки пут желети да се врате, каже за Спутњик Павлина Радовановић.

Млада певачица Павлина Радовановић одржаће 4. октобра у МТС дворани свој први солистички концерт, посвећен традиционалној и духовној музици. Под називом „Ораховцу, башто рајска“, концерт ће бити прилика да публици представи песме које чувају њене корене, али и да кроз музику пренесе љубав према родном граду.

У разговору за Спутњик, Павлина је открила како теку припреме за велики наступ, шта публика може да очекује и због чега јој је посебно важно да на сцену донесе дух Ораховца.

„Пре свега има треме, али и доста позитивне тензије. Срећна сам што ми је Бог отворио пут да одржим свој највећи солистички концерт до сада и што ће се чути етно, духовна и традиционална косовско-метохијска музика“, каже Павлина.

Назив концерта „Ораховцу, башто рајска“ има посебно значење за младу певачицу. Ораховац је њен родни град, место у којем је одрасла и у којем су настале њене најважније успомене.

„Ораховац увек носим у срцу, где год да сам. Не постоји дан да не помислим на њега, макар једном, или да се не чујем са породицом и пријатељима“, истиче Павлина.

За њу је Ораховац много више од родног места. Упркос свим тешкоћама, сматра да је то средина која младе учи вери, чувању корена и љубави према свом народу.

Пресељење у Београд због средње музичке школе донело јој је нове прилике, али и суочавање са животом далеко од породице. Данас се добро сналази у престоници, али не крије да јој највише недостају дом и мир који осећа када се врати на Косово и Метохију.

„Тек када одеш из свог родног места, схватиш колико си заправо везан за њега и колико га волиш“, каже Павлина.

Иако јој живот у великом граду пружа бројне могућности, труди се да сачува свој идентитет, говор и обичаје. Сматра да је важно да човек, без обзира на то где живи, не заборави одакле је потекао.

Предстојећи концерт за Павлину је много више од музичког наступа. Са породицом и малим тимом сарадника пажљиво припрема сваку песму и детаљ, а посебна жеља јој је да публика, макар на једно вече, осети атмосферу њеног родног краја.

„Најважније нам је да успемо да пренесемо Ораховац у Београд и да се људи након концерта осећају као да су били у некој бајци“, открива певачица.

Публику очекују и песме које Павлина до сада није изводила, а неке од њих предложила јој је мајка, која, како каже, познаје песме из готово свих крајева. Ипак, детаље о специјалним гостима и изненађењима на концерту није желела да открива.

Говорећи о будућим сарадњама, Павлина је истакла да би волела да поново сними песму са групом Београдски синдикат, са којом већ има два дуета, али и да сарађује са Слободаном Тркуљом, чији су је концерт и музика посебно инспирисали.

Концерт ће отворити песмом „Бела вила“, коју описује као веома тужну, јер говори о страдању српског народа и покушају повратка на своја огњишта. Управо кроз такве песме, које носе сећање на прошлост и судбину народа, Павлина жели да публици пренесе емоције које су обележиле и њен живот.

Чланак Павлина Радовановић: Када једном одете на Косово и Метохију, увек ћете желети да се вратите /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Премијер Словачке Републике Роберт Фицо, на препоруку и одлуку свог личног лекара, данас није добио дозволу за путовање авионом и долазак у Србију.

Његово здравствено стање, због последица покушаја атентата, и даље не дозвољава путовање авионом, иако је његова велика жеља била да лично дође у Београд и присуствује великом народном скупу листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, саопштила је Српска напредна странка.

„На нашу велику жалост, премијер Словачке Републике неће бити у могућности да присуствује великом народном скупу у Београдској арени. Ипак, премијер Фицо је изразио жељу да његов говор буде прочитан на скупу, како би на тај начин упутио поздрав свом пријатељу Александру Вучићу, грађанима Србије и још једном потврдио своје пријатељство према нашој држави и српском народу“, наведено је у саопштењу.

СНС је захвалила премијеру Роберту Фицу на великој жељи да буде на скупу у Београду, као и на искреном пријатељству и подршци коју годинама доказује.

Фицо је претходно на друштвеним мрежама објавио да се целе недеље бори са вирусом, да због тога није отишао на догађај у Дукли.

У обраћању које је требало да одржи на скупу у Арени, Фицо је навео да се обраћа не само као премијер Словачке, већ пре свега као Роберт Фицо, пријатељ свих у Србији и, наравно, пријатељ Александра Вучића.

„Долазим као неко ко дубоко поштује снагу коју је Србија стекла за ових безмало петнаест година, током којих је Александар био премијер и председник. Сећам се наших првих сусрета, човека још младог, али са јасном визијом за своју земљу. Изгарао је за то да Србија буде успешна и богата, није се стидео да пита, да примени нешто што је видео код других, ако би препознао да би то могло да донесе напредак његовој земљи“, навео је Фицо.

Истакао је да је Вучић успео у томе и да српска економија граби великим корацима, моћније од многих у Европи.
„Провозајте се путевима који су изграђени од 2012, избројте фабрике, болнице, школе…“, навео је Фицо.

Додао је да га често питају зашто подржава Србију и Александра Вучића, а да је његов одговор да подржава Србију јер је своја.

„Подржавам Александра, јер он не дозвољава да вашом земљом управља неко из света, колико год био моћан. Он слуша само вас, народ Србије! И док се данас често тражи да сви мислимо исто и да сви говоримо исто, Србија и Словачка су чврсти заговорници суверене политике. Као човек из слободарске нације, сматрам да Србија има право да истраје у заштити своје суверености и прави сопствене изборе, мада смо сведоци да јој баш због тога постављају нове услове и обавезе за чланство у ЕУ“, додао је Фицо.

Истакао је да Вучић води независну политику и доноси одлуке у најбољем интересу Србије, а да се то не свиђа онима који би да претворе Србију у бледу, покорну земљу.

„И сам знам – јер се боримо за исте вредности – колико је то тешко и колико опасно може да буде. Гледам шта Александар ради за вашу земљу и видим лидера који у тешким временима, када се свет ломи, успева да сачува мир и стабилност, а да притом Србија остане своја. То није лако. Нема тежег пута, али ни исправнијег, за слободарску нацију попут ваше. Зато желим да вам поручим да чувате оно што имате. Мир, стабилност, напредак – то су најскупље речи у овим изазовним временима“, навео је Фицо.

Нагласио је да ће Словачка наставити да поштује територијални интегритет Србије.

„Поновићу: када је реч о Косову и Метохији, никада вас нећемо изневерити. У мени и у Словачкој, Александар и Србија увек ће имати искреног пријатеља, на кога никакви притисци не могу да утичу. Не могу да заборавим и захваљујем вам на пажњи коју показујете према Словацима који живе овде. Знајте да су то Словаци који воле Србију, земљу у којој живе, а чувају традицију своје постојбине“, навео је Фицо.

Истакао је да је Вучић учинио нешто што нико не би – поднео је оставку и ризиковао, али да је то само његов, лични ризик, ризик по њега самог.

„Јер, такав какав је, озбиљан и одговоран, он никад не би ризиковао ваше животе и наде, будућност српског народа и државе. Зато наставите с њим путем напретка, наставите снажно! До победе, Александре!“, навео је Фицо у гвоору који је требало да одржи у Арени.

Чланак Фицо неће доћи у Београд: „Целе недеље се борим са вирусом“ се појављује прво на ИСКРА.

© Зоран Шапоњић

Све што се дешава данас почело је нападом НАТО-а на Југославију, констатовао је председник Руске Федерације Владимир Путин на јучерашњем пленарном заседању Међународног дискусионог клуба „Валдај“.

„Војни стручњаци НАТО-а сматрају да је Берлин у стању да самостално, у року од једног до три месеца, произведе потребну количину фисионог материјала, а да у року до годину дана конструише функционалну нуклеарну експлозивну направу, без спровођења нуклеарне пробе. То изазива посебну забринутост имајући у виду богату милитаристичку прошлост Немачке и планове владе Фридриха Мерца да поново претвори немачку војску у најјачу у Европи“, саопштила је недавно Спољна обавештајна служба Русије.

У међувремену, oд НАТО бомбардовања Србије до најаве немачке атомске бомбе, канадски парламент одао је почаст есесовцу Јарославу Хунки, Европа по Украјини са режимом Владимира Зеленског слави нацистичког сарадника, ратног злочинца Степана Бандеру и његове следбенике „бандеровце“, по Немачкој се, у правом изругивању правди, пред суд изводе есесовци, ратни злочинци стари по 107 година.

Први корак на том путу дугом само 27 година, чини се, начињен је првим изласком немачке војске из Немачке после Другог светског рата, одлуком да се прикључе НАТО снагама на Космету у лето 1999. године. Пар дана по доласку на КиМ, исте те немачке трупе испалиле су и прве хице на територији друге земље од 1945. на овамо и за то „херојство“ одликоване.

У „инциденту“ на који је брзо пала тама заборава, и данас га се мало ко чак и у Србији сећа, 13. јуна 1999. године у центру Призрена немачка војска употребила је оружје, пуцала и убила двојицу недужних Срба. Жртве су били Жарко Андријевић из Призрена, портир у предузећу „Косово вино“ и Славко Веселиновић, избеглица из БиХ, радник „Електродистрибуције“ Призрен.

Њих двојица кренули су, после повлачења српске војске и полиције, главом без обзира да беже из града, да се спасавају од УЧК која је палила и редом убијала Србе по Космету. Бежећи, возећи у назад налетели су на немачку војску, потпоручник Давид Ферк командовао је да се отвори ватра. Стара жута „лада“ у стању распадања којој су били двојица Срба изрешетана је, са равно 220 метака. Жарко и Славко ликвидирани.

„Ја сам Србин, ја морам да умрем“, наводно је рекао тешко рањени Жарко раднику једне међународне организације који му је први пришао.

За ратни злочин, тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је потпоручника Ферка златним орденом Крста части Бундесвера и то за „беспрекорно испуњење војничке дужности“.

Тако су Немци „оверили“, ставили печат на повратак на Косово и Метохију после 55 година. Показали зашто су ту. Све што се даље дешавало био је само логичан след корака. Косово је постало поприште процеса чијих смо резултата, у виду немачке атомске бомбе, данас сведоци.

Дванаест година касније, у октобру 2011. године док су Срби протестовали на барикадама на Јарињу, бранили право на своју земљу и опстанак, немачки повратак на Косово и Метохију, у Србију, добио је и симболичку ноту.

Путници воза Рашка – Косовска Митровица тих дана, свакодневно су гледали како на бетонском немачком бункеру из Другог светског рата испод Јариња, поред пруге, на обали Ибра, дежура немачки војник са пушкомитраљезом и са прстом на обарачу држи Србе на нишану и како су се немачки војници наново уселили у бункер и у простор око бункера.

„Воз креће на време. Прва станица из Рашке према северу Kосова и Метохије је Рудница, а онда се воз зауставља на недозвољеном месту, на отвореној прузи испод административног прелаза Јариње. На прелазу се јасно уочавају војници Kфора, металне и бетонске ограде, осматрачнице… Војни логор, у правом смислу те речи. На поменутом бункеру из Другог светског рата немачки војник под пуном ратном опремом, са пушкомитраљезом у рукама и прстом на обарачу. Поред бункера налази се још шест војника, остали су са друге стране пруге и воза. Од набијених челичних шлемова лица војника скоро и да се не виде. Накратко разговарају, уз помоћ преводиоца, са кондуктером и машиновођом и, овога пута, само провирују у ходнике вагона. Путници негодују и псују. Немачки војници су хладни и озбиљни, не скидају прст са обарача. После три-четири минута задржавања, воз наставља пут за Звечан. У пакао, оивичен бодљикавом жицом, где Срби већ 12 година голим телима чувају Србију“, описао је призор октобра 2011. новинар Зоран Влашковић из Северне Митровице.

И пре и после тога, немачки војници, овог пута из Бундесвера, могли су патролирајући магистралом од Митровице до Јариња и шпартајући околним путевима изнова окупиране земље да уживају у погледу на немачке бункере из Другог светског рата у којима су службовали њихови преци. Такође са пушкама. Грађене по стандардима ратног злочинца Алберта Шпера и по налогуАдолфа Хитлера.

Има их на том подручју десетак, грађени од тврдог материјала, армираног бетона, запуштени помало али конструкцијски нетакнути. Као да су прављени не само да 1941. и у годинама које су следиле заштите стратешки важну пругу Краљево – Косовска Митровица – Скопље и СС окупаторске трупе, него да трају, да дочекају немачку војску кад се једног дана, за 50, 55, 60 година врати на Косово и Метохију односно у Србију.

„Унуци Хитлерових нациста“, коментарисали су тих дана 2011. Срби из воза Рашка – Лепосавић – Косовска Митровица гледајући немачке војнике на немачком бункеру испод Јариња.

Тако је један круг у историји ових крајева затворен. Немци су били, направили бункере, отишли а онда се у те исте бункере вратили. Овог пуста остали много дуже, већ читавих 27 година.

Закључак се намеће сам од себе. У изнова запоседнутом бункеру у коме су се три или четири године од 1941. до 1944. башкарили есесовци, октобра 2011. године постављени су темељи за немачку атомску бомбу која се данас најављује и против које бриселска Европа нема ништа против.

Темељи нове Европе у којој се омладина васпитава на документарним и играним филмовима енглеских и америчких продукцијских кућа који кажу како је Европу од Хитлера ослободио редов Рајан и у којима се колосалне руске операције, само 1944. и 1945. године, на истоку и не помињу као ни 27 милиона од стране Немаца побијених Руса.

Немачки бункери у долини Ибра живе од повратка Немаца нови живот. Педесет и кусур година били су Србима сваки дан пред очима, али, Срби нису схватили поруку. Ону да ће се Немци једног дана вратити и да су ти бункери зато и остали.

Срби за то време нису читали Пола Вирилија, француског филозофа, урбанисту и теоретичара културе који је још 1975. објавио књигу „Археологија бункера“ и у њој написао да је бункер „симбол апсолутног рата који је преживео сопствени контекст и остао да лежи на плажама као трајни подсетник на војну логику која је изнад логике људског постојања“.

Вирилио је књигу написао о немачким бункерима заосталим после дана „Д“ на атлантској обали Француске односно Европе, где је и рођен и одрастао, али, нема сумње до истог закључка би дошао гледајући и нацистичке бункере од Јариња до Косовске Митровице.

