© Sputnik / Лола Ђорђевић

Свештеник Српске православне цркве Бобан Илић из Бујановца изјавио је да су он и његова породица били изложени нападу тројице албанских младића испред парохијског дома у центру тог града и да је инцидент потрајао око 45 минута, до доласка полиције, преносе Бујановачке.

„Узвикивали су УЧК, ‘Алаху Екбер’, махали албанском заставом, лупали у прозоре и уринирали на прагу парохијског дома“, каже свештеник.

Сматра да напад на њега и парохијски дом, до којег је дошло у среду увече, није био случајан, већ да су нападачи добро знали шта раде и кога нападају, преноси Косово онлајн.

Илић каже да је у тренутку када су младићи дошли, око 22.30 часова, био у кући са супругом и унуцима. Његова супруга је, додаје, изашла у двориште да сакупи веш и очисти салу у којој се одржавају састанци црквеног одбора.

Тог дана је, како каже, у парохијском дому одржан састанак у вези са изградњом нове цркве код парохијског дома, којем је присуствовао и владика Пахомије.

„Дошли су колима и паркирали се баш испред улаза. Пустили су гласно албанску музику. Супруга у почетку није схватила да је нешто озбиљно, мислила је да музика долази са улице“, прича Илић.

Према његовим речима, она се потом склонила иза капије и посматрала их, док је он био у соби са унуцима.

„Узели су заставу и махали њоме испред куће, лупали на прозор сале где држимо састанке, а онда су сва тројица уринирала испред улаза, на самом прагу, након чега су отишли“, каже Илић.

Када је сишао, супруга му је показала шта се догодило.

„Почели смо да чистимо. Размишљали смо да ли да зовемо полицију, да не изазивамо неки већи инцидент“, наводи он.

Ипак, младићи су се, према његовом сведочењу, убрзо вратили.

„Поново су дошли. Музика до даске. Два пута су долазили на оближњи паркинг, турирали ауто, дрифтовали, како се каже. Возили су црни Ауди, прозори су били отворени, музика гласна“, каже Илић.

Према његовим речима, вратили су се и трећи пут, када су поново пуштали гласну музику и узвикивали пароле УЧК и ´Алаху Екбер“, уз гестикулирање.

„Ја сам онда позвао полицију, јер је боље да позовем полицију него да чекам да ураде нешто друго. Нисам знао шта им је следеће било на памети“, каже Илић.

Он наводи да је све трајало око 45 минута, све до доласка полиције.

Додаје да су он и његова супруга након догађаја били веома узнемирени, посебно због начина вожње младића.

„Бојали смо се да, не дај Боже, колима не повреде неког. Мене није никога страх, само Господа, али ово је било дивљаштво, ничим изазвано“, прича свештеник.

Према његовим речима, полиција му је потврдила да су двојица осумњичених ухапшена исте вечери. Додаје да му је након давања изјаве у полицији речено да је истрага у току.

Илић је нагласио да не жели да генерализује и да међу припадницима свих заједница има људи са лошим намерама, које треба спречити.

„Било је страшно. Они су, по мом мишљењу, са намером дошли“, рекао је Илић за Бујановачке.

Чланак Свештеник из Бујановца: Моја породица била на мети Албанаца – узвикивали „УЧК“ и „Алаху Екбер“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © HJBC

Појачано дипломатско ангажовање Србије како би показала да не одустаје од КиМ, реактивирање улоге СБ УН, као и размишљање о промени структура међународног присуства на Косову и Метохији, кораци су које званични Београд треба да предузме уколико изостане реакција НАТО поводом најновијих дешавања и најавама о могућем повлачењу Кфора са кључних позиција на КиМ и отварања Моста на Ибру.

Овако дипломате виде могућу реакцију Србију, а након писма које је председник Србије Александар Вучић упутио генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу, док се системски притисак на Србе на Косову и Метохији појачава свакодневно сваком новом једностраном акцијом Приштине усмереном ка погоршавању положаја српског народа. За то време из Брисела стижи „учтиво“ срочена и упакована саопштења европских представника, док западни међународни званичници уверавају да је безбедносна ситуација боља, да решења треба да узму у обзир потребе свих заједница, наводећи како и друге неалбанске заједнице живе исто.

И док из Брисела стижу саопштења која треба да „помире“ обе стране у циљу проналажења најбољег решења држећи се и даље дијалога и нормализације, из Москве шаљу јасна упозорења на ситуацију у аутономној покрајини КиМ и на пораст намерног системског терора над српским становништвом.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић сматра да НАТО има силу која је једина у стању да контролише понашање приштинских институција. Уколико изостане реакција, Миливојевић очекује почетак озбиљније политичке и дипломатске активности на одбрани интереса.

„Дипломатским активностима треба да се оснаже српски аргументи и да питање КиМ дође на дневни ред надлежних механизама УН-а, као и да се оснажи Резолуција 1244 и њена обавезност“, указује Миливојевић за РТ Балкан.

Писмо је због тога, како каже, упућено НАТО-у, „јер има тврду моћ“.

„Видећемо да ли ће бити реакције. Уколико не буде, Србији остаје једино средство да се обрати месном надлежном – СБ УН, зато што је Резолуција 1244 и даље на снази и обавезујућа је“, објашњава Миливојевић.

Како истиче, „ово је тест и за НАТО, у којој мери је веран мандату који спроводи кроз Кфор, а колико нешто што је геополитика западног савеза и западних центара моћи“.

„Лично мислим да све ово што ради Курти, то што се прећутно толеришу и најновије мере и акције са проценом да је безбедносна ситуација позитивна, као и да треба редуцирати ангажовање Кфора и усмери на безбедносне структуре тзв. Косова, је иста политика која има јединствени циљ да се наметне и потврди ‘косовска државност’. Песимиста сам око могуће реакције господина Рутеа“, наводи Миливојевић.

У том правцу, како указује, и Куртијева и стратегија НАТО се поклапају, „да секосовско питање што пре реши јер се глобални односи мењају и улази се у формирање нове равнотеже снага“. Глобални односи се, како подсећа, „крећу на релацији Вашингтон–Москва–Пекинг и у таквим околностима, истиче „западни интереси су да се њихове сфере интереса у датим околностима заокруже“.

Други мотив је сматра Миливојевић, интерес регионалних сила, Берлина и Лондона, који ће утицати на НАТО да се политика Приштине подржи.

„Берлинска политика подразумева нове границе са ‘Косовом’ као независном државом и Србијом без КиМ. Они желе да оснаже своју позицију подстичући све ово“, оцењује Миливојевић.

Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић оцењује да Београд треба да реактивира и реафирмише улогу Савета безбедности УН у вези са решавањем проблема на Косову и Метохији, пошто се, како указује, „сада НАТО и ЕУ, који су од почетка на страни сепаратизма и тероризма, одричу сваке одговорности када је реч о безбедности српског народа“.

„Србија мора свим мирним средствима да брани своја права по основним принципима међународних односа, свој народ који је животно угрожен, као и све оно што јој по праву и историји припада. Београд треба паралелно да тражи извршавања свих неизвршених обавеза такозване међународне заједнице према Србији“, истакао је Јовановић за Срну.

Он је изразио подршку иницијативи да се хитно затражи седница СБ УН о КиМ због насиља које се тамо спроводи над Србима, те истакао да ту прилику треба искористити за покретања питања неизвршених обавеза према Србији и српском народу које су утврђене Резолуцијом УН 1244.

„Међу тим неизвршеним обавезама на првом месту је успоставити захтев за слободан, безбедан и достојанствен повратак 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, као и покретање права на повратак договорених контингената војске и полиције Србије“, рекао је Јовановић и навео да Србија „треба да тражи и поништавање свих одлука и промена које су настале од времена доношења Резолуције 1244 до данас, међу којима је формирање тзв. косовских безбедносних снага“.

Он је истакао да треба да се размишља и о томе да се промени структура међународног присуства на Косову и Метохији.

„Државе које су носиоци глобалних односа као што су Русија, Кина, Индија и земље БРИКС-а које су чланице СБ УН носе одговорност за укупну ситуацију на свету имају права да учествују у једној таквој позамашној и изузетно одговорној мисији као што је одржавање дела српске територије под истинским пуним мандатом Савета безбедности“, рекао је Јовановић.

Портпарол руског Министарства спољних послова, Марија Захарова данас је указала да се „угњетавање на етничкој основи дешава уз прећутно одобрење међународних снага распоређених у овом делу Србије под покровитељством НАТО-а, ЕУ и УН“.

Москва је позвала све међународне организације да предузму свеобухватне мере како би спречиле потенцијалну хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији. Према њеним речима, с обзиром на континуирану крајњу нестабилност у покрајини, повлачење Кфора са кључних локација распоређивања је неприхватљиво.

„Мултинационални контингент распоређен у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН мора наставити да у потпуности обавља своје додељене дужности без учешћа очигледно непоузданих косовско-албанских снага безбедности“, навела је Захарова.

Раније је, председник Србије изјавио да је писмо генералном секретару Марку Рутеу послао у намери да остане писани траг да је упозорио на, како је рекао, дивљање Аљбина Куртија. Како је рекао, одговор очекује до понедељка или уторка.

Из НАТО-а поручују како би „одлука о потенцијалном поновном отварању моста између Северне и Јужне Митровице за моторни саобраћај требало да узме у обзир потребе свих локалних заједница“.

Претходно је, и шеф Мисије Оебс на КиМ Џерард Мекгарк истакао је и да су Срби на КиМ највише забринути због приступа правди, имовини и услугама, а када је у питању рушења кућа на Газиводама, да је „сасвим оправдано што је уследила снажна међународна реакција, јер сви правни путеви нису били у потпуности искоришћени и окончани, а ипак су предузете мере извршења“. Под снажном реакцијом, Мекгарк мисли вероватно на саопштења, а под брзом реакцијом  тзв. косовске полиције подразумева одлуку о суспензији два послодавца.

Чланак Москва указује на терор, а из Брисела „упаковани“ тонови: Како Србија да одбрани права Срба на КиМ се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Српски ватрогасци гасе пожаре у Европи, али Бриселу „трн у оку“ руски „иљушин“ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Sion Touhig/Sygma/Sygma

Ни после 28 година нема правде ни истине за породице и колеге новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића који су отети на новинарском задатку, на путу Велика Хоча–Зочиште.

Овај случај никада није расветљен.

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту како би направили прилог о повратку отетих монаха.

Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су кренули ка Зочишту. Након неколико пређених километара, аутомобил „застава-128“ скренуо је на погрешан пут који их је одвео до припадника тзв. ОВК.

Од тог тренутка губи им се сваки траг, а породице и колеге до данас нису добиле никакве у званичне информације о њиховој судбини.

У близини места отмице 2012. године постављена је спомен-плоча како би се овај нерешен случај сачувао од заборава. На њој, на српском и албанском језику, пише:

„Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их.“

Спомен-плоча је, међутим, до сада девет пута скрнављена и рушена, последњи пут крајем јула ове године.

Еулекс је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници тзв. ОВК односно да су их, запретивши им оружјем, повели у непознатом правцу. Међутим, Еулекс је истрагу у наводном недостатку доказа обуставио.

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да данас, као и свих претходних година захтева да се пронађу и казне одговорни за отмицу новинара како би правда била задовољена, а породицама отетих пружена каква-таква утеха. Подсећа се да Славуј и Перенић нису једини новинари који су под неразјашњеним околностима нестали или страдали током сукоба на Косову и Метохији, али су постали симбол патње недужних и некажњавања одговорних.

„Нажалост, политичка и безбедносна клима у којој данас раде и извештавају новинари на српском језику на Косову и Метохији обележена је дискриминацијом, забранама, онемогућавањем рада, притисцима, док се медијски радници легитимишу и кажњавају наочиглед међународне заједнице и то само зато што савесно и одговорно желе да пренесу истину о томе како данас живи српски народ на Косову и Метохији“, наводи се у саопштењу Канцеларије.

У периоду између 1998. и 2005. године, док су обављали свој посао, на КиМ је убијено, киднаповано или нестало 19 новинара и медијских радника.

Чланак Нема правде ни истине: 28 година од отмице новинара Славуја и Перенића на КиМ се појављује прво на ИСКРА.

© МИД России, Телеграм

Европска унија је упропастила посредништво у АП Косово и Метохија, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације.

„Ситуација у аутономној покрајини Косово и Метохија указује на пораст намерног, системског терора над локалним српским становништвом. Ситуација изгледа још бизарније с обзиром на то да је спроводе привремени органи самоуправе у Приштини – исти они који претендују на статус законске власти. Притом, ово угњетавање на етничкој основи се дешава уз прећутно одобрење међународних снага распоређених у овом делу Србије под покровитељством НАТО-а, ЕУ и УН“, наводи се у саопштењу, објављеном на веб-сајту министарства.

Ситуација за Србе у покрајини је постала заиста катастрофална, додаје Захарова.

„Они су на силу приморани да напусте своје домове. Косовско-албанско ‘правосуђе’ масовно фабрикује кривичне случајеве и подстиче кампање застрашивања. У порасту је број случајева очигледно несразмерне употребе силе, укључујући тортуру. Српска имовина се руши кршећи утврђене процедуре, као у случају масовног рушења зграда у близини Газивода у јулу“, додаје Захарова.

Улога дугогодишњег шефа приштинске администрације, садашњег вршиоца дужности „премијера“, Аљбина Куртија, у драми која се одвија није изненађујућа, оценила је Захарова.

„Његов политички кредо заснован је на фанатичној, неконтролисаној србофобији. Апатија западних престоница, које својом практичном неактивношћу подстичу етничко чишћење Косова, скандалозна је. Тешко је другачије квалификовати недавну одлуку команде КФОР-а да смањи присуство својих јединица у посебно рањивим подручјима српско-албанског контакта – мосту преко реке Ибар у Косовској Митровици и ободу православног манастира Високи Дечани“, истакла је руска званичница.

Трупе КФОР-а тамо су делимично замењене приштинском „полицијом“, што, према речима Захарове, прети да погорша међуетничке тензије.

Покушаји да се овај потез оправда тврдњом да се безбедносна ситуација у покрајини побољшала су „цинични и неодговорни“, додаје она. Како истиче, јасно је да „косовски полицајци“ ни под којим условима неће заштитити Србе и да ће при првој прилици употребити цео свој арсенал репресивних средстава против њих.

„У том контексту, неугледно изгледа Европска унија, која је упропастила посредовање у решавању сукоба. Брисел је отворено саботирао спровођење споразума из 2013-2015. године, које је сам гарантовао, о успостављању Заједнице српских општина Косова, а ипак захтева да Београд спроведе непотписане ‘споразуме’ са Приштином из 2023. године и призна ‘државни суверенитет’ сопствене јужне покрајине“, поручује Захарова.

Према њеним речима, с обзиром на континуирану крајњу нестабилност у покрајини, повлачење КФОР-а са кључних локација распоређивања је неприхватљиво.

„Мултинационални контингент распоређен у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН мора наставити да у потпуности обавља своје додељене дужности без учешћа очигледно непоузданих косовско-албанских снага безбедности. Тражимо од Мисије УН на Косову да заузме одговоран приступ испуњавању својих задатака, који укључују олакшавање стварања услова за мирни суживот међу народима који живе у покрајини“, подвукла је руска званичница.

Москва позива све међународне организације да предузму свеобухватне мере како би спречиле потенцијалну хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији, закључује се у саопштењу.

Чланак Захарова: Угњетавање Срба на Космету дешава се уз прећутно одобравање ЕУ, НАТО-а и УН се појављује прво на ИСКРА.

© Принтскрин

У јеку рушења 17 кућа и викендица на Газиводама чији су власници Срби, и најаве рушења још 11 објеката на том језеру, власти Аљбина Куртија рушењем пет викендица Албанаца на Радоњићком језеру код Ђаковице очигледно су, наводе саговорници РТ Балкан са севера КиМ, покушале да докажу како закони на тзв. Косову важе за све.

Испоставило се, међутим, и на овом примеру, да оно што на тзв. Косову важи за Албанце не важи за Србе и обрнуто.

„Викендице Албанаца на Радоњићком језеру срушене су после правних и институционалних поступака који су трајали и до седам година, уз право оштећених да искористе и исцрпе све жалбене могућности, викендице и куће Срба на Газиводама порушене су без извршних судских решења, без права власника да се жале, без права и на привремену меру“, кажу наши саговорници, Срби са севера КиМ.

„За Албанце судови, процедуре и заштита права. За Србе, решења, полиција са дугим цевима, багери и песнице у сопственој кући“, објавила је на друштвеним мрежама посланица Српске листе Јована Радосављевић, некадашња извршна директорка Нове друштвене иницијативе.

По њеном мишљењу, за „Радоњићко језеро и Газиводе  очигледни  су двоструки стандарди које више ни не покушавају да сакрију“ и да „овај случај најбоље показује колико различити стандарди важе за Албанце и Србе на Косову и Метохији“.

„Регионална компанија за водовод Ђаковица је још 2019. године пријавила објекте изграђене без дозволе на својој имовини и у заштићеном подручју. Инспекција је то потврдила, али објекти нису одмах срушени. Онима који су их изградили омогућено је да заштиту својих права траже пред судовима. Предмети су прошли Основни, Апелациони и Врховни суд. Тек након што су исцрпљене све судске инстанце и окончани други поступци, приступило се рушењу, данас, после седам година“, наводи Радосављевић у својој објави.

Она даље констатује да је на Газиводама потпуно другачије.

„Куће и други објекти Срба руше се на основу решења Ибар-Лепенца, док су судски поступци у појединим случајевима још у току. Српским власницима се тако имовина руши пре него што добију коначну судску заштиту. Када се Албанцима омогућава да годинама користе све правне механизме, а Србима се имовина руши пре почетка или окончања судских поступака, онда више не можемо говорити само о различитој административној пракси. Ово је јасан етнички мотивисани образац дискриминације, двоструких стандарда и институционализоване мржње према Србима без преседана“, наводи она.

И док је на Газиводама већ порушено 17 српских објеката, власници још једанаест кућа и викендица у Ковачима и Резали којима је јуче истекао рок од десет дана да „ослободе имовину“ дане и ноћи проводе у неизвесности очекујући упад полиције са дугим цевима и тешких грађевинских машина на своја имања.

Из породице Ђукић из Резале ових дана су, очекујући рушење куће, испричали да су се жалили суду, објашњавајући да су се са имања иселили 1978. због градње бране хидроакумулације, да су се вратили десет година касније а онда 1995. добили прво а две године касније и друго правоснажно решење којим им се имовина враћа у посед. Испричали су и да су из куће већ изнели икону и основне ствари да се „неко не би иживљавао на основу свега тога“.

Заједничким саопштењем јавности се поводом рушења на Газиводама и на Радоњићком језеру обратило и пет НВО са севера КиМ – АЦДЦ, Актив, Институт за територијални економски развој – ИнТЕР и Центар за афирмативне друштвене акције – ЦАСА.

„Данашње саопштење Регионалног предузећа за водовод ‘Ђаковица’, у којем је детаљно описана вишегодишња судска процедура утврђивања имовинских права која је претходила данашњем уклањању нелегалних објеката на Радоњићком језеру, представља још један доказ селективне примене закона и различитих правних стандарда које институције примењују у случају Срба, власника објеката на Газиводама“, наводи се у саопштењу пет НВО.

Они такође пореде трајање поступка код Радоњићког језера са роковима које су добили власници објеката на Газиводама.

„Посебно забрињава чињеница да су у случају Радоњићког језера надлежне институције поштовале судску процедуру и омогућиле власницима објеката да користе расположива правна средства, док су у случају Газивода предузеће ‘Ибар-Лепенац’ и Министарство животне средине, просторног планирања и инфраструктуре власницима објеката одредили рок од свега 15 дана за исељење, без претходно донете судске одлуке којом би била утврђена њихова обавеза да напусте објекте“, стоји у саопштењу.

Ове НВО такође подсећају да су власници објеката на Радоњићком језеру  водили поступак пред Основним судом, да су затим имали могућност да користе правна средства све до Врховног суда тзв. Косова, а да су власници кућа и викендица са Газивода  добили 15 дана за исељење „без претходног утврђивања њихових права и обавеза у судском поступку и без омогућавања правне заштите и коришћења правних лекова под једнаким условима“.

„Овакво поређење показује да надлежне институције познају процедуре које се примењују приликом уклањања објеката и да су свесне обавезе да се права заинтересованих лица заштите кроз одговарајући поступак. Управо зато различито поступање у случају Газивода отвара озбиљно питање селективне примене закона и једнакости пред законом“, тврде ове организације.

НВО са Севера износе и отворену сумњу у мотиве тренутка у којем је рушење спроведено:

„Овакав немар институција у случају Радоњићког језера, који је у оштрој супротности са ургентношћу и бесправношћу којом је приступљено нелегалним рушењима на Газиводу, отвара сумњу да је једини разлог због ког је данас министарка животне средине наложила рушење на Радоњићком језеру покушај симулирања правног процеса и једнаких права за све.“

Министарка заштите животне средине тзв. Косова Фиторе Пацоли изјавила је претходно да је срушено пет објеката изграђених без дозволе на јавној имовини код Радоњићког језера те да ће „успоставити законитост у сваком кутку Косова„.

Иначе, Радоњићко језеро Срби са Косова и Метохије памте по злу из времена када је тим просторима владао терор тзв. ОВК. Септембра 1998. године у близини језера, код села Глођане убијено је 34 цивила српске и албанске народности а за злочин је пред Хашким трибуналом оптужен Рамуш Харадинај. На терет му је стављено убиство најмање 30 цивила чије су тела нађена у самом језеру, али је он априла 2008. године ослобођен тих оптужби.

Чланак Газиводе и Радоњићко језеро: Албанцима судски процеси од седам година, Србима 10 дана за исељење се појављује прво на ИСКРА.

Getty © bluecinema

Након питања новинара „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ (ФАЗ) Михаела Мартенса, нико није чуо извињење, изјавила је Мaрија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације.

„Чини ми се да би овај лист требало да се зове, посебно имајући у виду реакцију и подршку свом новинару, не ‘Франкфуртер алгемајне цајтунг’ већ ‘Франкфуртер алцхајмер цајтунг’, јер је ово потпуна деменција. Нико није чуо никаква јавна извињења, никакве покушаје да се речено порекне, такође нисмо видели“, рекла је Захарова на конференцији за новинаре.

Формулација коју је искористио је била свесна, намерна, очигледна провокација, истакла је Захарова. Како је подсетила, руска амбасада у Берлину се овим поводом обратила тужилаштву и тражила реакцију на изјаву новинара, због ширења мржње и јавног одобравања злочина, као и због могућих других прекршаја. Амбасада је скренула пажњу и на покренут поступак против њега у Руској Федерацији.

Захарова истиче да је веома је индикативно што је, до тада ћутљиви немачки Савез новинара, који није видео ништа посебно у питању немачког новинара, сада јавно иступио у заштиту немачког новинара и изразио протест због покренутог кривичног поступка против њега.

„Без обзира на то што су правне последице његове изјаве изазвале одређену нервозу у немачкој новинарској заједници, нећемо се на томе зауставити. Изборићемо се за праведну правну и друштвену процену„, поручила је руска званичница.

Осим тога, обратила је пажњу на то да је прошло више од 80 година од окончања Великог отаџбинског рата, и од тада се сменило више од три генерације Немаца.

„И данас, немачки новинар из немачких новина поставља питање шта може да се уради како би, како је рекао, више Руса било убијено. Наравно, немачки новинарски пејзаж није хомоген. Постоји део заједнице која здраво размишља и објективан је – таквих је много. Али ако овакве изјаве не изазивају масовну осуду у Немачкој, испада да тај немачки новинар, с тачке гледишта немачког друштва, није рекао ништа спорно, зар не? Или се они страшно боје? Нека одговоре на питање. Да ли је то нормално или није нормално?“, упитала је Захарова.

Како додаје, реакција Русије, као земље која је „због сличних наводних новинара и сличних менталних склопова“ током Великог отаџбинског рата изгубила огроман број живота, сасвим је логична и притом веома уздржана.

„Само замислите како би одреаговали исти ти Немци ако би руски новинар на некој конференцији питао шта се може урадити да се убије више на пример Немаца. Страшно ми је и да замислим тако нешто“, навела је Захарова и истакла да у Русији нема породице која из историје својих предака не зна шта је Велики отаџбински и Други светски рат.

Мало је вероватно да би Немачка дозволила да такве изјаве на њен рачун тек тако прођу, одмах би заборавила на слободу говора и прогласила да је то нехумано, оценила је Захарова. У овом случају не сме бити дуплих стандарда, а овако нешто треба да се кажњава и законима и јавном осудом, додала је.

„Све више долазимо до потврде да Немачку и генерално Западне Европљане ништа није научила историја. А и зашто би? Они сваке године имају нову, преписану историју, тако им одговара“, навела је Захарова.

Према њеним речима, Мартенс је рекао оно што у дубини и мисли, јер управо тако су мислили и у његовој породици. Она је подсетила да је његовог деду, Ханца Хермана Мартенса, лично Адолф Хитлер именовао за тужиоца, а касније, 1941. године, и као официра у штабу врховне команде Вермахта. Пред крај рата, био је војни судија на западном фронту и бавио се потрагом и пресудама такозваним „дезертерима“.