За Вирилија те „бруталистичке, бетонске структуре“ нису биле само „обични остаци ратне прошлости, већ кључ за разумевање савременог друштва, модерне архитектуре и технологије ратовања“.

„Русија је ослободила Европу од Хитлера, Европа јој то никад неће опростити“, давно је пророчки рекао легендарни руски маршал победник Георгиј Константинович Жуков.

„Као деца играли смо се око Ибра али смо тим бункерима ретко прилазили, још ређе завиривали унутра. Они су били симбол страха нашег детињства. Нико од нас није тада могао ни помислити ни наслутити да ће се њихови станари једном вратити, и то за наших живота а они су се вратили“, прича један од старијих Срба из Лепосавића, који немачке бункере на том простору зна у прсте.

Слика немачког војника са пушкомитраљезом на немачком бункеру из Другог светског рата, за Србе је 2011. године била шокантна. Нарочито за старије, оне који су запамтили окупацију 1941. Као и немачки снајперисти који су сакривени у жбуњу крај бункера Србе на барикадама држали на нишану.

Исту ту слику у јесен те 2011. године на Јарињу су гледали и амерички, словачки, чешки, војници. Да ли је неко од њих помислио, схватио да ће се прича чији су темељи постављани тада завршити најавом немачке атомске бомбе? И, шта је следеће? Употреба те бомбе против Русије?

Неспорно је само једно. За тих 27 година од поновног доласка Немаца у Србију, од убиства двојице Срба у Призрену из немачке пушке до немачке атомске бомбе, „Косово“ је било и остало грдно губилиште и грдно судилиште. Само што то многи не схватају, нарочито сада и нарочито овде.

Чланак Нови живот Хитлерових бункера испод Јариња: Од ордена Рудолфа Шарпинга до Мерцове атомске бомбе се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom

KФОР нема мандат за спровођење закона, тако да нећу коментарисати појединачне наводе који су у надлежности институција на „Kосову“. Наша мисија наставља да блиско сарађује са безбедносним организацијама на „Kосову“, укључујући „косовску полицију“, у складу са највишим оперативним стандардима и принципом правичног и равноправног третмана свих заједница. Овако је у интервјуу за „Косово онлајн“, заменица генералног секретара НАТО Радмила Шекеринска одговорила на питање „које мере предузима КФОР на Косову како би се осигурала безбедност српске и других мањинских заједница“, пошто су припадници тзв. КПС „оптужени за примену прекомерне силе према старијем Србину“.

За патњу и бол Србина Ненада Рашковића из Дрена крај Зубиног Потока, за његов вапај из болничког кревета – „Ја више не знам шта да радим“, чињеницу да је био везан за букву и гуменим цревом пребијен скоро до смрти, за страх њега и његове породице, супруге, деце, на овај начин и званично, затворена су и врата НАТО-а у Бриселу, јер, Боже мој, КФОР нема мандат.

Претходно, за Ненадову патњу неми су остали и Еулекс, и западне амбасаде по Приштини, и земље Квинте.

Јасан одговор шта Срби у сличним ситуацијама могу да очекују у будућности и порука „косовским специјалцима“ да, у ствари, по јужној српској покрајини могу да чине шта хоће.

Уместо конкретних одговора, гомила флоскула из интервјуа – „КФОР ће остати гарант“, НАТО неће дозволити да дође до „безбедносног вакуума у региону“, „свака промена присуства KФОР-а спроводи се постепено, транспарентно и на основу процене безбедносне ситуације“, „КФОР се постепено прилагођава ситуацији на терену“, итд, итд.

НАТО, наставила је Шекеринска, „наставља да подржава дијалог Београда и Приштине“. Заменица генералног секретара није рекла да је једини пожељан резултат дијалога признање тзв. Косова од стране Србије, али то се ваљда подразумева.

Упозната је са пресудом Специјализованих већа у Хагу, али је одмах, у следећој реченици истакла да су у НАТО упознати и са чињеницом да је „одлука подложна жалби“, те да, да се закључити, Албанци на Косову не би требало много да брину, јер, то што је судија Чарлс Смит Трећи пресудио са колегама, може бити и промењено.

„КФОР остаје фокусиран на обезбеђивање слободе кретања за све људе“, рекла је још Шекеринска.

Случај Мирослава Гуџића кога су Албанци пре коју недељу јурили колима, а онда у амбуланти у Доњој Гуштерици где је покушао да се склони пребили и њега и медицинску сестру која је покушала да га заштити, наравно није у мандату КФОР-а.

Као ни случај Бојана Здравковића из Паралова. Њега су на прелазу Бела Земља ишамарали албански полицајци, јер је са дементним оцем кренуо у Бујановац по лекове, стричевом „ладом“ за коју није имао овлашћење.

Што се тиче српске заједнице, за миран сан Срба по Космету, заменица генералног секретара НАТО поручила је да KФОР „задржава снажно и видљиво присуство, посебно на северу Kосова, и да блиско сарађује са косовском полицијом и Еулексом“.

Срби не треба да брину јер, када је реч о главном мосту на Ибру и манастиру Високи Дечани, „свака промена присуства KФОР-а спроводи се постепено, транспарентно и на основу процене безбедносне ситуације“.

Према њеном мишљењу „деценије мира не смеју се угрозити“, „дугорочна стабилност зависи од тога да све стране изаберу дијалог и сарадњу уместо насиља“. За оно мало Срба што је остало по Косову и Метохији преостало је само да се питају како да изаберу „сарадњу уместо насиља“ када се насиље на КиМ спроводи само на њима, када годинама и деценијама уназад са Космета нема вести да је неки Србин малтретирао неког Албанца.

Уместо тога, Србима на Космету порука да је „посвећеност НАТО очувању регионалне стабилности непоколебљива“, да је „KФОР  адекватно позициониран и остаје у потпуности усмерен на спровођење свог дугогодишњег мандата Уједињених нација, заснованог на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН из 1999. године!“.

Уместо одговора на питање како после крвавих леђа Ненада Рашковића заштити друге Србе од сличне опасности, одговор Шекеринске да НАТО – „оптимизује распоред и присуство KФОР-а као резултат постепеног побољшања безбедносне ситуације на терену“. Срби са друге стране, као и званични Београд, недељама уназад понављају да на КиМ никад није било горе, да се осећају небезбедније него и за време Погрома 2004. године.

За утеху Србима и одговор да „генерал-мајор Улуташ одржава блиске контакте са свим главним саговорницима у институцијама на Kосову, међународним организацијама и Оружаним снагама Србије“, а Шекеринска очекује да ће се то наставити и под руководством новог команданта KФОР-а, генерал-мајора Роберта Вергорија.

Што се тиче повлачења припадника КФОР-а са главног моста на Ибру, појашњења ради, Шекеринска говори о „постепеном преласку са сталног присуства“ у складу са „побољшањем безбедносне ситуације на Косову„.

Kада је реч о манастиру Високи Дечани, „посвећеност KФОР-а његовој безбедности и безбедности околних заједница остаје чврста“, а „интеграција косовске полиције у безбедносну структуру у манастиру представља постепен процес заснован на условима на терену“.

Срби да не брину, „одлука о потпуном повлачењу припадника KФОР-а из манастира Високи Дечани биће донета у Северноатлантском савету, главном телу НАТО за доношење одлука“, односно на месту где се одлучивало и о бомбардовању Србије,о количинама бомби и радиоактивног уранијума који ће бити бачени на Србе у пролеће 1999. године.

На констатацију да су многи Срби напустили Косово и Метохију током последњих пет година, те шта препоручује српској заједници, Шекеринска вели да „НАТО подржава мир и стабилност на Западном Балкану“ те да њихова „посвећеност остаје снажна и данас“.

Понавља и да је пут ка трајној безбедности на тзв. Kосову „политички“.

О ЗСО, обавези коју је тзв. Косово преузело пре деценију ни речи. Као ни о чињеници како се то догодило да упркос „побољшању безбедносне ситуације“ нема повратка Срба на КиМ, да се од 220.000 вратило њих пар десетина или стотина и да они једва преживљавају. О рушењима српских кућа и викендица по Газиводама без правоснажних пресуда, о рушењима српских гробаља, о 20 посто Срба који су се последњих година под притисцима иселили са Космета, такође ни речи.

Укратко још једна порука Србима да НАТО нити је био нити ће бити црква у којој се могу молити.

Чланак „Гаранти безбедности“: Зашто НАТО и КФОР не занима везивање Србина Ненада Рашковића за дрво? се појављује прво на ИСКРА.

Слободан Милошевић ©in4s.net

На данашњи дан, 2. октобра 2000. године током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији…

Овај култни говор, чини се, схваћен је тек након скоро двије деценије.

Преносимо га у цјелини:

Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији. Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цијело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики дио тога посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета. Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свијету људи могу бити изложени. Број и интензитет тих притисака умножавао се како је вријеме пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог вијека које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ. Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део те организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву. Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбјежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. У склопу те политике за распарчавање Југославије Косово и Метохија би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први дио Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај дио њене земље једном моћи да буде враћен. Територија која би преостала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази. Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито у овој деценији у многим земљама широм свијета, нажалост последњих година и у Европи, на примјер на Косову и Метохији, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истријебљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе. Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстријел која искључује право на свако помиловање. Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали.

Марионетска власт, дакле, гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета.Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна селекција националног идентитета свела би га на нешто националних јела, понеку пјесму и коло, имена националних хероја надјенута прехрамбеним производима и козметичким средствима. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избјећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује могућност за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, прије свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разумије се, тек о томе нема ни говора. Манифестовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је и запосио територију туђе земље. Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за предсједника Србије и једном за предсједника Југославије. Ваљда би свакоме послије ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије.

Чланак Култни говор Слободана Милошевића од 2. октобра 2000. године се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Erkin Keci/Anadolu

Председница Европске комисије Урсула Фон дер Лајен позвала је Приштину да што пре формира потпуно функционалне институције, наводећи да је институционална стабилност темељ за напредак ка Европској унији.

Она је у Приштини, после састанка са премијером привремених институција Аљбином Куртијем, рекла да тежња ка чланству у ЕУ мора бити претворена у конкретан напредак.

„Скупштина и влада су формиране, следећи корак је избор председника и у последње време примећујемо да је дијалог између политичких партија могућ и да треба да наставите у том правцу јер је институционална стабилност темељ свега, реформи и напретка ка ЕУ“, навела је на заједничкој конференцији за медије.

Говорећи о пресуди Специјализованих већа бивших вођама тзв. ОВК, рекла је да се пресуда односи на њихову индивидуалну одговорност и да, како је навела, „косовски отпор није био на суђењу“.

Иако су одмах после изрицања пресуде у Приштини почели протести који се сваки дан одржавају, Фон дер Лајен је рекла да „цени умерену реакцију лидера“ у Приштини, који, како је навела, „позивају на смиреност“. Додала је да је пресуду донела независна судска институција и њен мандат мора бити поштован, а да одбрана има право жалбе.

Курти је затражио од председнице Европске комисије да подржи додељивање статуса кандидата Приштини и да позове Европски савет да затражи мишљење Европске комисије о захтеву Приштине. Сматра да тзв. Косово испуњава критеријуме за статус кандидата и за отварање преговора о чланству, тврдећи да је Приштина забележила напредак у свим областима.

Пред долазак Урсуле фон дер Лајен, на аеродрому у Приштини окупила се група Албанаца који су протестовали због осуђујуће пресуде бившим вођама тзв. ОВК за ратне злочине.

Демонстранти су блокирали главни излаз са аеродрома, па је пратња председнице Европске комисије била приморана да промени руту кретања и ​​настави алтернативним путем ка Липљану.

Демонстранти су изашли на улицу скандирајући „УЧК“ и „Неће проћи“, спречавајући пратњу Урсуле фон дер Лајен да прође.

Председница Европске комисије се у Приштини састала и са в. д. председника привремених институција Аљбуљеном Хаџију. Она је у Приштину стигла из Тиране, где се састала са председником Албаније Бајрамом Бегајем и премијером Едијем Рамом.

Чланак Шта је Урсула поручила из Приштине: Пресуда се односи на вође тзв. ОВК, не и на ваш отпор се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom

Када су пре коју недељу албански полицајци везали за букву и готово до смрти пребили Србина Ненада Рашковића из села Дрен крај Зубиног Потока, а његове ране затим за пар дана заборављене, гурнуте под тепих српске срамоте, пријатељ из Зубиног Потока звао ме је преко једне од, како верује од прислушкивања заштићене апликације, да ми исприча да му је тај случај теже пао и од погрома и од свих хапшења, оптужница за ратне злочине, од свих отетих или продатих српских њива и ливада и кућа по Космету.

„Није то само сејање страха, прешли су у фазу понижавања нас Срба. А то је горе од запаљене куће или штале. Кућа се да поправити, а шта ћемо са понижењима која свакодневно трпимо, шта ћемо са нашом децом и унуцима који нас гледају понижене и унижене, посрамљене како савијамо главу пред насилницима, без трунке отпора. Шта ћемо са ранама, не мислим на оне Ненадове, оне ће зарасти, него на ове наше и његове, са ранама понижења, и срамоте коју свако од нас носи“, питао ме је те ноћи.

Када су у дане Погрома 2004. године Албанци хиљаде њих покушали да преко главног моста продру у Северну Митровицу, када су из Приштине покушали да се пробију у Грачаницу, сачекао их је отпор. Барикаде. Одлучност Срба да се бране до последњег, чак и када крв почне да липти из разбијених глава. Чак и када почну да падају мртви. Исто се десило и у лето 2011. када су приштински специјалци у две колоне покушали да се пробију до Јариња и Брњака, па заустављени… Исто се догодило и 28. маја 2019. када су по Зубином Потоку кренули да хапсе редом, а Срби устали на барикаде, пружили отпор и када је сила из Приштина кренула да бије, пуца, хапси, гази, разбија барикаде… Исто се догодило још сто пута.

Пре који дан, када су у Зубином Потоку ухапшена деветорица Срба, домаћина и поштених људи, комшија и рођака, подсећа ме пријатељ, одговорено је са – два саопштења. Истина, поприлично оштра. Сат и јаче причао сам пре коју ноћ са пријатељем из Зубиног Потока. Подсећао ме на приче које сам и сам заборавио.

На шамаре које је на прелазу Бела Земља од албанских полицајаца пролетос примио Србин Бојан Здравковић из Паралова када је дементног оца повео до Бујановца по лекове а затим и он и отац завршили са лисицама на рукама и сатима саслушавани јер је Бојан починио тежак злочин – возио је стричево возило без овлашћења.

О војној бази у Горњем Јасеновику изнад града коју су изградили на земљи Срба староседелаца а сад власницима не дају ни да виде своје њиве. Што је најцрње, рекао ми је, полако се и он и његови навикавају на живот под окупацијом која на северу КиМ траје већ трећу годину.

Двадесет и четири године он и његови рођаци и пријатељи, комшије живели су на северу Космета скоро као да су у централној Србији. Са сигурним залеђем. Истина на Јарињу и Брњаку раније су постављени косовски полицајци и цариници, али, радили су путеви преко Рогозне и Тресаве, преко брда, са чврстим везама са матицом. Живело се са КМ таблицама, са динарима у новчанику, са српским лековима у апотекама, са српском робом у продавницама, са српском личном картом у џепу, са српским институцијама у Зубином Потоку, Лепосавићу, Звечану или Северној Митровици.

Са слободним путевима на којима није било албанских специјалаца, са могућношћу да преко Звечана оде до Лепосавића, а да га на Бистричком мосту не зауставе, претресу и не пребију приштински полицајци, да у пола ноћи не запуцају у њега… Слободан да у пола дана, у по ноћи пошаље дете у град или у школу, а да његова ћерка не мора да прође поред патроле у тамно плавим борним колима са грбом лажне државе… Поред полицајаца који не говоре језиком мештана.

Итд, итд, итд… И о томе како се све брзо променило, када од тог живота више није остало ништа. До ујутру би, каже, могао да ми набраја како је било и како је сада. Када су пре који месец, горе на Газиводама изнад Зубиног Потока и Вељег Брега кренули да руше куће и викендице Срба, одговор је, и то му је запало за око, стигао у виду два саопштења из Београда и Северне Митровице.

„Како нам се догодило ово што се догодило, како смо стигли овде где јесмо, питам се по стотину пута сваке ноћи када не могу да заспим, када лежим и чекам да закуцају и на моја врата. Савест ми је чиста, ни о кога се нисам огрешио, ником зло нанео, али био сам на барикадама као што су сви моји били, а сада лагано, хапсе и оптужују и нас који смо пружили отпор“, причао ми је пре које вече.

Све се присећајући како је било пре само коју годину, а како је сада. Нема томе ни година–две, набраја, угашене су, једна по једна све српске институције сем школства и здравства, а ни цркве још нису затворене. Албанске власти у општинама на северу, у Митровици посебно, у међувремену су извршиле пренамену из пољопривредног у грађевинско земљиште на десетинама парцела. Циљ је, наравно, био стварање услова да у српским срединама Албанци почну градити куће.

Истовремено, на Малом Звечану забранили су наставак изградње и опремања насеља за Србе повратнике, оне који су 1999. и 2004. и у годинама затим протерани са Косова и Метохије.

Од пре годину или мање, и на то ме подсетио, Срби по КиМ натерани су да узму тзв. косовска документа, да се одрекну српских и да добровољно пристану да се у личним картама назову – „косоварима“. Професори и студенти да затраже папире од Приштине како би несметано могли да бораве, студирају и раде на Космету. Све понижење до понижења.

„Ко се још сећа Мирослава Гуџића и оне медицинске сестре који су пре који месец из чиста мира пребијени у Дому здравља у Доњој Гуштерици? Брже смо га заборавили него што су га они полицајци пребили“, рекао ми је.

Дуго смо те ноћи разговарали, док ми је пријатељ из Зубиног Потока набрајао шта се све за последње три, последњих десетак или двадесет година променило у његовом животу. И како се постепено навикавао на окупацију.

Јања Гаћеша, новинарка из једне од српских енклава на Космету, која већ годинама узалуд пише писма Србима, сународницима по централној Србији, по КиМ и где год да живе, у последњем тексту констатује колико је Србима са севера било тешко „да прихвате долазак Албанаца тамо где никада нису били, попут Лешка, Лепосавића, Ибарског Колашина“.

„Њихова прича, и то сам чула од  различитих људи из различитих места на северу, јесте да су све имали, да су живели скоро као остатак народа у Србији, да им је залеђе централна Србија, да су се слободно кретали, да су имали четири општине са српском већином. Сада, причају нам, све је мање Срба у Звечану, Косовској Митровици – људи одлазе. Све је мање деце у школама и слично. Онда иде онај део, који је нама директан ударац у лице, како смо ми то давно пре њих доживели, али како они нису веровали да ће и њих да снађе исто. И онда кажу: ‘Издани смо!'“, пише Гаћеша.

И констатује – „када смо им говорили да се и њихова кућа брани у Гораждевцу, нису веровали, сада све признају“.

„Једино што им кажемо јесте да су морали да знају да су пропали оног тренутка када су натерани да гласају на изборима за састав четири српске општине у оквиру тзв. косовских институција. Све после тога био је само привид слободе, испоставило се и са роком трајања. Када смо им говорили да се и њихова кућа брани у Гораждевцу, Горњем Селу код Призрена, тамо где и један Србин живи, нису веровали. Сада све признају. Сада су се пробудили – када су им дошли на кућни праг. Зато се табле са натписом ‘Кућа на продају’ све чешће виђају и на северу покрајине. (Док овај текст пишем, опет су ухапсили Србе у том делу Косова под оптужбом за ратни злочин и одредили им притвор.)“, пише Гаћеша она много боље зна него ми из тзв. централне Србије.

Сада се, наставља она, по муци препознају, разговарају како је код њих (на Северу) а како код њих (на Југу).

„Онда крене прича о томе како би било када бисмо имали државу која ће после сваке укуцане табле са натписом ‘Кућа на продају’ послати људе од ауторитета код домаћина да га питају зашто је то урадио, и шта они могу да ураде да ту исту таблу склони? Онда да позову све своје људе на терену да испитају зашто је до такве ситуације дошло. Али, тога нема. Нико ту таблу из беса није укуцао, то је сигурно. Од потписивања Бриселског споразума питање зашто Срби одлазе са Косова и Метохије треба поставити само званичном Београду, и то потписујем. Сва се мука да трпети, и то је народ овде много пута доказао, али када нема никог да те заштити, помогне, реши неправду која се нагомилала, а долази од наших људи којима смо препуштени на локалу и иза којих стоји званични Београд, онда све добија другу димензију“, пише.

За њу се та „тешка, непријатна, прича о нама јужно и нама северно на Косову и Метохији може применити на сваки педаљ остатка Србије“.

„И Суботица се брани у Гораждевцу, Горњем Селу, Брестовику, Сиги, тамо где се један Србин вратио на огњиште да трпи. Чувени цитат из филма ‘Бој на Косову’: ‘Ти мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи у Левач’, истинитији је сада него икада. Срби са севера Косова га већ живе, и кају се што су се правили и слепи и глуви“, наводи Гаћеша, само узалуд, њена писма у Србији нема ко да прочита.

Када је пре две године демонтирана сирена за узбуну у Северној Митровици а по граду на сваком кораку постављене камере које бележе када Срби трепну, био је то симболички крај једног времена на северу КиМ, и наступање новог,оног у коме ће „Србе ловити као зечеве“. Наступање „њиховог времена“, како је то пре који дан дефинисао албански специјалац док је обезбеђивао рушење куће једног од Срба на Газиводама.

Наступила је отимачина, не само српских њива и ливада око Зубиног Потока и Лепосавића на којима Приштина гради војне и полицијске базе, него и станова, кућа, локала, пословних простора.

По Северној Митровици мало-мало, по шеталишту испод споменика Кнезу Лазару прошетају групице младих Албанаца из јужног дела града. Шетају, провоцирају, добацују женама и девојкама, траже кавгу са Србима. Знају да их за то што раде нико неће зауставити, легитимисати, ухапсити, да је то дозвољено, шта више пожељно. Део локала у строгом центру Северне Митровице већ су албански, на дну шеталишта, на Тргу браће Милић, летос је из једне од кафана данима трештала албанска музика, уживо.

За то време у Северној Митровици, по читавом северу, по Космету Срба је све мање.

По читавом Космету, из дана у дан, родитељи шаљу децу у школе стрепећи да баш тог дана у учионице не упадну тзв. косовски специјалци, да једног јутра учионице на освану са сликама Адема Јашарија, заставицама тзв. УЧК и грбом лажне државе на зиду, са учитељима који ће малим Србима представити „косовски поглед на историју“, нарочито на последње догађаје. Исто је и са болницама.

„Често чујем да је наша пропаст почела новембра 2022. када смо се повукли из институција, оставили простор да Албанци пошаљу специјалце на север, да заузму градове, судове, тужилаштва… Али, уверен сам да није. Мора да наш крах вуче далеко дубље корене. Није проблем и ако смо издани, проблем је што смо на издају пристали. Што су нас лагали и обећавали, а ми веровали и пристајали. Проблем је што смо пристали и пристајемо на понижење. А, како нам се то десило? Ако није Косово, која нам је онда, нама Србима, најскупља реч? Новчаник, свежањ евра, пун стомак, девизни рачун, стан у Београду или Новом Саду, кућа у Краљеву…“ рекао ми је пријатељ из Зубиног Потока пре коју вече, у једном до зла бога тешком разговору са много питања и много одговора – од којих се неки не виде, а други су очигледни.

Чланак Север без сирене за узбуну: Косово – најскупља српска реч, или како смо дошли овде где јесмо се појављује прво на ИСКРА.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је у ексклузивном интервјуу за телевизију РТ Балкан да сматра да ће став Београда о неувођењу санкција Москви остати и после избора у Србији.

Како је рекао, свака странка, коалиција, узима у обзир став друштва када гради свој програм – изборни и предизборни, и зна се да већина људи у Србији жели развој сарадње са Русијом. 

„Мени се чини да је тешко за странку да добије добар резултат ако каже да је против сарадње са Русијом“, истакао је амбасадор и подсетио на став у Србији који постоји дуги низ година, а то су уравнотежени односи са Западом – САД, ЕУ, и Русијом и Кином.

Упитан о томе што Запад жели угура Србију у табор уз Украјину, Боцан-Харченко је истакао да постоји велики политички интерес да се Србија увуче међу оне који су увели санкције и земље у којима постоји русофобија. 

„Само Србија стоји по страни и доста принципијелно изражава став да неће да прихвати санкције. Ми мислимо да ће тај став, који је утемељен на националном интересу Србије, остати и након избора. Не причам сада о резултатима избора, чини се да су све политичке стране јединствене око неприхватања санкција и русофобије„, рекао је амбасадор и додао да Србија брине о националним интересима, не само по овом питању, већ и у вези са Косовом и Метохијом, те сарадњом са Кином, иако Србија има статус кандидата за чланство у ЕУ.

Како је навео, циљ ЕУ је уништавање српске самосталности, да би била као земље које немају образ и став на темељу националног интереса.

Истакао је да, што се тиче Русије, однос Србије и ЕУ није препрека за развијање билатералних односа Москве и Београда. 

Говорећи о учешћу Србије на Самиту Карпатске иницијативе, Боцан-Харченко је истакао да Москва разуме веома изражени притисак са Запада и Европске уније на Србију.

„Није ово српска жеља. То је изнуђено“, навео је амбасадор.

Истакао је да руководство Русије полази од става да Москва и Београд имају утемељене односе, стабилну сарадњу, дугогодишње искуство сарадње у скоро свим областима и да ће се сарадња наставити без обзира на политичка збивања и који су људи на власти.

„Нећемо улазити у унутрашње ствари, биће нам прихватљив избор српског народа. Без икаквих намера да улазим у унутрашње ствари, када неки медији питају, ја морам да нагласим резултат у области сарадње који смо постигли за последњих 14 година“, навео је Боцан-Харченко говорећи о изборима и поручио:

„Нека српски народ изабере, као што је наш народ направио током избора за Думу“.

О тврдњама Европе да ће Русија да је нападне

Амбасадор Русије је рекао да је Европска унија током последње деценије направила више грешака у свом економском развоју, развоју енергетике, где је Немачка на првом месту, те да је сада дошло до последица.

„Када долази до унутрашњих потешкоћа, онда је најлакше да се нађе спољни непријатељ“, истакао је Боцан-Харченко говорећи о русофобији и наметању тезе да Русија наводно жели да нападне некога.

Указао је на то да поједини говоре противречне ствари да ће Русија да изгуби од Украјине, а онда да ће некога да нападне.

„Наш председник је више пута рекао јасно да Русија неће и нема никаквог интереса и намере да нападне Европу“, истакао је руски амбасадор.

Напоменуо је да се Русија окренула истоку и да су главни партнери Кина и Индија, као и да гради на други начин економску сарадњу у односу на времена када је постојала сарадња са ЕУ.

O томе да ли Европа планира рат са Русијом и претњама са Запада и земаља НАТО-а према Каљинграду, Боцан-Харченко је истакао да је Европа рукама Украјинаца укључена у рат.

„Украјина је много изгубила на Црном мору, изгубила је доста бензинских пумпи, не може да извезе жито. Користи се западно оружје. Предњачи Велика Британија. Учешће Украјинаца је мало“, додао је.

Русија данас обележава Дан уједињења нових региона, празник установљен поводом присаједињење Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области са Руском Федерацијом, а амбасадор је казао да ове области живе у ратним условима, али се доста гради.

Истакао је да је велики број људи изашао на изборе за Думу и дао подршку Јединственој Русији.

Западне провокације сличне онима које су користили против Србије

Боцан-Харченко је навео да су кијевски режим и Европа показали своје лице провокацијом у Бучи.

„Српски народ се суочавао са таквим провокацијама, у току рата у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. То су догађаји у циљу демонизације Русије и Србије. Што се тиче Буче, нема ни доказа, тражили смо их преко УН, ништа од тога. Било је потпуно истих ситуација у Србији, које се користе за подстицај ратовања. Такође, исто је и по питању када је Запад говорио о деци (наратив Запада да Русија отима украјинску децу), добили смо списак, има и одраслих тамо, има деце која живе са родитељима“, рекао је Боцан-Харченко.