Дана 8. августа, на конференцији за новинаре лидера кијевског режима Владимира Зеленског и председника Србије Александра Вучића у Београду, новинар ФАЗ-а Мартенс питао је шта европске земље могу да ураде да „помогну у убијању што више Руса“.

Чланак Захарова: Коментари Мартенса о убиству Руса су намерна провокација се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Pierre Crom/Getty Images

Адвокат Предраг Арсић, који заступа неколико породица власника објеката на обали језера Газиводе, а чије исељавање тражи Приштина, рекао је да јена терену тренутно мирно, решења за рушење нису добили, багера тренутно нема, али то не значи да их неће бити. 

До сада је срушено 17 српских објеката, а претња да ће се то исто десити постоји за још 11 кућа.

Према речима Арсића, власници кућа имају „трачак наде“, али не и довољно разлога за миран сан, јер досадашња пракса показује да се решења о рушењу не достављају унапред, већ долазе у јутарњим часовима са тешком механизацијом и дају одређени кратак рок за исељење.

Како је објаснио, тај рок је до сада износио свега два сата.

Арсић је за РТС навео да су две породице од суда у Приштини тражиле привремену меру којом би се зауставило рушење, али да је њихов захтев одбијен. Главни парнични поступак, међутим, наставља се.

„Ми смо као правни тим приликом подношења тужбе навели и захтев за успостављање привремене мере, да бисмо сачували фактичко стање на терену, односно објекте. Међутим, иако до тога није дошло, о главној ствари ће се тек расправљати“, навео је он.

Поред парничног поступка правни тим је покренуо и друге поступке, поднета је и кривична пријава против Фарука Мујке, директора ‘Ибар Лепенца’, као и против лица која су учествовала у рушењу“, рекао је Арсић.

Додао је да воде и управни поступак против решења тзв. министарства заштите животне средине и просторног планирања, као и да су поднете пријаве полицијском инспекторату, генералном инспекторату и независном надзорном одбору за цивилну службу.

Арсић каже да су представници „Ибар Лепенца“ на рочишту 12. августа негирали да су учествовали у рушењу објеката на Газиводама или да су га захтевали.

„Међутим, то не мења чињеницу да је њихов директор изашао у јавност и рекао да учествује у рушењу и да је покренуо поступак рушења викендица и кућа на обали Газивода. Ибар Лепенац је приликом учествовања у целом овом поступку прескочио неколико корака и кренуо са самим рушењем и без икаквог решења кренуо у реализацију својих циљева самовољом“, рекао је Арсић.

Дрецун: НАТО може и мора да заустави отварање моста на Ибру

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун каже да случај Газивода, као и питање моста у Косовској Митровици и други потези Приштине, види као део ширег притиска на српску заједницу.

„Сви ти случајеви, и мост на Ибру и заштита манастира Високи Дечани, пребијање Ненада Рашковића и ово сада рушење објеката, само представљају континуитет једног институционалног и физичког терора који привремене институције самоуправе спроводе над српским народом“, рекао је Дрецун.

Дрецун сматра да су Срби, како каже, сведени на грађане другог реда и да се закон према њима примењује селективно. Према његовим речима, случај Газивода показује разлику у поступању према српским и албанским власницима.

„Само упоредите ово рушење на обалама Радоњичког језера и ово на Газиводама. Тамо на Радоњичком језеру су власници Албанци. Тамо су испоштоване све законом предвиђене процедуре“, рекао је Дрецун.

Говорећи о ширем положају Срба на Косову и Метохији, он је навео да је у последњих пет година значајан број Срба напустио своје домове. Истакао је да је важно да мост у Косовској Митровици, који раздваја северни и јужни део града, остане под контролом Кфора и без саобраћаја. Дрецун је подсетио на раније сукобе и покушаје масовних упада преко моста, наводећи да страх међу Србима и даље постоји.

„Ту може да дође увек до некаквог покушаја масовног упада да би се Срби из северног дела Косовске Митровице отерали или да би се принудили на оно што они сада покушавају да исфорсирају, уједињење те две општине“, рекао је он.

Дрецун сматра да за функционисање саобраћаја већ постоје други мостови и да зато не види потребу за отварањем још једног прелаза преко Ибра.

На питање може ли НАТО да заустави процес отварања моста, Дрецун је одговорио: „Може. Може и мора“.

Он је објаснио да сматра проблематичном одлуку о постепеном преношењу дела надлежности КФОР-а на такозвану косовску полицију.

„Та процена је заснована на две наводне чињенице. Прво, да је безбедносна ситуација на Косову и Метохији стабилна. Како је могуће да је стабилна ако имате свакодневни терор над Србима, посебно на северу КиМ, имате исељавање Срба“, рекао је Дрецун.

Према његовим речима, додатни проблем представља процена да су тзв. косовске безбедносне институције способније да преузму део задатака.

„Мислим да се ради о једном дугорочном плану који је усаглашен и са Приштином, о томе да се изврши реконфигурација мандата Кфора који произилази из Резолуције 1244, и то без одобрења Савета безбедности, да се део надлежности Кфора постепено преноси на такозване косовске безбедносне институције“, навео је он и додао да „без активног понашања Кфора Срби практично немају заштиту“.

Чланак Адвокат о рушењу српских кућа на обали језера Газиводе: Дођу са багером и дају два сата за паковање се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Vudi Xhymshiti/Anadolu

Тзв. косовска полиција одвела је прекјуче поподне у Сочаници 15-годишњег дечака М. И. на саслушање у полицијску станицу у том месту између Лепосавића и Звечана зато што је носећи мајицу „Српско Косово и Метохија“ – „реметио јавни ред и мир“!

Отац дечака Андрија Игњатовић испричао је за портал „Коссев“ да је његов син у уторак, 18. августа кренуо до продавнице по хлеб, да је на себи имао мајицу са мотивом вука и натписом „Српско Косово и Метохија“, и заставом Србије на рукаву, када су га, док је са два хлеба у кеси излазио из продавнице уочили полицајци који су седели преко пута у сеоској кафани.

„Почели су да вичу и да прелазе улицу, док је син ишао и носио кесу са два хлеба“, испричао је отац и додао да су дечака затим почели да испитују о скутеру на коме је дошао и да траже документацију.

Малолетник је код себе, како преноси „Коссев“, имао део документације за возило, али не и личну карту, те је полицајцима рекао да има 15 година.

Отац је испричао да су полицајци дечаку затим наредили да оде у полицијску станицу и да му нису дозволили да тамо одвезе скутер, већ је, како наводи, морао да га гура, узбрдо, по високој температури.

Игњатовић је даље испричао да је његовом сину у станици скинута мајица због које је претходно заустављен и да је од дечака затражено да потписује полицијску документацију.

Са друге стране, тзв. косовска полиција за регион Север, потврдила је да је малолетних заустављен због мајице, као и да мотиви који су били на њој „подлежу прекршају“. Уз то, утврдили су и да скутер који је дечак возио није регистрован.

Полицајац који је био на лицу места утврдио је према овом извештају да је М. И. на јавној површини носио мајицу са натписом „Српско Kосово и Метохија“, „амблемом ЈСО“, „приказом вука у карти Kосова у бојама српске заставе“ и „заставом Републике Србије на левом рукаву“.

Због тога је 15-годишњи дечак добио прекршајну пријаву, а за наводно нерегистровани скутер и казну од 200 евра.

Породицу сада, осим стреса за родитеље и дечака чека и одлазак на суд и казна због мајице, која би, како им је речено у полицији, могла бити далеко већа од оне за скутер од 200 евра.

„Поред свега што је дете доживело, стреса кроз који је прошло и 200 евра казне за скутер, сада очекујемо и позив на суд због мајице. Kолико сам разумео, казна може да иде и до 1.000 евра“, каже Игњатовић.

Еулекс је, иначе, како констатује „Коссев“ у извештају за 2025. забележио више случајева у којима су деца привођена или кажњавана због одеће са симболима или графита, оцењујући да су такве интервенције у појединим случајевима задирале у слободу изражавања и да свако ограничење мора бити пропорционално и засновано на јасном правном основу.

Чланак КиМ или зона сумрака: Дечак из Сочанице кренуо по хлеб, завршио у полицијској станици се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Кустуричин Јутјуб канал „Мој живот“ где говори о одрастању у Сарајеву, путовању преко целе планете до Мокре Горе, сукобу светова, судбини Југославије и другим занимљивостима – угашен је. Многи су остали без речи, али је било и бурниух реакција. Спутњик у целости преноси реакцију Милорада Вучелића, главног и одговорног уредника „Вечерњих новости“:

„Западни цензори, подстрекачи и актери ратова против свих оних који нису западни послушници, од Русије до Ирана, забранили су Емиру Кустурици Јутјуб емисију „Мој живот“. С правом су уочили да је Кустурица њихов велики и непоправљив противник, и то не само речима, већ и својим генијалним делом и начином живота. Он представља живу и делатну алтернативу ужасима постојећег. Да не би зрачила као што зрачи, било је непходно забранити је. Краљеви мрака, сатанизма и терора посегли су за укидањем слободе изражавања једном од највећих уметника данашњице. Лако је у томе препознати неслободу, међутим, ствар је у томе да се ствари промене. Дакле, свим преосталим средствима до промена и победе. То је прави одговор на одржавање овог срамног доба“, рекао је Вучелић за Спутњик.

У свету који покушава да нас убеди да је мачор црн, а мачка бела и да уместо оца мајка одлази на службени пут, да је горе заправо доле и да је морал релативна ствар, цензура Емира Кустурице је нормална и прижељкивана ствар. Његово мишљење прети да попуни шупљине у многим главама, а то је у њиховом свету најопаснија ствар.

Све емисије Емира Кустурице , на сву срећу, ипак можете погледати на ,,Одиси“ сајту , а у наставку погледајте прву реакцију славног редитеља на блокаду коју су западни цензори увели за његов Јутјуб канал „Мој живот“:

Чланак Вучелић за Спутњик: Краљеви мрака, сатанизма и терора хоће да утишају Кустурицу се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Уколико измене и допуне приштинског закона о јавној својини заживе, општине ће остати без имовине а све оно што Србија сада плаћа ће прећи у руке Приштине. При том Приштина никада није донела закон о реституцији иако се на то обавезала планом Мартија Ахтисарија, наводи професор Душан Челић.

Нацрт закона о јавној имовини који је припремила влада у Приштини опасан је јер општинама, посебно са српском већином, одузима право власништва и пребацује га на централни ниво. Општине би изгубиле аутономију и постале само управљачи, што угрожава њихов опстанак и онемогућава локални развој без одобрења централне власти.

Професор др Душан Челић са приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици подсећа да је закон за који се сад предлажу измене и допуне донет пре три године.

Јавна отимачина

„ У том закону се практично дефинише, између осталог, да су јавна, добра: воде, земљиште, руде, рудна богатства, јавна инфраструктура, шуме, јавне установе, као што су болнице, школе и тако даље, да су у јавној својини и да је њихов власник, како тамо пише тзв. Република Косово и локална самоуправа. Односно општине. Сада овим изменама и допунама тог нацрта закона које је израдило њихово министрово правде предвиђа се да је сва јавна имовина заправо власништво такозване Републике Косово, односно, да општине, локалне самоуправе немају право на својину, и да ће евентуално моћи да имају право само коришћења, ако им то дозволе власти у Приштини, “објашњава Челић.

Ово је суштина измена и допуна овог закона али проблем је, додаје Челић, много старији и сложенији јер је овде пре свега реч о отимању јавне својине Републике Србије.

Србија да реагује

„Дакле, то се односи на сва рудна богатства, водна добра, сва структура, укључујући и Газиводе и брану које је Србија градила својим средствима или чије кредите међународне и дан -данас Србија отплаћује. А по овом закону све то припада такозваној Републици Косово. Реч је овде о једној врсти, не могу да кажем национализације, него отимачине од стране Приштине. Очекујем реакцију Републике Србије. Да ли је и она сагласна с тим да све то једноставно тзв. Косово присвоји, с једне стране, а с друге стране, вероватно је потребна и реакција општина са српском већином тамо у систему Косова. У супротном оне неће имати никакво право својине на земљишту, на установама које финансира Србија, мислим ту на образовање и здравство. Ту је додатни проблем следећи: ако према тим изменама и допунама закона о јавној својини буде остало тако како се предвиђа, да све припада тзв. Републици Косово, дакле и сво земљиште која је до сада припадало општинама, то значи да општина, рецимо, Косовска Митровица или, не знам, у том њиховом систему општина Звечан, нешто изгради онда ће по оно принципу чије земљишта онога и све што је изграђено на земљишту припадати Приштини. Дакле, тиме се онемогућава да било шта општине могу да изграде, а да остане у њиховој својини,“ објашњава наш саговорник.