Говорећи о дроновима у Лајпцигу, немачке власти су раније оптужиле Русију за умешаност у инцидент на аеродрому у Лајпцигу, где је у близини украјинског авиона са муницијом пронађен дрон, амбасадор је рекао да доказа о томе нема.

„Ми верујемо да ће истина наћи свој пут. Министар иностраних послова Сергеј Лавров је рекао да су то измишљотине од стране Запада“, подсетио је Боцан-Харченко.

Истакао је да Русија гађа војне циљеве у Украјини, који немају везе са цивилима.

Говорећи о војном пакту Приштине, Тиране и Загреба, амбасадор је навео да је то антисрпска коалиција.

„Они који нису пријатељи Србији стварају коалицију против Србије, а и Русије, јер ми Србију подржавамо политички и верујемо да на Балкану неће доћи до новог ратовања. Имамо узајамно разумевање око војних ствари“, казао је Боцан-Харченко.

Преговори о НИС-у и гасни аранжман

О преговорима о Нафтној индустрији Србије, амбасадор је рекао да ствари иду својим током и да није било очекивања да ће се брзо завршити.

„Проблем је тежак, ради се о великом новцу који је ‘Гаспром’ уложио и резултат је очигледан – компанија је израсла на ниво веома озбиљне компаније. Има још планова за Петрохемију. Ту је и задатак очувања интереса Србије и Руске Федерације и да се пронађе решење које би омогућило развој НИС-а на исти начин. То је кључна компанија за енергетску безбедност земље, а и за буџет“, навео је и додао да ће решење бити пронађено.

Србија има повлашћену цену гаса, а говорећи о гасном аранжману, амбасадор је казао да Србија има значај од гасног аранжмана са Русијом, а да је Русији драго да на тај начин учествује у сарадњи.

„Цена је увек значајна, да се паре не троше узалуд и да се улаже у нешто друго. Важно је и јер је ситуација нестабилна због дешавања у свету“, појаснио је руски амбасадор и додао да је Србија, захваљујући гасном аранжману с Русијом, обезбеђена за наредни период.

Додао је да није тешко да се аранжман обнавља на свака три месеца.

Такође, Боцан-Харченко истакао је да је однос пријатељства са Србијом показан и слањем авиона „иљушин“ који је гасио пожаре по Србији.

Чланак Боцан-Харченко за РТ Балкан: Сматрамо да ће став Србије о неувођењу санкција остати и после избора се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Aleksandar Jovicic/NurPhoto via Getty Images

„Студентска листа – студенти побеђују“ објавила је данас да се залаже за принципијелно становиште о неувођењу рестриктивних мера Руској Федерацији. Након тога, на друштвеним мрежама су осванули коментари увређених европејаца, грађаниста, русофобиста и осталих представника (мањег) дела домаће јавности.

„Република Србија, наставиће да се придржава доследног става да увођење санкција било којој држави, ентитету или појединцу представља одраз политичког става, који није показатељ уверења дасанкционе мере доприносе решавању политичких и безбедносних изазова, посебно имајући у виду сопствено историјско искуство и директнe импликацијe поменутих мера на локално становништво. Република Србија ће задржати принципијелно становиште о неувођењу рестриктивних мера према Руској Федерацији“, наводи се у саопштењу који је објављен на инстаграм профилу Студенти у блокади, а односи се на питање спољне политике и санкције Србије према другим државама.

„Студентска листа“ учествује на парламентарним изборима 25. октобра.

„Сваком ко каже да не би увео санкције Русији треба доживотно укинути право уласка у ЕУ и САД, а ако то остане политика Србије, ЕУ треба да уведе царине на српске производе“, запретио је један љути твитераш.

Некадашњи народни посланик Ђорђе Микетић „разуме“ да треба покрити десни спектар, али овај став, плаши се, није промена спољне политике.

„Студентска листа“ изгубила је и глас активисте Наима Леа Беширија, који је написао да је сада тешко замемарити став о санкцијама Русији и гласати за ову опцију.

АдвокатЧедомир Стојковић питао је председника ПСГ Павла Грбовића, странке која је подржала „Студентску листу“ да ли и он дели исти став.

На питање је одговорио потпредседник ПСГ Арис Мовесијан који је рекао да „подржавамо оно што је заједничко: слободне изборе, демократске институције, владавину права и промену система“.

„Али задржавамо право да се не слажемо са ставовима које сматрамо погрешним. Један од њих је однос према санкцијама Русији. ПСГ је за усклађивање Србије са европском спољном и безбедносном политиком и од тога не одустаје“, написао је.

Демократска странка и Зелено-леви фронт су такође подржали „Студентску листу“, али се нису оглашавали о ставу поводом санкција.

Јавио се и политичарГоран Јешић. 

„Само да се разумемо, ако је не санкцијама Русији онда нема потребе за референдумом о ЕУ! Тако ти је то!“, написао је на Иксу.

Питање санкција Русији још једном је ускомешало европске духове. Но, љутња која је „севала“ по Иксу није суштинска, зато би било добро подсетити на чињенице.

Русија никада није бомбардовала Србе, напротив, помагала је, а када није могла да помогне Србима, није им ни одмогла. Са друге стране, многи из Европе су чинили обратно. Русија даје Србији гас по повољнијој цени. Такође, због санкција које су Срби преживели, добро знају шта оне значе. Домаће јавно мњење је безброј пута рекло шта мисли о Русији, а то се свакако не поклапа са мишљењем бесних твитераша, чије речи „ветар носи“.

Чланак Уболи их у ЕУ живац: Какве су реакције након става „Студентске листе“ да је против санкција Русији се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/bs

Студентска листа залаже се за принципијелно становиште о неувођењу рестриктивних мера Руској Федерацији, представили су из Студентске листе програм о питању спољне политике и санкцијама Србије према другим државама.

„Република Србија, наставиће да се придржава доследног става да увођење санкција било којој држави, ентитету или појединцу представља одраз политичког става, који није показатељ уверења дасанкционе мере доприносе решавању политичких и безбедносних изазова, посебно имајући у виду сопствено историјско искуство и директнe импликацијe поменутих мера на локално становништво. Република Србија ће задржати принципијелно становиште о неувођењу рестриктивних мера према Руској Федерацији, наводи се у саопштењу који је објављен на инстаграм профилу Студенти у блокади.

Они су узвратили представницима власти питањима – „када ће одговорни за пад надстрешнице бити санкционисани, када ћемо добити два минута снимка са наплатне рампе Дољевац, ко је крив за (не)давање Газивода“.

„Зашто кандидати са листе чији сте Ви носилац нападају и туку грађане? За ова питања није потребна дебата, већ конкретни одговори“, поручују представници Студентске листе.

Чланак Какав је програм Студентске листе о санкцијама Руској Федерацији се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Pelagiya Tikhonova /

Одрицање од руског гаса погубно је и за земље Европске уније, а за Србију би значило још горе – био би то страшан ударац на српски буџет у првом кораку. У другом, то би значило смањење инвестиција, а у трећем масовна отпуштања.

Овако адвокат Бранко Павловић коментарише „подсећање“ Европске комисије да Европска унија планира да се, до краја 2027. године, како је речено, постепено и ефикасно одрекне увоза руског гаса, те да тако нешто очекује и од држава-кандидата.

Србију је на ово подсетио портпарол Европске комисије Гијом Мерсије и то у тренутку када и ЕУ кубури са гасом: готово истовремено када је Мерсије „подсећао“ Србију, европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен упутио је министрима енергетике држава чланица позив да обавезно смање потрошњу гаса и електричне енергије док год то буде потребно због кризе цена енергената.

Истовремено, Србија је успела да обезбеди са Русијом продужење гасног аранжмана уз веома повољну цену гаса након што 30. септембра истекне важећи уговор. Према очекивањима, цена за Србију би требало да буде 318 евра за хиљаду кубних метара, уместо тржишне цене од 868 евра за хиљаду кубних метара.

Страховит ударац за српски буџет

Подсећања ради, у овом тренутку, према званичним подацима, ЕУ, због нерешеног сукоба САД, Израела и Ирана, дочекује грејну сезону са рекордно ниским нивоима залиха гаса у складиштима. Крајем септембра, капацитети су били попуњени 68 одсто, што је рекордно низак ниво; а због тога што азијске државе нуде више цене за куповину утечњеног гаса (ЛНГ), ЕУ има веома мале шансе да своје резерве повећа.

Када би се Србија, попут чланица ЕУ, одрекла увоза руског гаса, био би то страховит удар на буџет и то не само зато што бисмо гас плаћали скупље, објашњава Павловић. Када неку робу плаћате јефтиније, новац који сте уштедели, а који вам је Русија буквално поклонила, можете да усмеравате по свом нахођењу.

„За разлику од других такозваних донација, када вам нешто дају и то врло ретко, најчешће се ради о кредитима. Али, чак и када има нешто што су поклонили, они тачно кажу шта морате од њих да купите, по којој цени и тако даље“, истиче Павловић.

По Србију погубно да се одрекне руског гаса

Посредно, одрицање од руског гаса довело би до тога да српски производи постану неконкурентни. Тиме се не би само битно смањио обим страних директних инвестиција, него би и значајан део инвеститора који су до сада улагали у Србији, отишао.

„Као што се сећамо, они када су долазили, најчешће су добили бесплатне парцеле, субвенције, добили су различите погодности и њима није скупо да машине које су донели утоваре, а монтажне хале продају у старо гвожђе“, наводи Павловић.

Према Павловићевом мишљењу, одрицањем од руског гаса и последицама које би уследиле, био би угрожен и курс динара, тако да би српска национална валута морала да девалвира у односу на евро, што би довело до читавог низа других потреса.

„Таква политика би за Србију, у економском моделу који примењује, била погубна. А као што видимо, погубна је и за Немачку, само што је то већи систем, па се они годинама држе око нуле. Једва се држе изнад површине воде. Немачка! Сад замислите Србију, шта би то за њу значило“, изричит је наш саговорник.

Свећа у Бриселу је скоро догорела до краја

На власти у Бриселу су људи који потпуно слепо верују у идеолошки концепт да ће Русија још колико сутра бити поражена и толико су обневидели да им није преостало ништа друго него да се тог концепта слепо држе без обзира колико их чињенице демантују. Они живе добро, јер су на буџету, имају огромне приходе и не осећају невољу коју наносе грађанима ЕУ, додаје Павловић.

„У тој лагодној позицији обитавају на тим бесмислицама које вуку читаву ЕУ, па и нас, низбрдо. Међутим, они неће успети још дуго да трају у том смислу, од њих сигурно можемо очекивати све најгоре, али неће имати снаге и неће имати дужину трајања да бисмо заиста морали да узимамо у обзир шта нам говоре и како нам прете“, закључује Павловић.

Чланак Зашто је позив Брисела Србији да се одрекне руског гаса на рубу памети се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Erkin Keci/Anadolu Agency

„Када су летос, косовски специјалци једном од наших комшија, док су му рушили кућу на Газиводама рекли – ‘Дошло је наше време’, и схватили смо и нисмо шта то значи, многима од нас та реченица је и промакла. Јуче, после упада у села око Зубиног Потока и хапшења још деветорице Срба коначно је пукло пред очима и последњим међу нама. Дошло је њихово време!“

Овако данас, дан после новог таласа хапшења Срба по Ибарском Колашину за РТ Балкан сведочи један од Срба из Зубиног Потока, познаник за барикада 2011, 2012, 2022…

„Познајем неке од ухапшених, са некима сам пријатељ, то су мирни, породични људи, већина њих није ни одлазила са Косова и Метохије од рата 1999. године… Зар би, да су криви, да су урадили било шта лоше, остали овде са породицама, зар би чекали Куртијеву правду и специјалце? Да им упадају у куће, препадају родитеље, децу, жене, понижавају их? „, прича он.

Нема речи, каже, да опише атмосферу која је јуче, која данас влада по селима око Зубиног Потока, по читавом Ибарском Колашину.

„Ако нису већ јуче и данас, наредних дана свакако ће, још неки кренути преко Брњака у Србију. Покупиће децу и жене, пар торби ствари за почетак и отићи. Питање је да ли ће се икада вратити. Они који организују упаде у српска села, онолика борна кола, дуге цеви, панцире, специјалце под маскама, добро знају шта раде. Најважније је посејати страх. Остало дође само по себи. Што тим људима које су јуче хапсили нису послали позиве, сами би се јавили на саслушање него доводе онолику силу. Људи су престрашени, о деци, женама, старијима, да и не причам. Просто речено, намаСрбима овде више нема ни мирна дана, ни мирне ноћи. Ако је неко и помислио да ће нас оставити на миру, преварио се. Дошло је њихово“, прича овај саговорник.

„Пуцају“, наставља, и они најтврђи. Они који од рата на овамо нису ни помислили да ће једном морати да се покупе и оду, да оставе своје куће и имања.

„Једно је што са толиком силом, непотребном, упадају у села, људима у куће, једно је када Србина вежу за букву и бију готово до смрти, једно су слике његових леђа пуних крвавих подлива, а друго, још опасније је што се не зна ко је следећи на реду. Што нема критеријума, сумње, него хапсе и бију како им падне на памет, како им се прохте. То је оно што људи највише терети, тишти и „убија“, плаши. Можеш горети као свећа, бити начисто са својом савешћу, сигуран да ништа лоше ниси урадио, то ти није никаква гаранција да ти неће упасти у кућу, понижавати те пред децом, везати за букву и тући до смрти, да те неће оптужити за ратни злочин“, тече даље тешка прича овог човека.

Села око Зубиног Потока, сам градић на северу КиМ, све чешће, нарочито последњих месеци, личе на ратну зону. Борна кола, специјалци, дуге цеви, шлемови, маске, прст на обарачу, патроле које шпартају сеоским и шумским путевима, уплашени људи, огромна мржња према Србима.

И то није у Ибарском Колашину тако од јуче. У ствари тако је, са прекидима од како су 29. децембра 2023. по северу склоњене последње барикаде, а Срби некако знали да су то и буквално последње барикаде, последњи трзаји њиховог отпора, да ће их после тога – „ловити као зечеве“.

Почетком августа, када су у Зубином Потоку ухапшена тројица Срба и они оптужени за ратни злочин, за само неколико дана из градића и околине иселило се пар десетина Срба, сведочили су тада из овог дела севера КиМ. Колико ће Срба отићи данас, сутра, ових дана, знаће се ускоро. Ујутру, када по селима око магистрале Косовска Митровица – Брњак виде да њихових комшија нема, да је кућа закључана, да се увече не види светло.

„Већина нас опстаје захваљујући платама, додацима, пензијама, помоћи коју нам даје Србија. Да није тога, још би нас мање, много мање овде било. Али, џаба паре, џаба плате, џаба пензије када нема мира ни дан ни ноћ. Када по сву ноћ проведеш будан и чекаш хоће ли ти упасти у кућу. Када се, и кад заспиш, будиш на најмањи шум и мислиш – ето их. Размишљам, понекад помирен са судбином, нека ми ухапсе, знам да ми је савест мирна, и затвор је за људе, али се онда сетим деце. Још нису дошли до свог хлеба, још сам им потребан, шта ће деца, шта ће породица ако мене ухапсе, од чега ће живети, како ће се борити са чињеницом да сам у затвору. Размишљам онда се спакујемо и кренемо у Србију, а како ћемо када нам је овде све што имамо. Од куће, имања, гробова предака? На крају схватим да излаза нема, да нема ни живота ни решења, већ само мука и мука која је већ дошла до ока“, сведочи даље овај Србин из Зубиног Потока.

Пролетос су у села око Зубиног Потока стигле грађевинске машине, кренули су да траже наводне масовне гробнице. Уз машине и специјалци, немир у селима.

Онда су кренула рушења српских викендица, кућа, једног хотела на обали језера Газиводе. Један талас, па други, па трећи. Двадесетак објеката је већ срушено, број оних који су на списку за рушење је далеко већи. Срби из Горњег Јасеновика на чијим је отетим њивама и ливадама саграђена војно-полицијска база годинама већ не могу ни да виде своју имовину, а камоли да је користе.

„Има и оних међу нама Србима, али су ретки, који кажу, нисам крив, ништа нисам урадио, нек хапсе, и остају. Помире се са судбином а онда им остаје само чекање. То што су сигурни да ништа нису урадили, да никог нису отели, убили, малтретирали, овде не значи ништа. Видимо ових дана како после 27 година хапсе и оптужују људе за неке наводне ратне злочине, како налазе сведоке који су се после скоро три деценије сетили како су чули у селу да је неки Србин убио неког Албанца…Видимо како широм севера годинама уназад од Срба отимају њиве и ливаде и на њима граде војне и полицијске базе. Ко нам гарантује да сутра неће закуцати на наша врата, отети нам кућу, стан, побити четири кочића на ливаду и рећи – од данас је ово наше. Овако изгледа данас живети на тзв. Косову за нас Србе“, прича наш саговорник.

Подсећа да је Ђокићима из Ковача крај Зубиног Потока летос на Газиводама срушена кућа коју су изградили на дедовини, на имовини која им је 1973. експроприсана због градње бране на Газиводама а затим 1997. правоснажно враћена. Прича да је једну од срушених кућа на обали Газивода направио Србин из Вучитрна. Ту се скућио пошто му је кућа у старом завичају, крај Вучитрна два пута порушена. Први пут у лето 1999. године, он се вратио, обновио је, други пут у Погрому 2004. године.

Србима чије су куће и викендице на Газиводама порушене ових дана стижу решења, казне од по 2.000 евра, да сами плате рушење своје имовине.

„Све су то коцкице једног стања, атмосфере у којој ми Срби на Косову и Метохији живимо. У ствари, правимо привид живота. Не прође дан а да не запитам себе, супругу, је ли ово живот? Имамо ли права да задржавамо децу, синове да остану овде? Са којим правом? Да им кажем да ће бити боље, да их лажем у лице а добро знам и ја као и они да боље неће бити. Шта је решење? Има ли га? Нема!“ прича даље овај човек.

Ономад, у дане око 16. септембра када је у Хагу изрицана пресуда Тачију и командантима тзв. ОВК претурили су преко главе, каже, још један талас страха. Шта ће бити, хоће ли Албанци, као и 2004. кренути на српска села, да се Србима свете за осуђене команданте.

„Погром као 2004. сада нам се није десило, али, ко гарантује да неће? Да се неће испровоцирати неки инцидент као те године са оном децом у Чабри, овде неколико километара од нас. У ствари за таквим погромом више и нема потребе, нас Срба овде је све мање и мање. Буквално, из дана у дан, траје овде један тихи, мучни погром, невидљив, али, ефикасан као и онај из 2004. када су по Косову гореле српске куће, српске цркве и манастири. Кад боље погледамо, испаде да јучерањим хапшењем деветоро наших комшија ми Срби платисмо цех и за хашке пресуде Тачију и његовим командантима, да се све поново сломи преко наших леђа“, каже овај Србин из Зубиног Потока.

Чланак Ибарски Колашин после новог таласа хапшења: Србима овде више нема мирног дана, ако га је икад и било се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Принтскрин/Јутуб

Под плаштом правосуђа и истраживања наводних ратних злочина, ствара се атмосфера у којој сваки Србин постаје потенцијални осумњичени за некакве, наводне злочине. Посебно забрињава што се у акције укључују тзв. специјалне полицијске јединице. Људе хапсе у њиховим кућама, под окриљем ноћи. То је додатни терор над српским становништвом.

Ово за Спутњик каже политиколог са Косова и Метохије Иван Томић поводом последње велике викенд-акције хапшења Срба, у операцији кодног назива „Досије 23“:

„Можете сутра да се нађете на оптужници, а да немате никакве везе са било којим предметом. Све акције више личе на застрашивање, него на процесуирање ратних злочина. Порука је јасна, бићете безбедни – само ако напустите своја огњишта“.

Девет особа ухапшено је током операције спроведене у Зубином Потоку на северу Косова, под сумњом за ратне злочине против цивилног становништва.

Масовно хапшење у Зубином Потоку

Операција је, наводно, повезана са случајем познатим као „Група интелектуалаца“ који се односи на нестанак више особа на подручју Зубиног Потока током рата на Косову и Метохији.

Тужилаштво је ухапшене идентификовало иницијалима: Д.Д., М.Р., М.Р., Р.Р., С.Д., С.Д., В.Л., Р.Р. и Д.Д. Један ухапшени има 90 година .

Како је саопштено, током претреса заплењено је девет мобилних телефона, две војне књижице, једно оружје дуге цеви, ловачка пушка, муниција калибра 7,65 милиметара, патрони за ловачку пушку и четири гранате.

Полиција је запленила и око 23.000 евра и приближно 60.000 динара, као и „друге доказе и материјале за које се сматра да су повезани са случајем“.

Специјално тужилаштво тзв. Косова данас је поднело захтев суду у Приштини за одређивање притвора за сву деветорицу осумњичених за наводни ратни злочин над цивилима.

„Нигде нисте безбедни“

Томић пре свега истиче да се овај случај не може посматрати појединачно, јер смо у претходном периоду имали како појединачна , тако и масовна хапшења Срба због наводних ратних злочина. Јасно је, каже, шта је заправо намера Приштине.

„Учесталост оваквих акција и сам начин хапшења, то је терор над Србима . Стварање додатног осећаја страха. Зато све ово видим као део ширег притиска на Србе. Приштина очигледно користи сваку прилику да додатно криминализује српску заједницу, да људима пошаље поруку да нису безбедни – чак ни у својим кућама . Нема ту истеривања правде, ово је застрашивање. Превршило је сваку меру“, каже Томић.

Он додаје да су чињенице о већини злочина на Косову и Метохији одавно обелодањене и да су Срби процесуирани. И та чињеница, каже, говори која је сврха последњих акција Куртијеве власти:

„Људи који се данас хапсе, то су људи који протеклих 25, 30, 40 година константно живе на простору Косова и Метохије. Ти људи су овде били и прошле и претпрошле године и пре десет година. Ти људи нису ни бежали, нити су се скривали , нити су урадили било шта погрешно. Приштина сада наводно располаже новим информацијама са терена“.

Хапшења без доказа

Томић подсећа да Приштина сада наводно располаже неким новим информацијама, појављују се и неки нови доушници, дакле добијају неке нове информације са самог терена. Сада напрасно проналазе и масовне гробнице , а једна од њих покренула је и ову „истрагу“:

„ Не спроводи се истрага , него се људи једноставно хапсе. Да ли се на основу нечијих исказа, да ли се хапсе на основу неких доказа , то је једна апсолутна непознаница и то је оно што ствара у читавом овом процесу један горак укус у устима. Сутра можете да се нађете на некаквој оптужници, а да апсолутно немате никакве везе са било којим предметом или да се уопште нисте налазили у том тренутку на датом месту“.

Највише боли неправда

Наш саговорник додаје да у акцији застрашивања Срба највише боли осећај неправде . И он је циљ – додатни притисак над српским становништвом које је остало да живи на северу Косова и Метохије, да се и тако обесхрабре људи, да не остану на својим огњиштима.

„У претходном периоду смо имали управо те ситуације где су се спроводиле одређене судске одлуке, односно спроводиле се неке одлуке Владе – без судских одлука , без права на жалбу , без апсолутно било какве могућности да људи утичу на своје животе. Приштина заиста покушава, на све могуће начине да те људе додатно обесправи и обесхрабри да остану“, истиче Томић.

Ово нас неће сломити

Упитан каква је атмосфера после масовног хапшења у Зубином Потоку, Томић каже, да су Срби у централном делу Косова и Метохије, где он живи, такође уплашени, али већ имају искуства са оваквим стварима:

„ Људи су углавном упорни , поготово ових дана када се дешавају овакве ствари, када малтене избегавају да излазе на улице, избегавају да буду у јавном простору. Седе у својим домовима и чекају да се нешто лоше не деси. Али свакако да се нико, барем ја не знам да се неко одлучио да сад, управо из тих разлога, напусти своје вековно огњиште. Сви се генерално трудимо да останемо у својим домовима , да останемо ту где јесмо, где живимо и где радимо и где су нам породице“.

Томић каже да треба сачекати да се види какво ће бити даље понашање Куртијевих власти:

„Али свакако сам мишљења да ово не би требало да нас демотивише да наставимо своју борбу и да останемо на својим огњиштима“, закључује политиколог Иван Томић.

После хапшења групе Срба у Зубином Потоку, припадници тзв. косовске полиције су током викенда у селу Дрен код Лепосавића ухапсили мушкарца С. В. , рођеног 1971. године, због наводно нелегалног поседовања оружја.

Чланак Ово је терор: Порука Србима је јасна – нисте безбедни ни код куће, напустите Косово и Метохију! се појављује прво на ИСКРА.

© stevanovicigor

Контакти Русије са политичким руководством и економским оператерима Србије ће се наставити, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

На питање новинара да ли Русија очекује да ће одржавати топле, братске односе са Србијом и да ли је спремна да гради такав однос са било којим наследником Вучићеве функције, Песков је одговорио:

„Наравно, односи између Русије и Србије су на много вишем нивоу од само односа са појединцима. Стога смо уверени да ће наши односи наставити да се веома, веома конструктивно развијају у свим могућим областима. Уверени смо да ће се контакти са политичким руководством и економским субјектима Србије наставити.“

Такође је подсетио да су руски председник Владимир Путин и Вучић претходно водили телефонски разговор током којег су пружили детаљне информације о овом питању.

Владимир Џабаров, први заменик председника Комитета за међународне послове Савета Федерације изјавио је данас да очекује да ће односи Србије и Русије остати непромењени након Вучићеве оставке. Џабаров сматра да је Вучићу свакако веома тешко што је у центру Европе, окружен отворено непријатељским државама, а ипак категорички одбија да се придружи било каквим антируским санкцијама.

У телефонском разговору са Путином у суботу, Вучић је изразио захвалност за 14 година сарадње и наду да ће будући председници Србије такође водити спољну политику одговорно, одржавајући „одређену равнотежу између свих фактора на међународној сцени“.

Александар Вучић,који је синоћ поднео оставку на место председника Србије, данас је предао дужност председници парламента Ани Брнабић, која по функцији преузима дужност лидера земље уколико он поднесе оставку. Вучић је најавио да ће до краја децембра морати да се одрже председнички избори, а до тада ће Ана Брнабић обављати функцију в. д. председника државе.

Чланак Песков о односима Москве и Београда: И после избора у Србији наставићемо конструктивну сарадњу се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Filip Filipovic/Getty Images

Некадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић рекао је да има много пријатеља у Србији, међу њима је много лекара, али „стицајем околности, др Илија Срдановић није један од њих“.

„Нисам чак ни имао задовољство да га упознам“, рекао је „Побједи“ Ђукановић, а поводом спекулација у делу јавности да је први на листи „Студентска листа – студенти побеђују“ Илија Срдановић имао контакте да Ђукановићем, те да се он меша у кампању у Србији.

Ђукановић је рекао да је „добро што др Срдановић хајку достојанствено и супериорно игнорише“.

Говорећи о Срдановићу, председник ДНП-а Милан Кнежевић рекао је раније да „сад треба да знате зашто је Илија Срдановић кандидат ДПС-а“.

„Зато што Мило Ђукановић не може да опрости Александру Вучићу 30. август 2020. године. Александар не жели да ја причам о томе. Сваки пут ми каже – пусти то. Али ја хоћу да кажем, да није било Александра Вучића, и литија и СПЦ и грађана који су гласали, никада не бисмо победили Мила Ђукановића“, нагласио је Кнежевић.

Чланак Мило Ђукановић о изборима у Србији: Да ли познаје првог са „Студенстке листе“ се појављује прво на ИСКРА.

Др Илија Срдановић Фото: Спаса Дакиц / Сипа Пресс / Профимедиа ©nova.rs

Илија Срдановић, први кандидат за посланика на Студентској листи, одговорио је на РТС-ов позив за учешће у дебати са Александром Вучићем и представником организације Црта.

„Јавном сервису Србије: Протекло је 18 дана од расписивања избора. На вашем програму ни слике ни гласа ниједног кандидата са Студентске листе. Ни слике ни тона. Сада ми да дајемо вештачко дисање ненадлежним политичким дављеницима? Будите коначно јавни сервис свих грађана Србије“, одговорио је Срдановић преко свог Инстаграм налога.

Радио-телевизија Србије упутила је позив првом на листи „Уједињена Србија – Александар Вучић“ Александру Вучићу и првом на листи „Студентска листа – Студенти побеђују“ Илији Срдановићу за дебату у оквиру предизборне кампање за ванредне парлементарне изборе.