Обесмишљавање ЗСО

Челић напомиње да би српски градоначелници требало да се обрате надлежнима у Приштини и да захтевају да оно што је својина општине не може да буде својина тзв. Републике Косово. У исто време он напомиње и да би применом овог новог закона било доведено у питање формирању Заједнице српских општина, то јест њена сврха.

„Један од циљева измене овог закона је да се даље обесмисли постојање ЗСО и њено свођење на невладину организацију која не би могла да има никакве економске надлежности у смислу својине и да било шта уради за развој саме Заједнице српских општина. Јер, без својине ви не можете ни да инвестирате, ни да улажете у било шта, нико неће од трећих лица да инвестира, ако ће све на том земљишту што буде саграђено припасти Приштини,“ наводи Челић.

Он додаје да му није јасно како питање својине није било предмет у дијалогу .

Приштина без закона о реституцији

„Друго, тзв. Косово је једина територија у Европи у којој не постоји закон о реституцији, иако је предвиђен чак и у плану Мартија Ахтисарија. У њему се тзв. Косово обавезало да донесе тај закон и да га спроведе. Приштина се о то оглушује и не само да не доноси закон о реституцији, дакле да врати оно што је некад одузето од физичких лица, што је постало друштвена својина у прошлости, него она то сада овим законом још и „подржава“, односно сматра да је све то некаква „јавна својина“,“ истиче наш саговорник.

Подсећања ради Србија од 2001. године редовно отплаћује део спољног дуга насталог на територији Косова и Метохије из периода бившој СФРЈ. Овај дуг се плаћа страним зајмодавцима попут Светске банке, Париског и Лондонског клуба.

Србија отплаћује кредите „Енергетске корпорације Косова“ од 321 милион долара, Трепче 81,3 милиона долара, „Фероникла“ из Глоговца од 96,3 милиона долара, „Балкана“ из Суве Реке од 21,3 милиона долара, „Индустрије синтетичких влакана“ из Призрена од 20,7 милиона долара, „Принтекса“ из Призрена од 7,8 милиона долара, „Фабрике шавних цеви из Урошевца“ од 8,2 милиона долара и „Фабрике радијатора“ из Гњилана и „Железничко транспортног предузећа“ од 2,2 милиона долара.

Процес је почео почетком 2000-их година након реструктурирања дугова према страним повериоцима. Реч је о зајмовима које су косовске фирме и институције узимале од 1970-их до 1990-их година.

Гарант тог дуга је била СФРЈ, СРЈ, а потом га је Србија преузела, као правна наследница СФРЈ, а Косово и Метохија је део Србије, али се од 1999. године порески приходи нису сливали у буџет Србије.

Званични Београд плаћа ове обавезе како би се одржао кредибилитет државе и потврдило да се Србија не одриче свог суверенитета над том територијом. Кад је реч о роковима отплате, према ранијим најавама из Управе за јавни дуг, отплата ових наслеђених обавеза планирана је у дужем временском периоду, све до 2041. године.

Последице на терену

Иначе, ако би спорни закон био усвојен са својим допунама то ће значити да би за сваки инфраструктурни пројекат или инвестицију општине морале да траже дозволу и сагласност централних институција. Слични примери већ постоје, попут случаја општине Грачаница којој је одузето земљиште одлукама централне власти.

Оваква решења воде ка потпуној централизацији и одузимању гарантованих права локалним самоуправама. Представници Срба упозоравају да би тиме општине са српском већином изгубиле суштински смисао постојања и институционалну аутономију.

Градоначелници и представници српских општина на Косову и Метохији противе се нацрту закона о јавној имовини, упозоравајући да би његовим усвајањем општине могле да изгубе право власништва над имовином и буду сведене на улогу „корисника или управљача“.

Захтевају измене нацрта, уз оцену да предложена решења угрожавају локалну самоуправу и воде ка додатној централизацији. Предлог закона је такође поново отворио питање положаја локалних самоуправа на северу Косова и Метохије.

Чланак Нови Куртијев марифетлук: Србија да плаћа, а Приштина да арчи јавну имовину на КиМ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Credit Fylleto

Седамнаест објеката је порушено до сада на обали језера Газиводе, а власници још 11 кућа страхују да им се не деси исто. Међу последњи срушен је мотел „Језеро“.

Породица Ђукић жалила се суду. У два наврата суд је одбацио њихову жалбу о спречавању рушења до окончања судског поступка. Ђукићи су имање напустили 1978. године због градње акумулације. Вратили су се десет година касније, а онда и утврдили имовински однос. Негирају наводе власти у Приштини да су кућу направили на имању компаније „Ибар-Лепенац“

„Добили смо прво правоснажно решење ’95. године да се враћа у посед нама Ђукићима. Правоснажно решење добили смо ’97. године, уцртали у катастар“, рекао је Драган Ђукић, власник куће у Ковачима, за РТС.

У очекивању рушења Ђукићи су иселили ствари из куће.

„Изнели смо икону и оно најобичније, да се не би неко иживљавао на основу свега тога. И немам шта више да кажем. Очекујемо да видимо шта ће време и сам Бог да помогне„, наводи.

У селу Резала на „списку за ослобађање имовине“ је и сеоски дом. Централне власти у Приштини преко полиције спроводе и друге акције на подручју Зубиног Потока. Истражују наводе о наводним ратним злочинима.

На три локације врше ископавање због сумње о масовним гробницама.

„Паралелно са тим имамо претресе и свакодневно позивање грађана на информативне разговоре. Све то уноси велику неизвесност у свакодневни живот. Свакодневица у Зубином Потоку се доста променила и не изгледа ни приближно као пре неколико недеља. Само у последњих неколико дана имали смо у 10 планинских села претресе под изговором истраге нелегалног оружја, а спустили су се и у равницу, у село Зупче и ту је полиција претресала“, тврди Андрија Лазаревић, уредник Фејсбук странице „Зубинпотокинфо“.

Чланак Стрепња Срба за куће код језера Газиводе: Нека нам Бог помогне се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Samuel Aranda/Getty Images

Полицијски инспекторат тзв. Косова препоручио је тзв. косовској полицији суспензију двојице полицајаца Регионалне полицијске дирекције у Северној Митровици због сумње да су у случају пребијања Србина Ненада Рашковића из села Дрен код Зубиног Потока починили кривично дело „злостављање приликом вршења службене дужности„.

И док овај комесаријат у саопштењу наводи да ће „одељење за истраге ПИК-а, у сарадњи са Основним тужилаштвом у Митровици наставити да предузима и друге истражне поступке“, како би се „у потпуности разјасниле све околности и радње умешаних полицајаца“, сасвим је друго питање да ли ће и овај случај, као и безброј других, претходних година и деценија, добити икакав епилог у правосудним органима.

На овај закључак у мањој мери упућују „предрасуде и неосноване сумње у косовско правосуђе“, како се то у Приштини често сугерише, више сурова статистика и чињенице.

Наиме, доступни подаци говоре да је у последњих двадесетак година тек један, словима и бројевима један случај пребијања и малтретирања Срба од стране тзв. косовске полиције добио судски епилог.

Уз ово и случај отварања ватре на Србе на контролном пункту код Бистричког моста који је окарактерисан као покушај убиства.

У маси осталих случајева, просто нема доступних подака о судском епилогу што указује да га вероватно није ни било. Чињеница је и да маса прекорачења овлашћења од стране полиције, пребијања и малтретирања Срба остане непријављена јер, Срби имају све мање поверења да ће њихове пријаве добити сатисфакцију.

Често, Србе је срамота да ПИК-у или медијима пријаве односно испричају каква су малтретирања и понижавања доживели.

Србин из Дрена Ненад Рашковић на чијим су леђима после полицијске тортуре документовани крвави подливи величине шаке, поломљена ребра, повреде унутрашњих органа, одлучио је, вероватно због тежине повреда и потребе да добије лекарску помоћ да случај пријави, питање је колико сличних случајева, са мањим и не толико видљивим последицама заувек остане непријављено.

Поменути и једини документовани случај који је добио судски епилог догодио се јануара 2013. године када је специјална јединица Росу ухапсила десет Срба из Лепосавића који су били у Грачаници. После пребацивања у Приштину, они су у полицијској станици претучени и вређани па је ПИК у сарадњи са Еулексом истражио случај, а тужилаштво је подигло оптужницу против 11 специјалаца.

На суду, један од оптужних добио је казну затвора од 18 месеци, петорица условне казне од једне до две године, петорица су ослобођени.

У мају 2019. малолетни Србин из Лепосавића пријавио је да су га косовски полицијаци физички повредели у полицијској станици. Покренута је истрага због сумње да је дошло до малтретирања током вршења службене дужности и наношења лаке телесне повреде.

ПИК је препоручио суспензију петорице полицајаца, али, у доступним изворима нема податка да је овај случај добио и судски епилог, односно да је неко од осумњичених полицајаца кажњен.

Други случај који је за скоро три деценије завршен конкретном казном косовском полицајцу догодио се пре три године, на Бистричком мосту, односно на магистрали између Лепосавића и Звечана када је Србин Милан Јовановић рањен у ватри коју је полиција отворила на возило у коме се налазио.

Инспекторат је препоручио суспензију четворице полицајаца који су били ухапшени, али убрзо и пуштени.

Полицајац Кораб Пепај који је пуцао на Јовановића осуђен је на три године затвора док су тројица његових колега, оптужени за непријављивање кривичног дела, ослобођени.

Без епилога је и случај пребијања Србина Милоша Суботића 26. октобра 2024. године у Северној Митровици. Суботић је тог дана ухапшен после инцидента у граду, а касније је тврдио да је у полицијској станици физички и вербално малтретиран.

ПИК је препоручио суспензију двојице полицајаца, случај је са кривичном пријавом прослеђен Основном тужилаштву у Митровици, полицајци су убрзо враћени на посао, а нема података у којој је фази тај случај сада, односно, да ли је можда већ затворен.

По истом систему завршен је и случај пребијања припадника ромске заједнице из Грачанице августа 2023. године. Несрећни човек тврдио је да су га у полицијској станици својски тукли петорица полицајаца.

ПИК је примио пријаву, предмет је био у фази прелиминарне истраге, у Грачаници су организовани и протести Рома, али нема податка да ли су осумњичени полицајци суспендовани, оптужени, ослобођени или дисциплински кажњени.

У рацији у Штрпцу 2007. године било је више повређених Срба. Покренута је истрага против 11 полицајаца, све је заршено тако што су петорица добили „формалне дисциплинске мере“, односно – строго су укорени, док су шесторица ослобођени.

После тог случаја, констатовано је у једном извештају Стејт департмента, уведено је правило да у операцијама према мањинским заједницама учествује полицајац из те заједнице, и да буде присутан полицајац који говори језик осумњичених.

У случају пребијања Србина из Дрена, Ненада Рашковића, кога су полицајци везали лисицама за букву а затим тукли цревом од пола цола, у инциденту су, како је навео ПИК, учествовали полицајци Регионалне дирекције за север, а за сада нема податка да ли је приликом интевренције у Дрену испоштовано правило да у операцији учествује и полицајац из заједнице према којој се поступа.

Четворица младих Срба из Северне Митровице приведени су 2023. затим малтретирани и пребијени у полицијској станици а ускраћена им је и медицинска помоћ. Случај је био толико озбиљан да је праћен и од стране УНМИК-а, а омбудсман је утврдио да постоје озбиљни елементи могуће повреде права. На томе је, међутим, све и остало.

Сличне судбине био је прошле године и један малолетни Бошњак који је пријавио да су га у полицијској станици тукли и шамарали. Његови родитељи пријавили су случај, ПИК је потврдио да је примио пријаву, али, како тада, тако и сада, епилога нема.

Колико тзв. косовска полиција и правосудни органи имају исте аршине у поступању према Србима и према својим суграђанима, Албанцима, може се закључити и на основу још једне статистике.

Док се број косовских полицајаца који су суспендовани због малтретирања Срба може избројати на прсте две руке, само 2022. укупно је суспендовано или предложено за суспензију 83косовских полицајаца.

Идуће, 2021. под истом мером било је 85 полицајаца, десеторо њих је добило премештај, док је 2022. било 157 препорука за суспензију. Од 2023. до краја прошле године суспендовано је још 286 полицајаца, њих шесторо је премештено.

Само 2024. ухапшено је 19 полицајаца, поднете су 83 кривичне пријаве, док је 2025. 41 полицајац ухапшен, поднето је 110 кривичних пријава.

Што се тиче броја непријављених случајева пребијања, малтретирања, релеватних података нема. Као разлози за непријављивање, у једном истраживању цивилног сектора из 2025. године, наводе се пре свега неповерење у полицију, као и страх од одмазде.

Према истом документу, 2022. године од 1.697 пријава ПИК-у, само 3,5 посто било је са Севера, односно од стране Срба. Аутори су тада упозорили да тај број може бити обмањујући управо због тога што ниско поверење може довести до непријављивања. Уз ово и податак да је 2017. само 10 посто испитаних на Северу имало поверење у тзв. косовску полицију, ток је у Јужној Митровици та стопа била око 78 одсто.

Уз ово и податак да је случај рањавања двојице српских дечака, Стефана (11) и Милоша Стојановића (18) из Готовуше код Штрпца, на Бадњи дан 2023. године, и даље без судског епилога.

Пресуде осумњиченом припаднику тзв. косовских безбедносних снага Азему Куртају и даље нема.

На могући епилог указује чињеница да је од стране тужиоца он најпре осумњичен за тешко убиство у покушају, а да је кривично дело затим преквалификовано у „изазивање опште опасности“.

За то дело предвиђена казна је од шест месеци до пет година затвора.

Чланак Ко да их заштити: За терорисање Срба – „косовским“ полицајцима ни длака са главе се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан

Русија чини све како би спречила етничко чишћење Срба на Косову, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко обраћајући се на међународној конференцији „Страдање Срба на Косову и Метохији, Резолуција УН 1244 и међународно право“, коју организује Парламентарна група за национално сећање и страдање „Време је“ у Скупштини Србије.

У раду Конференције учествовали су народни посланици, професори, правници и други гости из Србије и иностранства.

Учесницима и гостима обратио се у име организатора професор др Бранимир Несторовић, као и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.

Руски амбасадор је истакао да Русија, као стална чланица Савета безбедности УН, чини све како би спречила етничко чишћење Срба на Косову и Метохији.

„Русија је стална чланица Савета безбедности УН и треба и мора да чини све, у оквиру наших односа са Србијом и подршке Србији, како би живот и судбина српског народа на Косову, колико је могуће, били лакши… Чинимо све да спречимо Приштину да спроведе своје намере о етничком чишћењу Косова. За нас је подршка Србији на међународном плану један од најважнијих праваца спољне политике“, рекао је руски амбасадор, уз аплауз присутних.

Наталија Коцев је прочитала поздравно писмо професора др Владимира Алексејева, председника Међународног фонда за јединство православних народа.

Међу говорницима је био и Сергеј Бабурин, бивши потпредседник Државне думе.

Бабурин је поручио да су Срби и Руси вековима повезани и да деле исте традиционалне и духовне вредности. Он је оценио да је данас реч о „сукобу добра и зла“, додајући да Запад историјски није имао добре намере према словенским народима.

Чланак Боцан-Харченко: Русија као стална чланица СБ УН, не дозвољава етничко чишћење Срба на Космету се појављује прво на ИСКРА.

Чланак Опасна игра са безбедношћу Срба на северу Космета се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Andrew Aitchison / In pictures

До јуче став ЕУ, НАТО, Кфора био је да је „једнострано отварање моста на Ибру неприхватљиво“, да проблем треба „решавати дијалогом“, „пристанком свих страна“, сада, одједном, ЕУ и НАТО уз противљење Срба, дају зелено светло Приштини уз закључак да су се „стекли услови за отварање моста“. Да ли ће исти принцип у скорој будућности бити примењен и за решавање других отворених питања, образовања и здравства на Косову, присуства КБС-а на северу, рецимо?

„Срби страхују због најаве да ће мост на Ибру, који дели Северну и Јужну Митровицу бити отворен, буде се сећања из марта 2004, изјавио је за РТС градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић. Он је подсетио да из Зубиног Потока „стижу ужасавајуће слике“, „Србима се отима имовина“, „пребијају их током претреса“.

Пре недељу дана Кфор је најавио постепено повлачење снага ове мисије са главног моста на Ибру у Косовској Митровици као и из обезбеђења манастира Високи Дечани у Метохији уз истовремене најаве и из Приштине и из Брисела да су „испуњени услови за отварање главног моста на Ибру“.

„Када се заврше радови на мосту, као и додатне процене и консултације, мост треба да буде отворен. Можемо да потврдимо да је то сада случај“, саопштено је у одговору портпарола ЕУ на питање приштинског портала „Газета експрес“.

Најаве Кфора да почиње „постепену транзицију сталног присуства“ својих припадника са главног моста у Косовској Митровици, те ЕУ да су „испуњени услови за отварање главног моста“, донеле су нови страх српској заједници посебно на северу Косова и Метохије и отворено противљење Срба са КиМ и званичног Београда.

„Права намера премијера тзв. Косова Аљбина Куртија није отварање моста, већ изазивање тензија и угњетавање српског народа до нивоа да сваки наш грађанин одустане и напусти простор Косова и Метохије“, рекао је Златан Елек, председник Српске листе у интервјуу за „Новости“.

Портпарол ЕУ је у одговору за „Газету експрес“ појаснио и да је „распоређивање НАТО мисије на Косову питање о којем одлучује НАТО“.

„Можемо да потврдимо да је ЕУ о томе обавештена од стране НАТО-а“, казао је портпарол ЕУ.

У процес се истог дана са променама на терену, одмах после повлачења патрола Кфора са главног моста, укључила и Приштина. В.д. министра унутрашњих послова Џељаљ Свечља пар сати по повлачењу Италијана појавио се на јужној страни моста и поздравио „процес у којем ће одговорност за безбедност на главном мосту прећи на косовску полицију“ и најавио да би његов исход требало да буде „отварање моста за саобраћај“.

И док је до пре само који месец, као и годинама уназад из међународне заједнице, посебно од стране Брисела, ЕУ и Кфора понављано како је „једнострано отварање моста неприхватљиво“, како цео процес треба да буде део дијалога и Београда и Приштине али и дијалога са српском заједницом, Срби су то читали да без њиховог пристанка мост неће бити отворен, у последњим изјавама ЕУ и Кфора то је одједном нестало.

Уместо тога, ЕУ наводи да су се „стекли услови за отварање главног моста на Ибру“. О противљењу српске заједнице, оценама Срба да безбедносни услови на КиМ нису побољшани, напротив, да су све тежи и тежи, да све више Срба одлази са Космета, ни речи. Отвара се питање да ли су Срби на Косову и Метохији још једном дебело преварени од стране међународне заједнице. Овога пута на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици.

Тек подсећања ради, ЕУ је пре две године, крајем маја 2024. говору одговору порталу Коссев појаснила да је „отварање моста у Митровици предмет два споразума које су стране постигле у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ 2015. и 2016. године“.

„Упркос напорима ЕУ да посредује током свих ових година, мост је и даље затворен за саобраћај. Пошто је ово питање део дијалога уз посредовање ЕУ, преговори и све одлуке које се односе на мост морају се одвијати у оквиру дијалога, уз учешће званичних делегација и Косова и Србије“, одговорено је тада из ЕУ.

Три месеца касније, половином августа 2024. на истом трагу било је и саопштење америчког Стејт Департмента.

„Стејт департмент је влади Косова саопштио да је свака једнострана и некоординисана акција у циљу отварања моста у Митровици за друмски саобраћај неприхватљива“, саопштила је тада америчка администрација на најаве из Приштине о отварању главног моста на Ибру.

Крајем августа 2024. помоћник генералног секретара НАТО за политичка питања и безбедносну политику Борис Руге састао се у Приштини са Вјосом Османи, представницима ЕУ, ОЕБС-а, Квинте и КФОР-а.

„Поводом поновног отварања Аустерлицовог моста преко реке Ибар у Митровици, помоћник генералног секретара нагласио је став НАТО-а да се ‘одлуке морају доносити кроз дијалог и на координисан начин'“, саопштио је тада НАТО.

После најава Приштине да ће градити два нова моста у Косовској Митровици, половином прошле године, реаговао је Кфор ставом да то питање „није у њиховој надлежности, али да ће „КФОР наставити да извршава свој мандат, заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН из 1999. године, да доприноси безбедном и сигурном окружењу за све људе и заједнице које живе на Косову, као и слободи кретања.“

На исту тему 29. јула прошле године говорио је тадашњи командант Кфора генерал Енрико Бардуани који је на питање – да ли је дошло време за отварање моста, био изричит:

„Став КФОР-а о мосту на Ибру у Митровици је јасан и доследан. Свака одлука о поновном отварању моста мора бити донета на политичком нивоу, уз учешће обе стране и правовремену и ефикасну координацију са међународном заједницом.“

Два месеца касније, крајем септембра 2025. Бардуани је био још јаснији:

„Отварање моста на Ибру је политичко питање, решење је у дијалогу. Одлука о томе треба да буде донета кроз дијалог у Бриселу. Док се не пронађе политичко решење, КФОР ће наставити да одржава стално присуство на мосту и да спроводи редовне патроле у околном подручју.“

Политиколог Огњен Гогић у изјави за РТ Балкан подсећа да је командант Кфора, турски генералОзтан Улуташ пре ових дешавања имао састанак са начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем, саопштио му шта су намере, па се све није дешавало ван знања Београда.

„Кфор и ЕУ рекли су да су против једностраног отварања моста, али ово није једнострано отварање. Они су били против тога да Приштина једнострано отвори мост, на своју руку, али то није ни могло јер су на мосту били италијански карабињери. Сада је ситуација другачија, сада је сам Кфор донео одлуку да се то обави. Не знам чиме су се руководили, али Кфор је одлучио, ЕУ се само ослања на одлуку Кфора“ каже Гогић.

Подсећа да је из НАТО још у јуну речено да су се стекли безбедносни услови за „оптимизацију броја припадника Кфора“ а да Кфор то спроводи тако што ће мост на Ибру, манастир Високи Дечани, предати косовској полицији.

„Мислим да се они руководе и својим трошковима, потребама и расходима. Они се не баве тиме да ли су безбедносни услови на Косову бољи или нису, у последње две године ништа на боље није кренуло, они се баве својим разлозима. Имају друге приоритете. СБ УН је установио ту мисију, овластио, али није никога обавезао да шаље војску на Косово. Просто, могу да се повуку у било ком тренутку“, каже Гогић.

Да ли се, ако није било договора са Србима на КиМ, локалном заједницом, ако се они противе томе, ипак ради о једностраном отварању моста на Ибру, питање је такође које се намеће.

„Просто, у овом тренутку ја не знам да нема договора, нисам сигуран. Улуташ се срео са Мојсиловићем. Београд није саопштио шта је договорено, велико је питање шта је из Београда њима саопштено. Постоје и Вулинове изјаве из јула да ће се Кфор повући из Дечана, са моста, ако је то било у медијима, знале су и власти у Београду. Сад ми не знамо да ли је било пристанка или не“, каже Гогић.

По његовом мишљењу овде није ствар у томе има ли договора око моста или нема, већ у томе да се Кфор, односно НАТО руководи својим приоритетима и својим интересима.

„Они то упакују тако, кажу, поправиле су се безбедносне прилике и то ћемо урадити. Подсетићу да није реализован део резолуције 1244 о повратку српске војске и полиције на Косово, НАТО се повлачи и препушта безбедност косовској полицији јер је њима тако најједноставније. О томе се ради, о њиховим интересима“, закључује Гогић.

У свему, Србе који су остали на Косову и Метохији, посебно брине да ли ће међународна заједница у скорој или нешто даљој будућности, свеједно, исти принцип применити и у решавању неких других отворених питања на Косову и Метохији. Питања здравства и образовања, рецимо. И ту је, до данас, став ЕУ да та питања треба решавати у дијалогу и договором, хоће ли тај став преко ноћи пасти у воду?

Или, хоће ли брзих дана по истом принципу уследити размештање косовске војске односно тзв. косовских безбедносних снага на север?

Подсећања ради, постоји документ из 2013. године, обавеза коју је прихватио тадашњи премијер Косова Хашим Тачи и према коме „косовске безбедносне снаге неће предузимати никакве акције у северним општинама без претходне сагласности КФОР-а и руководилаца локалних власти.“ Тај документ у међувремену је често помињан и цитиран и од стране међународних представника на КиМ.

Колико тај папир данас вреди и шта још чека Србе на Косову и Метохији, односно, оно Срба што је на Космету још остало? Који ће удар бити следећи после отварања моста на Ибру?

Чланак Откуд су се „стекли услови“ за мост на Ибру: Да ли је и како Брисел још једном изиграо Србе се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Приватна архива, Уступљено Спутњику

Став Европске уније о мосту на Ибру је увек био јасан и вођен потребом да се осигура да он служи свим заједницама и општинама које повезује и доприноси сарадњи и добрим односима међу њима, казао је портпарол ЕУ за Косово онлајн.

На питања о отварању моста на Ибру, из ЕУ су одговорили да о ставу мисије НАТО-а на Косову одлучује НАТО и да је ЕУ обавештена од стране Алијансе.