РТС је навео да су они представници две листе које „према постојећим истраживањима имају највеће шансе да освоје мандате у наредном сазиву Народне скупштине“, а да су позив послали и директорки организације ЦРТА Вукосави Црњански.

У објави на сајту РТС-а додаје се да су им понуђени термини за наредну недељу, уторак 29. септембар у 21 час и четвртак 1. октобар у 21 час.

Организација ЦРТА прва је одбила позив.

„ЦРТА се не бори да освоји власт, нема предизборни програм – само јасне критеријуме по којима оцењује квалитет избора. Предизборне дебате служе сучељавању програма оних који траже глас бирача – чак би и РТС то требало да зна“, објавили су на мрежи „Икс“.

Та организација је путем друштвених мрежа оценила да власт и њени „пропагандни сателити“ упорно покушавају да им припишу скривену агенду, а да је то „смисао и ове бесмислене идеје РТС-а“.

Чланак Илија Срдановић одговорио РТС-у на позив за дебату са Александром Вучићем се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Erkin Keci/Anadolu Agency

Масовна хапшења постала су нови метод Приштине за одмазду над Србима, а Приштина – недавна открића у Зубином Потоку користи као изговор за стигматизацију и лов на све преостале Србе, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију поводом хапшења деветоро Срба на КиМ.

Како је наведено, Куртијеви наоружани одреди упали су јутрос, баш на Крстовдан, у куће српских домаћина у селима Дријен, Калудра, Вељи брег, Црепуља, Угљаре и привели деветоро Срба.

„Док су људи спавали, пробудила их је полиција која је ломила врата и све пред собом. Међу приведенима је и мушкарац од 90 година, који је у више наврата био мета такозване косовске полиције, затим отац који код куће има дете са сметњама у развоју, рођаци Срба који су већ били мете Приштине“, наводе из Канцеларије за КиМ.

Додају да су представници Канцеларије за КиМ на терену у контакту са породицама приведених, како би им се обезбедила правна заштита.

„Реч је о људима који више од две деценије живе у Зубином Потоку и који ни после бројних привођења и полицијских акција у овој општини нису имали разлог да напуштају своја огњишта, али су за Приштину постали мете јер је циљ протерати све пунолетне Србе и означити их као злочинце“, кажу у Канцеларији за КиМ.

Додатно, најновијим хапшењима Курти жели да води и политичку кампању којом настоји да скрене пажњу приштинске јавности са хашких оптужница вођама тзв. ОВК са опаком намером стварања вештачког баланса како терет ратних злочина не би био само на албанској страни, наведено је у саопштењу.

Српска листа саопштила је  да хапшење Срба у Зубином потоку није правни поступак уз пуно поштовање претпоставке невиности и права на одбрану већ одмазда и начин премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија за прогон Срба.

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић је истакао да циљ Приштине није никакво спровођење закона, већ стварање атмосфере потпуног страха како би се преостали Срби приморали да напусте Косово и Метохију“.

Тзв. косовска полиција ухапсила је рано јутрос на подручју општине Зубин Поток девет особа осумњичених да су наводно починили ратне злочине.
\

Најоштрије осуђујем најновији талас терора и бруталног застрашивања који Аљбин Курти спроводи над српским народом у Ибарском Колашину.

Јутрошњи упад наоружаних полицијских фаланги у српске куће у Зубином Потоку, и то на велики празник Крстовдан, представља наставак срамне политике етничког чишћења и отвореног прогона свега што је српско на Косову и Метохији.

Разбијање врата, упади у домове док људи спавају и хапшење деветорице Срба, међу којима су деведесетогодишњи старац и отац детета са сметњама у развоју, јасно показују да Приштина више и не скрива своје праве намере.

Њихов циљ није никакво спровођење закона, већ стварање атмосфере потпуног страха како би се преостали Срби приморали да напусте Косово и Метохију.

Посебно је срамно што Курти измишљеним оптужбама за наводне ратне злочине покушава да води сопствену политичку кампању, скрене пажњу јавности са пресуда вођама тзв. ОВК и по сваку цену створи лажни баланс.

Реч је о људима који више од две деценије мирно живе у својим селима и који никоме нису криви, осим што су Срби и што одбијају да буду протерани.

Српска напредна странка и држава Србија чврсто стоје уз породицу сваког ухапшеног домаћина.

Обезбеђена је комплетна правна и свака друга помоћ.

Поручујемо Приштини и међународној заједници да нико неће уплашити српски народ и да нећемо неми посматрати систематску одмазду и лов на Србе на Косову и Метохији.

— Милош Вучевић (@milos_vucevic) September 27, 2026

Чланак Напад на Србе на Космету на Крстовдан: Више ухапшених, огласио се Београд се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom

Петиција „За Феризај без Урошевца“, којом се тражи да се српски назив тог града – Урошевац, уклони из службене употребе, биће предата Скупштинитзв. Косова у понедељак, саопштио је њен иницијатор Башким Фазљију, преноси „Косово прес“. Потписи за срамну петицију прикупљани су од средине јула, а Фазљију је навео да ју је потписало 14.140 грађана. Од парламента очекују, нагласио је, да је размотре и усвоје.

Петицијом се тражи да се српски назив тог града уклони из службене употребе.

Град је, иначе, име добио по српском цару Урошу, сину цара Душана, а у његовој близини налазио се и двор Немањића. Тек по османском освајању назван је Феризовић, а средњовековно име враћено му је почетком 20. века.

Раније данас, на Европски дана језика, Канцеларија Европске уније у Приштини указала је на значај вишејезичности, уз поруку да се надају скором именовању повереника за језике и формирању Јединице за превођење и хармонизацију у оквиру кабинета „косовског премијера“.

Закон о употреби језика на КиМ прописује да су „албански језик и српски језик и њихова писма званични језици наКосову“ и да имају равноправан статус у институцијама.

Чланак Прекрајање историје на делу: Албанци би да забране коришћење имена Урошевац се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Alexey Vitvitsky /

Преиспитивање независности Косова од стране једне јаке странке као што је Алтернатива за Немачку био би велики допринос с обзиром да се званични Берлин до сада показао као поуздан адвокат приштинских власти и њиховог сепаратизма, сматра дипломата Милован Божиновић.

Немачка АФД странка је у успону и они отворено поручују да ће, уколико преузму власт, преиспитати признање Косова. Та партија, по речима Тобијаса Тајха, посланика Алтернативе за Немачку у Бундестагу и члана Одбора тог тела за послове ЕУ, сматра да је проглашење косовске независности грешка.

Правда спора али достижна

Бивши амбасадор Србије у Немачкој Милован Божиновић подсећа да је АФД на протеклим покрајинским изборима у размаку од месец дана постигао заиста сензационално добар резултат који из основа мења немачку политичку сцену.

„Они те резултате нису остварили примарно на спољно-политичким темама, него на унутрашњој политици. Прилике у Немачкој нису добре или нису довољно добре како грађани очекују и како су грађани навикли. Дакле, Немачка, може се рећи, мења се улазећи у кризу и постаје, што је за Европу врло проблематично, једна кризна држава, земља за коју се не зна тачно у ком правцу ће њени унутрашњи проблеми да се развијају,“ напомиње Божиновић.

Међутим, како додаје, то не значи наравно да они немају и своју спољну политику. АФД има своје приоритете које су афирмисали и те теме све гласније и чешће потежу. Међу њима су бољи односи са Руском Федерацијом и отпризнање Косова.

„Више нема у Немачкој оног фундаменталног оспоравања те партије, као што су многи тражили, дакле да се просто забрани и да не постоји или да им се не да да буду на власти. То више није могуће и та прича је завршена. Сад је зато прилика да АФД промовише и своју спољнополитичку агенду. Враћају тему подношљивих односа са Русијом, привредне сарадње са Москвом, слободног дотока руских сировина, без којих, то се сад види, Немачка просто не може да се опорави. Према томе, они желе да сруше изграђени култ да им је Русија главни проблеми и да то морају решити ако треба и неком насилном конфронтацијом,“ каже Божиновић.

АФД поштује међународно право

С друге стране, ова странка озбиљно поштује међународно право и у склопу тога они виде и да је згажено то право у новије време, најрадикалније и први пут управо на примеру Косова.

„Дакле, не постоји начин да се оправда отцепљење Косова кроз неизазвану агресију НАТО-а. То је немогуће, то је насиље које Србија нема право да заборави и то питање треба увек да се сматра отвореним. Они су спремни, колико сам их разумео, да подрже идеју да се питање Косова поновно стави уравнотежено на дневни ред. То би био велики допринос да једна Немачка која се показала као адвокат приштинских власти и њиховог сепаратизма искорачи у другом правцу. Али ми морамо бити реални. То у овом моменту неће бити приоритет Немачке спољне политике. Важно је да кроз позицију једне тако јаке партије, а она ће тек бити јака кад дођу наредни избори, знамо да има неког у Немачкој ко показује сензибилитет за наше проблеме. Сад, неће ни они бити сад неки вулгарни навијачи за једну страну, али ће тражити да се ствари принципијелно расправе. Сада се на Западу сматра да је то расправљено, а то је све врло, врло непринципијелно, једнострано али и дволично,“ објашњава наш саговорник.

АФД подржава и извршна овлашћења за Заједницу српских општина из Бриселског споразума што је такође новина у односу на политику тренутног немачког канцелара Фридриха Мерца који је судећи по анкетама у Немачкој отписан политички.

Мерцова политика на издисају

Подршка његовој оставци већа је у источној Немачкој, где је 68 одсто испитаника рекло да треба да напусти функцију, у поређењу са 53 одсто у западној Немачкој. Чак и међу присталицама савеза ЦДУ/ЦСУ, 21 одсто подржава његову оставку.

Мерцова оцена рада такође је пала на нови минимум. Само 11 одсто испитаника рекло је да је задовољно његовим учинком на месту канцелара, док је 87 одсто изразило незадовољство.

Резултати су објављени након низа тешких покрајинских избора за ЦДУ. Странка није успела да пређе изборни праг за улазак у покрајински парламент Мекленбург-Западне Помераније, њена подршка је нагло опала у Саксонији-Анхалт, а поражена је и у Берлину.

На савезном нивоу, савез ЦДУ/ЦСУ и даље има 20 одсто подршке према најновијем Форсином барометру трендова, док је Алтернатива за Немачку (АфД) на 27 одсто.

Чланак Расте нада за Србију: У срцу Европе надолази снага која не подржава слепо независност Косова се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан/Зоран Шапоњић

Група садашњих и бивших српских политичких и институционалних представника са севера Косова добила је позиве тзв. специјалног тужилаштва Косова на саслушање у својству окривљених, пренео је синоћ портал из Северне Митровице „Коссев“.

Према наводима портала, позиви Специјалног тужилаштво могли би се односити вероватно на догађаје од 29. маја 2023. године у Звечану, или, према неким ранијим сазнањима, на барикаде на северу КiM током јесени 2021. године.

„Коссев“ наводи да су према њиховим сазнањима, позиве добили најмање један актуелни посланик Српске листе, двојица актуелних градоначелника, двојица бивших начелника округа у систему Србије од којих је један раније био и градоначелник у приштинском систему као још најмање двоје Срба.

За сада није јасно, нема потврде тужилаштва која кривична дела се позваним стављају на терет. У неким ранијим сличним случајевима радило се углавном о наводним кривичним делима – угрожавање уставног поретка тзв. Косова, напад на лица под међународном заштитом, напад на службена лица у вршењу службене дужности, учешће у групи која је извршила кривично дело и хулиганизам…

Из Српске листе као и из полиције нису коментарисали сазнања портала из Северне Митровице.

Ово није први пут да се челници српске заједнице, посебно са севера, нађу на удару тзв. косовског правосуђа због барикада и протеста у четири општине са српском већином северно од Ибра. Током 2022. године позиви на саслушање због „кршења уставног поретка Косова“ упућени су тадашњем председнику Српске листе Горану Ракићу и потпредседнику Игору Симићу те члану председништва Славку Симићу који су, како је тада саопштила СЛ, одбили да их приме. У јуну ове године Специјално тужилаштво подигло је оптужницу против шесторо Срба због барикада у децембру 2022. године, а више поступака већ се води због догађаја у Звечану 29. маја 2023. године.

Подсећања ради, током јесени 2021. године, Срби су два пута блокирали север Косова и Метохије. Први пут у септембру те године после одлука косовске владе о увођењу мера реципроцитета за регистарске таблице возила из Србије. Камионима и тешком механизацијом Срби су тада блокирали путеве према Јарињу и Брњаку, а криза је завршена 30. септембра уз посредовање ЕУ договором да се истовремено уклоне барикаде и повуку специјалне јединице тзв. косовске полиције са Јариња и Брњака.

Барикаде су тада, после много тензија, уклоњене а косовски специјалци блокирани на путу близу Јарињу повукли су се ка Приштини.

Десетак дана касније, 13. октобра 2021. догодила се нова криза после акције полиције наводно против кријумчарења која је завршена новом блокадом путева.

Догађаји испред зграде СО у Звечану 29. маја 2023. уследили су пошто су албански градоначелници, изабрани на изборима које су бојкотовали Срби, уз асистенцију полиције ушли у зграде општина на северу.

Тог дана испред заграде окупио се велики број Срба, између окупљених и приштинске полиције у згради и испред, поставили су се кордони Кфора. Истог дана, испред зграде дошло је до великих сукоба у којима је повређено више више од 50  Срба, неки и из ватреног оружја као и, како је тада објављено, 25 припадника међународних снага. Више Срба тог дана је ухапшено, а неке је полиција сурово пребила у згради СО Звечан.

На КиМ се међу Србима посебно коментарише и чињеница да су позиви на саслушање у својству окривљених Србима стигли 24. септембра, на трећу годишњицу догађаја у Бањској 2023. године, када су у сукобу групе Срба и приштинске полиције убијена тројица Срба и када је косовски полицајац Африм Буњаку погинуо од експлозива постављеног на камион којим је био препречен пут у Бањској.

Иначе, последње барикаде на северу Косова и Метохије уклоњене су 29. и 30. децембра 2022. године пошто су три недеље раније постављене због хапшења Срба на Јарињу и у Северној Митровици.