„Став ЕУ о мосту је увек био јасан и вођен потребом да се осигура да он служи свим заједницама и општинама које повезује и доприноси сарадњи и добрим односима међу њима. Након преноса локалне управе на северу након локалних избора, потребно је побољшати ефикасну координацију и смислене консултације између надлежних општина и институција на централном нивоу“, истакао је портпарол ЕУ.

Додао је да је важно да тзв. косовска полиција осигура безбедност свих заједница, у складу са демократским принципима, принципима људских права и владавине права, како би се, истакао је, „сви осећали безбедно“.

„Све одлуке у вези са мостом треба да узму у обзир интересе и забринутости свих заједница. Као део тростепеног механизма за безбедносно реаговање Косова, Мисија владавине права ЕУ на Косову (Еулекс) је благовремено обавештена од стране Кфора о постепеној транзицији свог сталног присуства“, казао је портпарол ЕУ.

Према његовим речима, Мисија ће наставити блиску сарадњу са тзв. косовском полицијом и Кфором, како би се осигурала адекватна безбедност за све заједнице широм Косова, у складу са својим мандатом.

Подсетимо, из Европске уније потврдили су за приштинску Газету експрес да су се „стекли услови“ за отварање главног моста на Ибру.

Грађани Северне Митровице оцењују да повлачење Кфора са моста представља тачку на окупацију севера, страхујући да се тиме уклања један од последњих симбола српске безбедности и присуства на северу Косова и Метохије. Како кажу, после уклањања барикада крајем 2022. године било је јасно да ће постепено повлачење међународних снага додатно променити безбедносну ситуацију на терену.

Чланак ЕУ о мосту на Ибру: Није наша брига, косовска полиција да осигура безбедност се појављује прво на ИСКРА.

© Зоран Шапоњић

Када су у лето 2011. приштинске власти уз помоћ специјалаца Росу и хеликоптера Кфора покушале да преузму прелазе Јариње и Брњак, и биле заустављене код Лепосавића и на самом Брњаку, и када је део специјалаца хрватским хеликоптерима Кфора пребачен на Јариње, Срби на Северу одговорили су барикадама.

До Севера КиМ, путевима више ни мува није могла да прође а камоли косовски специјалци. Једна од највећих барикада подигнута је тада на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици, где је на северној страни конструкције преко коловоза изручено више камиона бетона, шљунка, на неким местима барикада је била чак и армирана, саму барикаду чували су и контролисали чувени „мостаџије“, браниоци моста, Срби се севера Косова и Метохије, углавном из Северне Митровице.

Барикада на главном мосту јесте тих година била део ширег отпора Срба пред покушајима Приштине да своје институције прошири и на север, али је убрзо постала и главна тачка блокада између северног и јужног дела српске покрајине, уствари главна тачка отпора. Чинило се тада, неосвојива.

Барикада на главном мосту на Ибру остала је годинама, чак и када је у међувремену дошло до уклањања других барикада на путевима на Северу, односно на тачкама раздвајања између јужног и северног дела КиМ, барикада на мосту је остајала.

Или ви или ми

Три година касније, у лето 2014. тоне и тоне бетона, арматуре и шљунка су уклоњене, на тренутак мост је постао физички проходан, али је одмах на северној страни конструкције моста, читавом ширином коловоза постављен – „Парк мира“, бетонске жардињере са дрвећем и цвећем. Основни циљ био је да се мост блокира за саобраћај моторних возила, односно, да се спречи продор албанских екстремиста из јужног дела Косовске Митровице на Север, право преко главног моста у срце северног дела града.

Само недељу после постављања „Парка мира“, 22. јуна 2014. године дошло је до великих демонстрација албанских милитаната на јужној страни моста и напада на северни српски део града.

Претходно, тадашњи градоначелник Јужне Митровице Агим Бахтири, дао је ултиматум Србима да се до вечери уклони „Парк мира“ на главном мосту, иначе, рекао је „или ви, или ми“…

„Стрпљењу је коначно дошао крај, ова барикада се мора уклонити ноћас, уколико се не уклони, видећете сутра“, запретио је тог дана Бахтири резигнирано обилазећи цвеће засађено на коловозу на северној страни моста.

На истом порталу који је пренео Бахтиријев ултиматум објављена је и вест да је за 22. јун у 15 сати заказан протест грађана Јужне Митровице под већ поменутим геслом „Или ви, или ми“ и то због „деструктивне акције Срба“.

Ратна зона

Ујутру, 22. јуна, „Парк мира“ је освануо на истом месту где је и заноћио. Током ноћи са југа су се повремено чули рафали. На јужној страни моста, већ око 14 сати окупила се већа група грађана на протест „Или ви, или ми“. Окупљене је полиција вратила 30-так метара назад, али се тој групи после 15 сати прикључила једна већа, која је дошла из правца робне куће, односно из правца шеталишта у јужном делу Косовске Митровице.

Са моста тада је јављено да две спојене групе покушавају да пробију кордон косовске полиције и продру на мост на коме су јаке снаге специјалних јединица Еулекс полиције, а иза њих и америчког КФОР-а под пуном опремом. Иза америчких, убрзо су распоређене и немачке снаге.

Истовремено, на северној страни моста окупили су се Срби који су пратили шта се дешава на другој страни.

Шта се дешава на другој страни у тим тренуцима било је тешко видети од дима који је са југа куљао од запаљених возила, чуле су се само експлозије шок бомби, повици „УЧК, УЧК“, „Адем Јашари“ и „Уби Србина“, „Митровицу вам не дамо“ као и још неки који се нису могли разумети… Осећао се и јак мирис сузавца.

Убрзо је кордон косовске полиције под каменицама и притиском демонстраната пробијен, али су демонстранте са југа, мало иза средине моста ка северу, испред „Парка мира“ зауставили Американци, а мост је личио на праву ратну зону. Кордон је први пробио демонстрант го до појаса, огрнут албанском заставом, за њим су кренули и други.

После 17 сати демонстранти су са моста потиснути ка југу, једна група ка џамији и кружном току у Јужној Митровици, друга на шеталиште. Јављено је и да су  у сукобима на мосту повређена двојица новинара, 14 припадника тзв. косовске полиције, 10 грађана, ухапшено је пет особа.

Радна група за слободу кретања

Касније те године мост је био део дијалога Београда и Приштине. Разговарало се о ревитализацији моста средствима ЕУ, уређењу простора око моста, начинима да се он учини функционалним па су 25. августа 2015. објављени закључци Радне групе за слободу кретања у дијалогу Београда и Приштине  где је наведено да су „обе стране затражиле од ЕУ да ревитализује мост у Митровици и његовo oкружење“, те да ће „извођач радова 15. октобра 2015. године затворити обе стране моста непокретним банкинама и грађевинским оградама“.

Даље, договорено је да ће мост бити отворен за саобраћај до лета, односно најкасније до краја јуна 2016. године, а да ће у истом периоду бити ревитализована и главна улица, Краља Петра у Северној Митровици која излази на мост тако што ће бити „претворена у пешачку зону“.

Уз ово, тада је договорена и објављена и посебна клаузула према којој ће „радна група заједно са оба градоначелника током процеса ревитализације редовно пратити и преиспитивати преовлађујуће политичке и безбедносне услове у општинама“ као и да ће „до 10. октобра 2015. године бити решено питање мапа административних линија катастарских области у Сувом Долу и Брђанима“.

Радови на мосту почели су октобра 2015. али са кашњењем, али, мост до средине 2016. није отворен како је било предвиђено уз оптужбе Приштине да „Београд опструира договорено“, али и одговор Београда да се прво морају решити безбедносна питања, као и проблем разграничења из закључака радне групе из 2015.

Бетонски зид

Августа 2016. ЕУ је објавила да је постигнут договор о преосталим детаљима, да ревитализација моста и околине почиње 14. августа 2016. и да се мост, према договореном пројекту, отвори за пешаке и возила у оба правца. Одређен је нови рок за отварање моста, 20. јануар 2017. године, уз истовремено преуређење Kраља Петра у пешачку зону и решавање саобраћаја у околним улицама.

Половином августа 2016. почињу озбиљни радови на мосту, али већ у јесен те године настаје нови спор око саобраћајних решења, кружног тока на северној страни моста, везе кружног тока са Улицом краља Петра, безбедности.

Децембра 2016. српска страна подиже на северној страни моста иза кружног тока бетонски зид којим се спречава директан приступ са моста односно са кружног тока у Улицу краља Петра. На крају, ни 20. јануара 2017. мост није отворен, све је одложено до даљњег. Улица краља Петра претворена је у пешачку зону али је прилаз улици са моста, односно из кружног тока остао затворен бетонским препрекама.

Већ 20. априла 2017. градоначелник Северне Митровице привремено је обуставио радове због погоршане безбедносне ситуације. Четири месеца касније одржан је састанак у Приштини између градоначелника Северне Митровице и представника тзв. косовских институција. Тада је договорено да Кфор, Еулекс и косовска полиција појачају присуство у зони главног моста.

Српска страна је, међутим, инсистирала да пре наставка радова мора имати јасно дефинисане и гарантоване безбедносне механизме.

Ни наредних година, упркос претњама из Приштине, све до сада мост није отворен. Све то време на мосту су, до пре који дан, стајале патроле Кфора.

Куртијеви мостови

Априла 2023. године албански одборници СО Северна Митровица изабрани на локалним изборима које су Срби бојкотовали изгласали су одлуку да се главни мост на Ибру отвори за саобраћај. ЕУ је издала саопштење да се тај проблем не сме решавати једнострано, док су се Београд и Срби са Косова и Метохије томе оштро успротивили.

Августа 2024. приштинске власти организовале су техничко испитивање моста, саопштено је да је конструкција безбедна, али мост ни тада није отворен, УНМИК је позвао да се питање отварања моста решава кроз дијалог.

Прошле, 2025. године, Курти и приштинске власти направиле су два нова моста преко Ибра у Косовској Митровици, један за моторна возила низводно од главног моста и један, за пешаке, узводно, па је значај главног моста у великој мери релативизован.

Иначе, после рата 1998–1999. године, Ибар је практично постао линија раздвајања Kосовске Митровице на северни српски и јужни, албански део града. Главни мост је постао симбол те поделе и безбедносно веома осетљиво место. Годинама су, уз међународне снаге мост чували и Срби са Севера, чувене „мостаџије“. Више сукоба на мосту показали су да Срби неће дати прелаз преко моста ни по коју цену. Један од највећих сукоба био је за време Мартовског погрома када је двоје Срба убијено пушчаним хицима са југа, али, Срби нису ни тада попустили нити се повукли са моста.

За 25 година, од 1999. на мосту и око моста десило се више од хиљаду инцидента у којима је, уз двоје убијених, 250 Срба теже повређено, а већи број људи задобили су лакше повреде.

Чланак Од барикада до Парка мира и зида: Како су Срби 27 година бранили и до данас одбранили мост на Ибру се појављује прво на ИСКРА.

Фестивал класичне музике „Кустендорф класик“ трајаће три дана и одржаће се од 27. до 29. августа 2026. године, у етноселу Мећавник, Мокра Гора.

Фестивал „Кустендорф класик“ одржава се 13. пут и заједнички је пројекат реномираног српског режисера Емира Кустурице и компаније „Гаспром њефт“.

И ове године, фестивал ће испуњавати богати такмичарски и ревијални програм.

У такмичарском делу фестивала наступиће млади музичари из Србије и Русије. О добитницима награде фестивала „Златна матријошка“, одлучиће међународни жири који ће чинити диригент Михаил Голиков, уметнички директор и главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области и декан Факултета музичке уметности у Београду, др ум. Слободан Герић.

Нарек Хакхназарyан (Нарек Хакназарјан)

Фестивал ће 27. августа отворити међународно признати виолончелиста, који ће се публици представити у двострукој улози, као солиста и диригент. На програму прве вечери биће дела Петра Иљича Чајковског: Анданте kантабиле, Варијације на рококо тему и V симфонија. Од освајања Прве награде и Златне медаље на XIV Међународном такмичењу Чајковски са само 22 године, челиста Нарек Хакназарјан етаблирао се као један од најтраженијих и најхаризматичнијих уметника своје генерације. Часопис „The Strad“ описао га је као „блиставо бриљантног“, док је „San Francisko Chronicle“ његов наступ назвао „ништа мање него величанственим“. Хакназарјан је заслужни уметник Републике Јерменије и добитник медаље Мовсес Хоренаци за изузетна достигнућа у области културе.