Дан раније, 28. децембра, у Рашки, на састанку са председником Србије Александром Вучићем, Александар Филиповић, бивши шеф оперативе косовске полиције за регион Север, изговорио је сада већ чувену реченицу – „Ако уклонимо барикаде ловиће нас као зечеве“.

Истог дана на састанку у Рашки председник Србије рекао је да у „папирима имамо“ да неће бити процесуирања људи који су били на барикадама, уз то додао је и изјаву Кфора о „недопуштању уласка косовских снага на север без одобрења српских градоначелника“.

„Ми сада недвосмислено имамо на папиру написано да људи са барикада неће бити прогањани. За ову реч ‘барикаде’ борили смо се целу ноћ да нико ко је био на њима не може да буде процесуиран, целу ноћ“, рекао је Вучић те ноћи у Рашки додајући да је „сваки дан мира који купимо – живот и шанса више за будућност“.

На састанку са представницима Срба са КиМ, председник Србије рекао је и да „нико Србе не може да лови као зечеве, иако би то волели“.

„Ако крену па ухвате једног од нас или двојицу као зечеве, нема више зечева, ти зечеви постају вукови“, додао је Вучић одговарајући Филиповићу, додајући да би „у случају да дође до сценарија о коме говори бивши шеф оперативе за регион север, то био крај сваке приче, да више не би било ниједног споразума, ни разговора о томе, нити гаранција“.

Колико су и у овом случају вредели реч и гаранције представника међународне заједнице и Приштине показало се веома брзо.

Основни суд у Приштини, 18. јуна 2025. одобрио је захтев Специјалног тужилаштва из Приштине за издавање локалне и међународне потернице за 11 Срба у оквиру истражних радњи које се предузимају у случају постављања барикада у четири северне општине 2022. године.

Реаговао је званични Београд који је упутио писмо Унмику којим ову међународну мисија позвао да, на основу Меморандума о разумевању између Интерпола и Унмика, предузме све неопходне мере како би се осигурало да се све истраге, саслушања, оптужнице или хапшења која се односе на мирне протесте и барикаде током 2022. године хитно обуставе.

Чланак „Ловиће нас као зечеве“: Приштинско тужилаштво позива нову групу Срба на саслушање због барикада се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Владимир Толић и Благоје Спасојевић су у затвору, драконски осуђени у Приштини на доживотну робију, Душану Максимовићу исти суд изрекао је априла ове године тридесет година робије.

Како им је у „косовским“ затворима високе безбедности, под тешким оптужбама и казнама за „тероризам у Бањској“, знају само они и делом њихове породице.

Бојан Мијаиловић, Стефан Недељковић и Игор Миленковић, тројица младића из групе која се 24. септембра 2023. године у Бањској сукобила са тзв. косовском полицијом, мртви су. На Северу, на читавом Косову и Метохији, у Србији, живи сећање на њихову жртву и на њихову младост, њихово страдање.

И док је пола Запада на ногама због казни од 25 година Тачију и Краснићију, због 81 године робије четворици команданата тзв. ОВК на чијим је рукама крв стотина и стотина, хиљада Срба, побијених, отетих, мучених, масакрираних, затвараних по приватним казаматима, за драконске казне тројици Срба за које, сем присуства у Бањској није било доказа за конкретну кривицу, а који су осуђени као терористи, нема ни гласа. Отпора, противљења. Лицемерје Запада још једном и у овом случају у пуном светлу.

Није чудо и да део српског невладиног сектора, још неки гласови по Србији више жале Куртија и Сељимија, Весељија и Краснићија, руку крвавих до лаката, њихове казне које тек чекају сасвим извесне пресуде у другом степену, него српске младиће који су у Бањској рањени, а онда још суровије пуштени да искрваре, умру, јер – „није штета да Србин умре“.

Србима доживотне казне затвора за измишљени тероризам, за ратне злочине првостепено осуђеним терористима „УЧК“ за то време спрема се помиловање, по тзв. Косову увелико уживају све почасти. Вероватно ће исте почасти скорих дана уживати и по западном свету. Оном који је здушно подржавао њихову „ослободилачку борбу“.

Правда, косовска и западна у пуном светлу.

Три су године данас од Бањске. У дане пред годишњицу село замукне, људи се, оно Срба што је остало у домовима испод средњовековног манастира, повуку у куће. Ћуте и боје се, за садашњост, за будућност, за опстанак, за своје домове и своју чељад. Наде у опстанак, у бољи живот, у останак, овде је из дана у дан све мање.

Улице Бањске напуне се у дане око годишњице новинарским екипама и полицијским патролама, униформисаним људима који не говоре језиком мештана, који су под шлемовима и са дугим цевима, који са мржњом, пуни подозрења гледају ако се ко од мештана, на путу на посао или до продавнице, по хлеб и намирнице, и појави на улици.

Сећање на 24. септембар 2023. године у селу је више него живо као што су живе и никад неће бити избрисане ни трауме које са собом носе, са којима живе, мештани који су се тог дана затекли у селу.

Живе су и ране очева и мајки, браће, сестара, рођака, кумова, пријатеља, комшија тројице убијених Срба и никад неће зацелити. Те ране, они који су још живи, са собом ће понети у гроб.

Село је и дан данас, од раскрснице са магистрале Лепосавић – Звечан па до последњих кућа, под посебном присмотром тзв. косовске полиције. Нема дана ни ноћи да у селу и око села, на прилазном путу, на путу даље према Рогозни, није више патрола, полицајаца, дугих цеви. И ту се ништа не мења већ трећу годину.

„Ја нисам негирао конкретно да је мој брањеник био учесник догађаја у Бањској. Није ни било сврхе да то радим, јер је био учесник и у том правцу има доказа, али ми кажемо – не знамо да ли је он предузео неку радњу, а ако јесте, о каквим се радњама ради“, узалуд је пред судом понављао адвокат Љубомир Пантовић, бранилац на доживоти затвор осуђеног Благоја Спасојевића.

Какво ће суђење бити и каква ће пресуда у случају Бањска у Приштини бити изречена знало се још на самом почетку када је један од албанских заступника и суду, и албанској и српској јавности ставио до знања да тај процес – „није само кривично, већ и државно питање“.

На дан изрицања пресуде, дан касније, неподељено мишљење међу Србима на северу Косова и Метохије било је да Толићу, Спасојевићу и Максимовићу нису морали ни судити, да је суђење од почетка до краја било фарса, да су им пресуду могли изрећи већ на првом рочишту, без да их било шта питају, или било шта доказују.

Душан Максимовић, како се на суђењу више пута чуло није ни био на месту догађаја. Толић и Спасојевић узалуд су понављали да нису пуцали на полицајце, да никог нису ни убили ни ранили, да нису имали додира са експлозивом који је био постављен на камиону и од ког је страдао полицајац Африм Буњаку. Није у том правцу било конкретних доказа, али, све џаба.

„Престрога казна, ван закона, ван законских правила за одмеравање казне. Судско веће се очигледно није одупрло страховитом притиску, скоро трогодишњем, комплетне овдашње јавности да се окривљени осуде на најтежу казну. Питам се шта би било да је суђено неким истакнутим члановима ове групе, организаторима, колико би добили, какву би казну добили? Две, три, четири казне доживотног затвора“, рекао је после изрицања пресуде адвокат Пантовић.

Главна улица у Бањској сада носи име страдалог „косовског“ полицајца Африма Буњакуа. Хотел „Рајска бања“ у коме је радило више мештана и који је требало да буде основ развоја и основ живота за Србе у Бањској, који је грађен средствима државе Србије, преузела је тзв. косовска полиција.

И на трећу годишњицу остаје да се понавља оно што је до сада хиљаду пуна поновљено – да је у ноћи 23. на 24. септембар група Срба са два камиона блокирала мост у селу одакле путеви воде и ка магистрали Лепосавић – Косовска Митровица, односно према Звечану али и преко планине Рогозне према Новом Пазару.

Пред зору у село је стигло више јединица „косовске полиције“, у експлозији код камиона на мосту, односно раскрсници испод села, смртно је страдао наредник КП Африм Буњаку. Уследио је вишесатни оружани сукоб групе Срба и полиције у коме су тројица Срба, Бојан Мијаиловић, Стефан Недељковић и Игор Миленковић смртно страдали док су тројица Срба, Душан Максимовић, Благојe Спасојевић и рањени Владимир Толић ухапшени.

Председник Србије Александар Вучић после сукоба негирао је да је Србија умештана у инцидент, рекао је да је у сукобу у Бањској учествовала група „очајних локалних Срба који нису више могли да трпе Куртијев терор“.

„Што не кажете народу зашто се Бањска догодила? Зато што су лагали наш народ на KиМ. Лагали су те момке који су били на барикадама. Што су обећали и потписали. Ја сам их лагао када сам им обећао да ће ЕУ и Америка да испуне своје задатке, и да их неће јурити као зечеве. Па су их онда јурили чим су склоњене барикаде. Замислите, десило се. Неко је хтео да сачува своју кућу и слободу. Не боли мене то што сматрају да могу да нас понижавају и изговарају најгоре речи против српске државе и против Срба, оптужујући их од тероризма до чега све не. Мене боли када у Србији видим оне који мисле да додворавањем таквима мисле да могу да ураде нешто за себе и за своју отаџбину. Нису они напали, мене или те момке, или вас, зато што неке друге више воле. Не, те друге презиру, већ зато што хоће да сломе Србију“, изјавио је нешто касније Вучић о Бањској.

За догађаје у селу, пет дана после сукоба, 29. септембра 2023, одговорност је преузео Милан Радоичић који је истог дана поднео оставку на место потпредседника Српске листе.

„Ја, Милан Радоичић, због многобројних спекулација, обавештавам јавност да сам заједно са мојим сународницима дошао на север Kосова у пределу села Бањска. Разлог нашег враћања је да охрабримо српски народ у пружању отпора терору Kуртијевог режима и заштити нашег народа који је том терору свакодневно изложен и стварању сна о слободи мог народа на северу. Лично сам обавио све логистичке припреме за одбрану нашег народа од окупатора, а овај мој чин нема везе са ранијим политичким ангажманом“, навео је Радоичић који је додао да ће се одазвати позиву надлежних органа Републике Србије.

Рекао је и да о нападу „никога није обавештавао из власти Србије и локалних политичких структура на северу Kосова“, нити је од њих имао „било какву помоћ“, те да је са њима имао различите ставове по питању „досадашњих метода отпора Kуртијевом терору“.

„Јер нам је говорено да ћемо на тај начин допринети деескалацији, а да ће међународна заједнице и KФОР предузети све у заштити нашег народа. Овакво наше смиривање ситуације, друга страна није схватила као добру вољу и стварање услова за преговоре, већ као слабост“, навео је тада у писму Радоичић додајући да је био „приморан на овај чин“, како би „заштитио животе суграђана и скренуо пажњу приштинском режиму и међународној заједници да „српски народ неће да трпи терор“.

Радоичић је објаснио и да је до „страдања“, како је рекао, косовског полицајца, дошло „случајно“, након чега је почео „жесток окршај са обе стране“.

Неколико дана касније Радоичић је ухапшен и уз кривичну пријаву приведен у Више јавно тужилаштво у Београду али је потом пуштен да се брани са слободе.

„Тужилац га (Радоичића) гони за тешка кривична дела која је и сам признао. Истрага ће се наставити и потом ће бити подигнута оптужница“, рекао је о Радоичићу 11. октобра 2023. године председник Србије Александар Вучић.

Нешто касније, председник Србије изјавио је и да је БИА снимила косовске полицајце како рањеног Србина пуштају да умре без помоћи. Вучић је тада рекао да су се ови полицајци смејали док су га гледали а да је један од полицајаца рекао да не би било штета да Србин умре. Додао је и да је тзв. косовска полиција тада без разлога пуцала на куће старијих Срба у селу и да су двојица Срба убијени снајперима иако су били у даљини.

У Београду и даље траје истрага против Милана Радоичића.

„Очекујем да надлежни органи Републике Србије спроведу свеобухватну истрагу ради утрђивања истине, односно свих релевантних чињеница у вези предметног догађаја. Очекујем да се истражи да ли је извршено кривично дело диверзије или друго кривично дело које се гони по службеној дужности, као и да се открију починиоци овог кривичног дела, као и да се адекватно кривично санкционишу“, навео је јавни тужилац Ненад Стефановић почетком прошле године.

Српско тужилаштво у међувремену је од Еулекса тражило доказе о догађају у Бањској, Приштина је одбила да их достави. „Косовски“ тзв. премијер Аљбин Курти јуче је током сусрета са америчким конгресменом Џорџом Латимером у САД изјавио да „Милан Радоичић и други одговорни за напад у Бањској морају да се суоче са правдом на Косову„.

Чињеница је такође, да иако је десетак месеци пре догађаја у Бањској, а после повлачења Срба из приштинских институција, почео жестоки десант „косовских“ специјалаца на север, полицијске патроле преплавиле су путеве, села и градове на северу, градови опкољени, после Бањске притисак приштинских власти на српску заједницу у овом делу јужне српске покрајине још више је појачан, постао је неподношљив.

Бањска је постала оправдање за нова хапшења, претресе, премлаћивања Срба, за нове оптужнице, потернице. Последњих пар година укинут је низ српских институција на Косову и Метохији, од општина у српском систему до поште, фондова пензионог и здравственог осигурања. Настављена је и изградња и ојачавање војних и полицијских база на северу на земљи Срба староседелаца.

У Северној Митровици отето је више локала и станова Србима, локале су преузели Албанци, заустављена је изградња кућа за Србе повратнике док је интензивирана изградња кућа за Албанце северно од Ибра. Резултат нових притисака су нова исељаваља Срба а према званичним подацима Београда за последњих неколико година КиМ је у тихом егзодусу напустило 30 посто Срба.

Србима на КиМ као мач изнад главе висе и претње Приштине да ће у скоро време у „косовски“ систем бити интегрисани и здравство и школство што је изазвало ново узнемирење међу Србима.

Чланак Три године Бањске: Србима доживотне без доказа, терористима тзв. ОВК помиловање и почасти се појављује прво на ИСКРА.

Линк са видеом

Без руских медија у Србији, иако су скрајнути, ми бисмо били изложени апсолутно монохроматској „рафалној паљби“ лажних информација и надуваних наратива који долазе из западних земаља, каже Владан Вукосављевић, правник и консултант за односе с јавношћу.