Раде Пејчић

Друго фестивалско вече, 28. августа, биће у знаку звезда у успону, учесница овогодишње Евровизије младих музичара. Флаутисткиња Елен Вирабyан која је представљала Јерменију и освојила треће место, извешће „Фантазија брилијанте“ (Fantaisie brillante sur l’opéra Carmen) на темe из Бизеове опере „Кармен“, док ће се виолинисткиња Јана Јаковљевић представити виртуозним „Циганским мелодијама“ (Zigeunerweisen) Пабла де Сарасатеа. За диригентским пултом наћи ће се Раде Пејчић, који ће предводити Симфонијски оркестар „Кустендорф“, а круну друге вечери представљаће извођење Симфоније бр. 9 „Из Новог света“ Антоњина Дворжака.

Јана Јаковљевић

Завршног дана фестивала, 29. августа, наступиће награђивани Академски хор „Collegium musicum“, под диригентским вођством Драгане Јовановић, а тродневни програм биће заокружен доделом фестивалских награда. Collegium musicum је један од најеминентнијих хорова у Србији и 2017. године указом председника Републике Србије одликован је златном медаљом за изузетне заслуге, чување традиције хорског певања и промоцију српске културе у свету. Хор је до сада одржао преко 3000 концерата широм земље и света и добитник је бројних међународних награда и признања.

Collegium musicum

Програм фестивала обогатиће и наступи ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје као и „Ватрослав Лисински“ и „Даворин Јенко“ из Београда, а биће и приказан филм „Нови Вавилон“ за који је музику компоновао Дмитриј Шостакович.

Кустендорф Класик даје прилику многим извођачима да први пут наступе на тако високом нивоу, да се упознају са мајсторима уметности, да поделе искуства и утиске са вршњацима из других земаља. И, што је најважније, фестивал постаје одскочна даска за развој музичке каријере.

Све информације о фестивалу, могу се погледати на:

https://www.facebook.com/kustendorfclassic

https://www.instagram.com/kustendorf_classic/

Чланак Фестивал класичне музике „Кустендорф класик“ на Мећавнику од 27. до 29. августа се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: KoSSev

Европска унија сматра да су испуњени услови за отварање главног моста на Ибру у Митровици. „Када се заврше радови на мосту, као и додатне процене и консултације, мост треба да буде отворен. Можемо да потврдимо да је то сада случај“, наводи се у одговору портпарола ЕУ који је вечерас објавила Газета Еxпресс. Одговор стиже након што је КФОР почетком ове недеље започео постепену транзицију свог сталног присуства са моста. Из Брисела, међутим, нису навели када би мост могао да буде отворен за саобраћај.

Европска унија потврдила је данас да ју је КФОР/НАТО обавестио да је започео „постепену транзицију сталног присуства“ својих припадника са главног моста.

„Распоређивање НАТО мисије на Косову питање је о којем одлучује НАТО. Можемо да потврдимо да је ЕУ о томе обавештена од стране НАТО-а“, казао је портпарол ЕУ за Газету Еxпресс.

ЕУ: Услови су испуњени

Кључни део одговора из Брисела односи се на само отварање моста.

Портпарол ЕУ подсетио је на став из годишњег извештаја за 2025. годину, према којем би мост требало отворити након завршетка радова, додатних процена и консултација.

Сада из ЕУ потврђују да је тај услов испуњен.

„Став ЕУ о мосту увек је био јасан: када се заврше радови на мосту Аустерлиц (главни мост на Ибру) у Митровици, као и додатне процене и консултације, мост треба да буде отворен. Можемо да потврдимо, као што је већ поменуто у прошлогодишњем годишњем извештају, да је то заиста сада случај“, наводи се у одговору за који Газета Еxпресс наводи да је стигао из Брисела.

У одговору се, међутим, не наводи датум отварања моста, нити када би и под којим наредним корацима могао да буде пуштен у саобраћај.

ЕУЛЕX обавештен о транзицији КФОР-а

Брисел потврђује и да је ЕУЛЕX благовремено обавештен о променама које је КФОР започео на мосту.

„Као део тростепеног механизма безбедносног реаговања на Косову, Мисија Европске уније за владавину права на Косову (ЕУЛЕX) благовремено је обавештена од стране КФОР-а о постепеној транзицији сталног присуства“, наводи се у одговору за портал у Приштини.

ЕУЛЕX ће, додаје портпарол, наставити блиско да сарађује са Косовском полицијом и КФОР-ом како би се обезбедила одговарајућа безбедност за све заједнице, у складу са својим мандатом.

Шта се променило на мосту ове недеље

КоССев је почетком ове недеље са терена известио о променама у вишегодишњем режиму присуства КФОР-а на главном мосту.

Са северне стране уклоњена је дугогодишња статична тачка италијанских карабињера, док су њихова возила потом циркулисала преко моста и била присутна са обе стране.

КФОР је потом потврдио да је започео „постепену транзицију сталног присуства“ са главног моста, наводећи да је реч о делу процеса оптимизације распоређивања својих снага у складу са побољшањем безбедносне ситуације.

Нагласили су да ће процес бити постепен, заснован на условима и координисан са свим релевантним актерима, укључујући представнике косовских институција, Косовску полицију, ЕУЛЕX и међународне организације.

КФОР је такође навео да је начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић редовно информисан, те да командант КФОР-а Озкан Улуташ остаје у блиском контакту са својим саговорницима у косовским институцијама, међународним организацијама и Војсци Србије.

Свечља најавио прелазак одговорности на Косовску полицију

Истог дана када су промене постале видљиве на терену, вршилац дужности косовског министра унутрашњих послова Џељаљ Свечља појавио се на јужној страни моста.

Он је тада изјавио да је започео процес у којем ће одговорност за безбедност на главном мосту прећи на Косовску полицију и најавио да би његов исход требало да буде отварање моста за саобраћај.

КФОР је, међутим, у свом одговору потврдио транзицију сопственог сталног присуства, али не и Свечљину формулацију да Косовска полиција преузима одговорност за обезбеђивање моста.

Брисел тако потврђује да су завршени радови, као и додатне процене и консултације које је ЕУ наводила у контексту отварања главног моста. Према ставу ЕУ из одговора за Газету Еxпресс, након испуњења тих корака „мост треба да буде отворен“. Када би то могло да се догоди, у одговору није прецизирано.

Чланак ЕУ за Газету: Испуњени услови, мост на Ибру треба да буде отворен се појављује прво на ИСКРА.

Припадници тзв. косовске полиције ухапсили су у Звечану ухапсили су И.М. због сумње да је у мају 2023. године наводно учествовао у нападима на припаднике Кфора и тзв. косовске полиције.

Како је наведено у саопштењу полиције и тужилаштва, И.М. се сумњичи за напад на службено лице, учешће у маси која врши кривично дело и хулиганизам, удруживање ради противуставног деловања и угрожавање лица под међународном заштитом, преноси РТ Балкан.

До протеста на северу АП КиМ у мају 2023. године дошло је након што је тзв. косовска полиција насилно увела у зграде општина албанске градоначелнике изабране на изборима које су Срби бојкотовали.

Припадници Кфора су 29. маја распоређени око општинских зграда у Лепосавићу, Зубином Потоку и Звечану, а након неуспелих разговора између представника Срба и официра Кфора да приштински специјалци напусте зграде општина, дошло је до сукоба грађана и припадника Кфора. Под сумњом да су учествовали у тим сукобима, приштинске власти су до сада ухапсиле више Срба.

Чланак Још један Србин на мети Куртијеве полиције: Ухапшен због протеста пре три године се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Photo by Pierre Crom/Getty Images

У још једном удару на Србе на Косову и Метохији власт Аљбина Куртија спремила је закон о јавној имовини који је писан као још један чин отимања српске имовине на КиМ. Овај текст предвиђа да општине нису власници већ само управљачи, односно корисници, те није тешко погодити да су мета већински српске локалне самоуправе. 

Овим власт у Приштини хоће да на папир пребаци они што месецима спроводи на терену затварајући врата српским институцијама, мењајући катанце и качећи заставу лажне државе не српску имовину.

„Јавном својином у власништву ‘републике Косово’ управља Јединица за управљање јавном својином, која функционише у оквиру канцеларије премијера. Јединица одржава јединствену евиденцију и регистар јавне имовине, стара се о коришћењу јавне својине у складу са наменом исте, стара се о својини, која према правној снази постаје јавна својина, стара се о упису у катастар, парцелизацији, раздвајању, замени, изради нацрта уговора и праћењу њихове реализације, плаћању закупа и другим радовима који се односе на јавну својину“, наводи се у накарадном тексту који жели да усвоји квази држава, по принципу „кадија те тужи за твоју имовину, кадија ти суди да ти је одузме“.

Према назови-закону јавна имовина је практично све – ваздух, водени ресурси/вода, рудни ресурси као што су: руда, нафта, гас и други природни ресурси, подземне воде, извори минералних и термалних вода, радио фреквенције и нумерација, природна језера и друге водене акумулације, ваздушни простор, путеви, у које спадају ауто-путеви, национални, регионални и локални путеви и пратећи објекти, аеродроми са пратећом инфраструктуром, железничка инфраструктура, предмети пронађени током археолошких ископавања, коридори и сателитске орбите…

На списку су и шуме и шумско земљиште уврштено у посебну базу газдовања шумама и шумским путевима, јавна својина у заштићеним деловима природе – национални паркови, посебне зоне, резервати, као и природни споменици, јавна покретна или непокретна имовина проглашена културним богатством, термоелектране са припадајућим објектима и хидроелектране у јавном власништву, постројења за пренос, дистрибуцију и снабдевање електричном енергијом где спадају далеководи и трафостанице, грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, објекти за образовање, науку и здравство у јавном власништву са пратећим објектима, историјско-културна добра, објекти за спорт и физичку културу, биљни и животињски свет који ужива посебну заштиту, археолошка налазишта…

Градоначелник Северне Митровица Милан Радојевић рекао је да би „усвајањем закона о јавној имовини који предвиђа да општине више не буду власници општинске имовине, већ само њени корисници или управљачи, општине са српском већином престале би да постоје“.

Према његовим речима, пребацивање општинске имовине на централни ниво значило да би општина за сваки инфраструктурни пројекат или било које планирано улагање, морала да тражи сагласност централног нивоа – да ли на неком парчету земље може да реализује одређене пројекте.

„Аљбин Курти на територији Северне Митровице већ спроводи неке своје намере, са централног нивоа, потпуно заобилазећи општину, њено руководство и закон о локалној самоуправи. Спроводи неке инфраструктурне пројекте не питајући и не тражећи дозволе. Можете да замислите шта би се десило уколико би такав закон био усвојен и ступио на снагу“, рекао је Радојевић за „Косово онлајн“.

Он је додао да Курти свим својим потезима покушава да умањи значај општина, посебно општина са српском већином, пре свега на северу.

Фирме у друштвеном власништву, како је навео Радојевић, попут „Трепче југ“ или компаније „Ибар-Лепенац“, одједном потражују одређено земљиште без правног основа, судске одлуке, и без сагласности општина, уз пуку полицијску силу.

„Багерима руше и отимају земљиште. Тако да би усвајање оваквог закона била круна за Аљбина Куртија којом би и оно мало имовине које општине поседују пребацио на централни ниво и општине уопште не би могле да располажу сопственом имовином“, рекао је Радојевић.

Текст из Приштине у супротности је са правилима ЕУ, али то наравно не значи ништа. Као и много пута до сада Брисел ће затворити очи на потезе Приштину, уз коју често стављају похвални епитет „млада демократија“.

Чланак Обрачун са Србима на КиМ кроз „закон о имовини“: Наши су ваздух који дишете и путеви којим ходате се појављује прво на ИСКРА.

ФОТО: Владика Иларион са Дечанцима у селу Дрен / Манастир Високи Дечани

Владика новобрдски Иларион, викарни епископ патријарха српског господина Порфирија, и монаси манастира Високи Дечани посетили су породицу Ненада Рашковића у селу Дрен, како би им исказали подршку након инцидента у којем је, према наводима, Рашковић био изложен непримереном поступању припадника полиције.

Посета је уследила након прославе храмовне славе Светог архиђакона Стефана у Бањској, а владика Иларион је породици, у име патријарха Порфирија, уручио икону Господа Исуса Христа и новчану помоћ за децу.

У селу Дрен заједно живе четири породице са децом. Током разговора са владиком Иларионом и монасима, чланови породица говорили су о страху и неизвесности које осећају након недавног инцидента.

Како је саопштено из манастира Високи Дечани, двојица браће Рашковић ожењени су Албанкама из Албаније, а породице су до овог догађаја живеле у миру. Становници села указали су и на конкретне потребе локалне заједнице, пре свега на потребу за бољим путем до села, као и за подршком заједничком центру у којем би мештани могли да се окупљају.

Посета владике Илариона и монаха Високих Дечана протекла је у знаку подршке породици и малој заједници која, како је наведено, у овом тренутку живи под додатним притиском и осећајем несигурности.