Он је навео да је продор друштвених мрежа омогућио да се дође до истине и тачних информација, али да је наратив традиционалних, западних медија према Србији и српском народу остао исти.

„Што се Запада тиче његове намере у вези са медијском политиком су остале непромењене. Ту је остало наметање наратива о искључивој кривици Срба за крваве обрачуне у Југославији, Србији се приписује далеко већи број свирепости и злочина којег је било на свим странама“, рекао је он у емисији „Данас на РТ“.

Истакао је да се на примеру распада Југославије видео потпуни крах и урушавање свих медијских принципа.

„Доживели смо ударце монструозних фабрика лажи као што су Си-Ен-Ен, Би-Би-Си, ‘Франкфуртер алгемајне цајтунг’. Митска прича о слободи медија се срушила у прах и пепео за сваког слободно мислећег човека. То није сметало Западу да настави да плете своје наративе“, навео је он.

Додао је да су западни медији престали да изражавају своју суштину, да објективно извештавају светску јавност, већ су постали пропагандни штабови у бестидном пропагандном рату.

„Како то функционише? Исплете се наратив који је од користи владајућим структурама на Западу – НАТО-у, САД, Немачкој, Француској. Онда се кроз ‘медијски крвоток’ почињу да пуштају потпуно измишљене приче, лажи. Мало се слика променила са развојем друштвених мрежа. Међутим, оне имају двојаку улогу – проширује се могућност информисања, али и могућност ботова и оркестрације“, појаснио је Вукосављевић.

Провокацију немачког новинара Михаела Мартенса новинара ФАЗ-а, који је у Београду шефа кијевског режима Владимира Зеленског питао „шта Европа може да учини да буде убијено што више Руса“, види као смишљену са јасним циљем.

„Мартенс је био у Београду по задатку, хтео је баш одавде да испровоцира руску страну. Наравно, изостала је јача реакција домаћина. Нисам видео да му је ускраћено присуство у Београду. Реч је о дрској провокацији. Изгледа да неки медијски посланици са Запада имају овде сва права, а други немају“, рекао је он.

Осврнуо се и на извештај Тонина Пицуле о медијским слободама у Србији из јуна 2026. године који је тражио забрану руских медија у Србији, РТ Балкан и Спутњика.

„Злогласни Тонино Пицула, који долази из државе чија је медијска пропаганда заснована на лажима о свим догађајима ’90- тих па и данас, који и данас врши бестидну антисрпску пропаганду је у позицији да кроји капу, да прогања и покушава да забрани рад руских медија у Србији. Без руских медија у Србији, иако су скрајнути, ми бисмо били изложени апсолутно монохроматској рафалној паљби лажних информација и надуваних наратива који долазе из западних земаља“, нагласио је он.

За министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова каже да је на форуму „Дијалог о лажним вестима“ говорио „без рукавица“ о природи западних медија и природи западног наратива. Лавров је у свом обраћању подсетио на провокације 1999. године, организоване зарад покретања агресије против Југославије.

„Већ 250 година Русија је најоданији, најискренији пријатељ и савезник српског народа. Русија није могла у свакој ситуацији да испуњава све наше захтеве, да одговара на све наше историјске потребе. Међутим, то је једина светска сила која је, кад год се укаже прилика, пристизала у помоћ – оружјем, школовањем људи, саветима, помоћи на међународним конгресима“, истакао је он.

Нагласио је да Србија, у лудом свету који клизи ка катастрофи, осим Русије, Кине и неких мањих земаља нема савезника.

„Ми наше савезнике морамо да поштујемо, да се трудимо да им не стављамо прст у око на било коју тему која може битније да угрози наше односе“, рекао је он.

Чланак Вукосављевић о западном наративу: Без руских медија били бисмо изложени рафалној паљби лажних вести се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Maxim Konankov/NurPhoto via Getty Images

Косово и Метохија је интегрални део Србије у складу са Уставом Републике Србије, рекао је Илија Срдановић, први на листи „Студентска листа – студенти побеђују“.

На питање о примени Охридског и Бриселског споразума, Срдановић није директно одговорио.

„У Србији се одржава бициклистичка рута где студенти до грађана доносе Устав који не сме нико да гази, а у том истом правном акту недвосмислено пише какво је место Косова и Метохије у Србији. Косово је интегрални део Србије у складу са Уставом Србије. Бићемо спремни да дамо најбоља могућа решења поготово за Србе не КиМ. Ми их нећемо оставити на цедилу“, рекао је за „Инсајдер“.

Када је реч о Европској унији, рекао је да би одлуке о даљем европском путу требало би доносити након „промена у Србији, ослобађања медија и стварања простора за јавну дебату“.

„А шта ће бити после, када се Србија ослободи, када се ослободе медији, када се ослободи простор за јавну дискусију, када се ослободи простор за оно што јесте, на пример, дефинитивна одлука која ће бити донета на референдуму грађана, уколико се ми одлучимо, када све то прође, да ли ћемо се прикључити Европској унији“, оценио је и рекао да је то тренутно „јако далеко“.

Чланак Илија Срдановић поручио да је КиМ саставни део Србије: Да ли ће примењивати Охридски споразум се појављује прво на ИСКРА.

Српска дијаспора у Сједињеним Америчким Државама почела је данас акцију током које ће, за време одржавања годишње седнице Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку, бити приказани услови живота Срба у АП Косово и Метохија.

У име српске дијаспоре у Америци, Алекс Митровић изјавио је за Танјуг да је циљ акције да се током Генералне дебате скрене пажња бројним државницима на живот српског народа у АП Косово и Метохија.

„Желим да напоменем да ово није политичка акција, већ напротив, хуманитарна и, пре свега, акција патриотизма“, рекао је Митровић.

Организатор акције у Њујорку је српска дијаспора у Америци.

Камиони који приказују снимке живота српског народа у АП Косово и Метохија до сада су прошли најважнијим њујоршким улицама, као и главним тргом у центру града – Тајмс сквером.

На камионима се могу видети снимци из марта 2004. године за време Мартовског погрома, као и снимци повређеног српског дечака Стефана Стојановића у Готовуши, кога је Азем Куртај ранио на Бадњи дан 2023. године.

Такође, емитују се и снимци протеста српских лекара у јужној покрајини у мају и јуну ове године, неоснована привођења појединих Срба у АП Косово и Метохија, као и поруке подршке председнику САД Доналду Трампу у Београду.

Чланак Куртијев терор над Србима стигао до Њујорка: Снимци са камиона као отрежњење за јавност САД се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Mouneb Taim/Anadolu

Предлог измена и допуна закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у Хагу, који је Демократска партија Косова (ДПК) данас поднела скупштини привремених институција самоуправе у Приштини, односи се на надлежност Специјализованих већа, дужину казне која може бити изречена и место где ће осуђени служити казну.

Према том предлогу, Специјализована већа судила би само у случајевима који се односе на конкретне наводе о незаконитом вађењу, уклањању и трговини људским органима, док би у случајевима убиства, мучења и окрутног или нехуманог поступања судила смо када су ти случајеви директно или непосредно повезани са случајевима вађења и трговине органима.

Случајеви ратних злочина, злочина против човечности или политичког насиља који нису повезани са вађењем органа не би били обухваћени мандатом Специјализованих већа, преноси „Репортери“.

Према предлогу би и период за који би Специјализована већа имала мандат да суде био скраћен и не би био од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, као што је сада случај, већ од 1. јула 1999. до 31. децембра 2000. године.

ДПК такође предлаже да случајеви који не испуњавају услове суженог мандата буду пребачени судовима и тужилаштву на КиМ, односно у специјално одељење основног суда привремених институција у Приштини, а истраге би биле пребачене у тзв. специјално тужилаштво.

Предлог обухвата и промену дужине казне која може бити изречена, а према њему максимална казна која може бити изречена не би била доживотни затвор, као сада, већ 15 година затвора.

Место издржавања казне би се, према предлогу, такође променило. Према садашњем закону, председник Специјализованих већа место издржавања казне бира између земаља које су пристале да приме осуђена лица, а предлог предвиђа да се затворска казна служи у затворима на КиМ.

Предлог омогућава и председнику тзв. Косова да појединачно помилује особе осуђене правоснажном пресудом.

Нацрт је поднет након што су Специјализована већа у Хагу осудила бивше вође тзв. ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија због ратних злочина.

У Приштини су све политичке странке и јавност, без обзира на неслагања око питања формирања институција, пресуду Специјализованих већа вођама тзв. ОВК оценили као „неправедну“, а одмах након изрицања пресуде почели су протести који се и даље одржавају.

Специјализована већа у Хагу осудила су бивше вође тзв. ОВК Хашима Тачија иЈакупа Краснићија на по 25 година затвора, Кадрија Весељија на 18, аРеџепа Сељимија на 13 година затвора због ратних злочина.

Чланак Нови план Приштине: Ем неће судити за све злочине тзв. ОВК, још „председник“ може да их помилује се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица (n1info, AFP/ PAVEL BEDNYAKOV)

Судија Другог основног суда у Београду Снежана Трифуновић осудила је данас Драгана Вучићевића и Дејана Вукелића због извршења кривичних дела увреде на штету Емира Кустурице, на новчане казне, саопштила је адвокатска канцеларија Томановић.

Кривичне осуде због употребе неистина и увреда ради осветничких напада Информерових уредника на част, достојанство и углед Емира Кустурице су значајна и неопходна судска заштита од оних који вишак узурпиране моћи користе ради дисквалификације и омаловажавања неитомишљеника, наведено је у саопштењу.

„Заједнички подухват бројних пропагандних гласила режима и политичког врха државе у кампањи неистина и увреда као матрице политичке користи, ипак има ограничен ефекат када наспрам себе као препреку имају професионални и лични интегритет“, навели су из канцеларије Томановић.

Чланак Уредници Информера Вучићевић и Вукелић кривично осуђени због вређања Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

© TANJUG/ TV Most/ bg

Двојица припадника тзв. косовске полиције, суспендована прошлог месеца због сумње да су умешана у пребијање Ненада Рашковића из Дрена код Зубиног Потока, враћена су на посао у дирекцији Северна Митровица. Суспензија је трајала око месец дана, а информацију о њиховом повратку потврдио је за Коссев Ердуан Баљићи, шеф тзв. јединице за оперативно планирање и процену ове регионалне дирекције.

Овим је настављена пракса да за малтретирање Срба на КиМ нико не одговара.

Њихову суспензију тзв. полицијски инспекторат Косова препоручио је 18. августа, поводом догађаја у Дрену недељу дана раније. Тада је речено да се двојица полицијских службеника сумњиче за кривично дело „злостављање током вршења службене дужности или јавних овлашћења“.

Подсетим, Рашковић је завршио на лечењу у Северној Митровици са повредама главе, леђа и грудног коша. Он је рекао да су припадници тзв. косовске полиције током дана више пута долазили у његову кућу тражећи оружје, да га је једанполицајац најпре тукао у кући, а потом да су га полицајци одвели у шуму.

Према његовом сведочењу, тамо су му стављене лисице, везан је за букву и поново претучен. Навео је да су била присутна тројица полицајаца, али да га је тукао један од њих.

Рашковић је такође рекао да је један од полицајаца репетирао пиштољ, да су му током злостављања ставили крпу у уста, као и да су од њега тражили информације у вези са оружјем и ратним злочинима. Тврдио је и да је његовој супрузи, која је Албанка, прећено да ће бити „враћена у Албанију“. Он је из болнице у Северној Митровици пребачен на лечење у Београд.

Чланак Очекивано: Албански полицајци који су тукли Србина на КиМ враћени на посао се појављује прво на ИСКРА.

После првостепених пресуда Тачију, Весељију, Сељимију и Краснићију следи сложен жалбени процес који би пред апелационим, врховним и уставним инстанцама могао да траје годинама, док иницијативе за укидање Специјализованих већа наилазе на озбиљне правне и политичке препреке и противљење западних савезника Приштине. Сва та тела, према закону који је пре 11 година усвојио парламент у Приштини, чине странци који ће бити одабрани са списка од 23 судије већа Специјалног суда. Четири претходне жалбе Хашима Тачија пред Уставним судом Специјализованих већа окончане су неуспесима.

Чланак Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон се појављује прво на ИСКРА.

Јереван (Фото: Wikipedia)

Либерални медији покренули су још једну информативну кампању против владе и Цркве, искоришћавајући тему наводне корупције током сахране патријарха Илије II

Либерални медији и прозападни политичари у Грузији су изузетно иритирани блиском сарадњом између Грузијске православне цркве и актуелне владе, те стога настављају да нападају власти и свештенство у нади да ће поткопати поверење Грузијаца и у Цркву и у владу.

Истовремено, круже отворене гласине и провокације.

Тако је недавно у грузијским медијима избио „јавни скандал“, изазван информацијама о трошковима организовања сахране покојног католикоса-патријарха целе Грузије Илије II, која се одржала у марту ове године, извештава портал Raskolam.net позивајући се на новинску агенцију Orthodoxia.

У том смислу, представници Грузијске православне цркве и руководство земље изразили су јединствен став, позивајући на престанак ширења неоснованих оптужби и гласина о наводној корупцији у коришћењу јавних средстава.

Протојереј Андреј Јагмаидзе, шеф службе за односе са јавношћу Грузијске патријаршије, званично је коментарисао ситуацију, наглашавајући да већина додељених средстава није потрошена. Он је изјавио да су многе организације и појединци пружали услуге pro bono, што је чињеница потврђена током разговора са бившом министарком културе Тином Рухадзе, која је надгледала процес.

Грузијски премијер Иракли Кобахидзе такође је негирао оптужбе за проневеру у вези са Руставијем 2. Напоменуо је да је потрошено само приближно 722.000 лари од средстава додељених владином наредбом (укупно приближно 5,5 милиона лари, од чега је 3 милиона отишло Министарству културе).

Шеф грузијске владе је нагласио да би, да је циљ био корупција, организатори лако могли да присвоје сва додељена средства, али стварне бројке указују на супротно.

Међутим, влада је обећала да ће ускоро јавности представити детаљан финансијски извештај како би се ово питање коначно затворило.

Руска линија

Чланак Провокације против Грузијске православне цркве се настављају у Грузији се појављује прво на ИСКРА.