Чланак Владика Иларион и монаси Високих Дечана посетили породицу Рашковић у селу Дрен се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Stock foto/Fernando Gutierrez-Juarez

Михаел Мартенс, новинар „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ (ФАЗ), и раније је постављао политички дубоко мотивисана питања, стављајући се у улогу пре заступника немачке политике, пре него у улогу новинара који поставља у професионалном смислу сувисла питања. Добар пример за то, јесте интервју Михаела Мартенса са Алексисом Ципрасом из 2013. године, који је прекинут после петог питања и око осам минута разговора, због неумесно формулисаних питања.

„Полупрофашисти“ и фирер са онога света

Мартенс је Ципраса, наиме, питао шта је мислио када је, у јуну 2012. године, рекао да су владајуће странке, Нова демократија и ПАСОК „понизиле грчку заставу и предале је Ангели Меркел“. Ципрас је љутито одговорио да никада није рекао тако нешто и прекинуо интервју.

Након неуспелог интервјуа, служба за односе са медијима Сиризе проследила је имејл „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ у којем је наведено да је Мартенс далеко прекорачио границе новинарске етике, јер је у обзир узимао гласине, изјаве трећих страна и непроверене информације. У имејлу је наглашено да се Ципрас осећао примораним да прекине интервју, пошто не даје интервјуе булеварској штампи.
Мартенс је потом покушао да се позове на снимак са митинга у Атини и једно од саопштења Сиризе. Објавио је и део снимка разговора са Ципрасом, али је признао да саговорник има право да одбије да говори у интервјуу.

На крају се показало да Ципрас јесте рекао нешто слично на митингу, али је оно што је заиста било спорно у том разговору био, заправо, целокупан Мартенсов покушај да дисциплинује саговорника у правцу „политичке коректности“.

Мартенса је током разговора са Ципрасом, наиме, занимала карикатура, објављена у листу „Авги“, који је гласило Сиризе, а на којој је приказан Адолф Хитлер како „са оног света“ телефонира Ангели Меркел, питајући је, у неверици, да ли ће заиста дати новац Грчкој, на шта му она одговара да неће и да Грчка, свеједно, већ дугује новац Немачкој.

Мартенс је Ципраса питао да ли се заиста смеје „таквим стварима“, након што га је прво питао да ли је он (Ципрас) духовит човек, на шта му је саговорник одговорио да није видео карикатуру, али да верује да у сатири не сме да буде цензуре. Мартенс ипак није одустајао.

„Постоје бројне изјаве – ваше, чланова ваше странке, људи блиских вашој странци и синдикалних лидера који су повезани са вашом странком, или се сматрају блиским Сиризи – о четвртом рајху који жели да доминира или колонизује Грчку. Други Папандреуа или сада Самараса називају грчким Квислингом. Да ли верујете да је то језик који политички лидери у Европи треба да користе 2013. године?“, питао је Мартенс, а Ципрас је одговорио да такве политичке ставове не заступају ни Сириза ни лист „Авги“.

Мартенс га је потом упитао зашто се, онда, умиљава „полупрофашстичким“ странкама, каква су „Независни Грци“, на шта му је Ципрас одговорио да ни ту није добро информисан, јер се не можете „полупрофашистичком“ назвати странка која је заступљена у скупштини и која има јасно демократско присуство у политици.

„Чак и уколико се не слажемо са њиховим ставовима о читавом низу питања, нико нема право да ‘полупрофашистичком’ назива странку која заступа политички исправан став према госпођи Меркел. И замолио бих вас да промените формулацију својих питања“, дословно је рекао Ципрас, након чега је уследило поменуто питање о „предаји грчке заставе Ангели Меркел“ и прекид интервјуа.

Како је Мартенс медијски анулирао тврдње Даниеле Матијевић?

Мартенс није само покушао да пропише Ципрасу „језик“ којим политички лидери у Европи „треба да користе 2013. године“, ни да за „полупрофашистичку“ прогласи парламентарну странку. Он се прочуо и у покушајима да у медијском смислу компромитује и анулира све информације које је у књизи „Могла бих да живим са паклом“ објавила припадница Бундесвера Даниела Матијевић 2010. године, након боравка у мисији на Косову и Метохији.

Мартенс је у опсежном новинарском подухвату покушао да релативизује или побије све тврдње које је у својству сведока догађаја са лица места изнела Даниела Матијевић, у вези са насиљем албанских терориста над Србима и њиховом децом.

ФАЗ о Рачку извештавао из Будимпеште

Премда је „Франкфуртер алгемајне цајтуг“ представљен као лист слободоумних немачких пословних кругова који се залаже за очување и јачање демократског поретка и социјалне тржишне привреде у Немачкој, пуристичког духа и „независног“ деловања, уз наглашену „слободу појединца у отвореном друштву“, „слободно мишљење“ и „слободу изражавања“, анализирајући извештавање овог листа за време сукоба на простору бивше Југославије, ако је уочити његов примарни антисрпски карактер.

Догађаји у Рачку или Сребреници у „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ представљани су банално, пропагандно, без стварне анализе и узимања у обзир аргумената друге стране.

Немачки истраживач Јирген Елзесер, на пример, наводи извештаје о томе како су западни медији приказивали Рачак, укључујући извештавање новинара „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ Матијаса Риба.

У једном од интервјуа, Елзесер чак наводи да је „Матијас Риб у ‘Франкфуртер алгемајне цајтунгу'“ отишао још много даље: писао је о одсецању глава и извађеним очима. Извештавао је о томе тако подробно као да је видео лешеве у Рачку. При томе се у то време налазио у Будимпешти“, навео је Јирген Елзесер чије интервјуе и књигу „Kriegslügen. Der NATO-Angriff auf Jugoslawien“ (2004), у којој јасно наводи да је извештавање „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ део ширег трансатлантског медијског апарата који је потиснуо међународно право у корист једностраног деловања НАТО алијансе, без мандата Савета безбедности УН, свакако треба читати и цитирати.

Нацистички корени „угледног“ листа

Али, одакле потичу медијски мотиви, као што је питање Михаела Мартенса које сугерише убијање Руса и руских војника, Мартенсов покушај прописивања Алексису Ципрасу којим политичким језиком има да говори 2013. године или извештавање Матијаса Риба о Рачку из Будимпеште, како то тврди Јирген Елзесер?

Одговор би могао да буде знатно једноставнији него што се, можда, очекује, али и отрежњујући са аспекта европских митова у Србији.

„Франкфуртер алгемајне цајтунг“ основан је 1949 године. Романтизована историја овог иста наводи да су „оснивачи“ листа петорица новинара, на челу са Ерихом Велтером.

Четворица „оснивача“, међу којима је и Велтер, били су раније део редакције „Франкфуртер цајтунга“, листа који је, због једног спорног текста о Дитриху Екарту, Хитлеров режим забранио.

Али, иза ове „антинацистичке“ фасаде, иза имена петорице новинара, крију се немачки пословни кругови, односно најпознатије немачке компаније које су капиталом и властитим ангажовањем подржавале нацистички режим и његову политику.

Посреди су пословни кругови који јесу били стубови поражене нацистичке Немачке, али са својим капиталом нису били и сами поражени. Врло брзо су, потпуно аболирани, наставили са пословањем у новим, „демократским“ усовима.

Како је заиста основан „Франкфуртер алгемајне цајтунг“?

Ти нацистички пословни кругови су, заједно са организацијом WiPoG (Wirtschaftspolitische Gesellschaft von 1947) стварни оснивачи „Франкфуртер алгемајне цајтунга“, а не петорица новинара, који су, да се „власи не досете“, истакнути као фасада листа пред читаоцима и маскировка стварних интереса финансијера.

Један од директора листа врло отворено је, уосталом, саопштио да је „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ лист који би могао да се супротстави бројним синдикалним новинама и који би проблеме посматрао „са стране предузетника“.

Међу члановима нацистичке партије Адолфа Хитлера, који су потом основали „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, били су, поред многих осталих, на пример, Валтер Дикерхоф и Хуго Хенкел, као и компанија „Континентал“ која је такође била економски стуб нацистичке Немачке.

Можда антисрпске и антируске ставове новинара тог иста треба тражити и у овим околностима.

Чланак „Мартенсово питање“ има дубље корене: Нацистички траг у ФАЗ-у који не може лако да избледи се појављује прво на ИСКРА.

Пуцањ у невиност и светињу живота

Неподношљиво врео дан у Метохији. Скупила се тмина над гетом. У њега јуче са разних страна стижу људи. Окупља их смрт дечака на реци. Први дан трагедије на реци Бистрици почео је као дечија идила. Излазак на реку је био као отварање прозора на гету окруженом бодљикавом жицом, војницима и оклопним возилима. Готово стотину деце отишло је да се купа, пешке, на бициклима. Мало узвишење изнад вира. Ватра на којој се пече кукуруз.

“Купали смо се ту мало, у међувремену је брат с оне стране Бистрице прошао и заложио је ватрицу са Богданом Букумирићем. Било је некако хладно и било се наоблачило, облаци су били црни као да слуте на неку велику трагедију. Ја сам био до брата, он је био преко пута ватрице. Само су се зачули одједном рафали, тресле су се гране. У том хаосу смо кренули на другу обалу ка селу. Ту је било узвишење од тог бедема који је направила река, клизали смо се низ ону глину, низ оне жиле. После смо дошли до жице, ту смо се исцепали, сви смо крвави били. Ја сам у свом том хаосу и расулу, све време видео брата (Панта) испред себе, као да је он био неки водич у спас, а у ствари он је пао ту поред ватре. Имао је једну прострелну рану на глави“, говори Немања Дакић, брат убијеног дечака. Имао је тада осам година.

И за породицу Јововић све је почело као један срећан дан. Мајка Сенка је понављала свом сину Ивану: „Немој да идеш на Бистрицу“. Кад су се око 13 часова чули рафали, Сенка је знала да је њен син погођен. На питање како је знала, кратко је одговарала: „Мајчино срце је знало“. После зла Гораждевац је претворен у кошмар. Деца су пребацивана у пећку болницу, а особље српске амбуланте у Гораждевцу шетало је у крвавим мантилима са шоком који ће заувек обележити њихов живот. У Пећкој болници музика, понижење, увреде. Најтеже рањеног Богдана Букумирића, покушавају да извуку из аутомобила у граду. Покварио се аутомобил. Све се то јуче обнавља у причама, о дану за који сви кажу: „не поновио се!

Захваљујући доброти и позиву Дарије Шафранић, која јавља о стању деце и лекарима који на прострелне ране стављају гипс – почиње пребацивање за Београд. „Је ли мој Богдан жив? Кажи ми, мораш, ја сам ти професор“, говори, те ноћи, аутору овог текста проф. др Милета Букумирић. Са Богданом је тешко рањена Драгана Србљак, Марко Богићевић и Ђорђе Угреновић. Ђорће је човек вечитог осмеха, организује фудбалски турнир и дане посвећене својим другарима и њиховом страдању

Јуче је у цркви Успења Пресвете Богородице парастос служио епископ новобрдски Иларион, са свештеницима, дечанским монасима и монахињама из Пећке Патријаршије. Породице Јововић и Дакић стоје са стране са свећама у рукама. Отац убијеног Панта, Милисав Дакић, држи руку на глави свог унука Тихона и каже:“ Бог је велики. Имам их четворицу.“ Има се утисак да та велика рука, жели да заклони дете. У другом делу  цркве су Јововићи. Мајка Сенка стоји мирно, готово без покрета. Изгледа као да се на њеном лицу заледила младост њеног сина и да та младост неће да остари.

Након парастоса владика Иларион беседи о загрљају у вечности и чињеници да се приближавамо свима које волимо и да је то утеха за породице Дакић и Јововић. „Молим вас да живимо васкрсење, поручио је и нагласио да је потребно да „васкрсавамо и опраштање једни другима, па чак и крвницима.“ Он је подвукао да смо дужни да чувамо земљу натопљену Пантовом и Ивановом крвљу. „Treba da izađemo iz groba svoga bića i usamljenosti svoje time što ćemo da oprostimo jedni drugima. Pa čak, oprostite mi to što govorim, čak i ovim krvnicima kojima će Bog da sudi svakako i njima, treba da oprostimo, da se molimo Bogu i za one koji nam žele dobro i koji nam dobro čine, i za one koji čine zlo, da i Gospod urazumi da što manje zla čine i sebi i drugima“, поручио је владика и пренео благослове патријарха српског Порфирија и митрополита рашко-призренског Теодосија.

Испред Канцеларије за Косово и Метохију говорио је Бора Тајић и закључио да су „то били пуцњи у најсветије што имамо“. С друге стране Срби су преживели, а „опстанак је наш највећи споменик“.

Након парастоса сви одлазе на своја гробља. На првом код цркве брвнаре, испод највећих храстова у Метохији сахрањен је Иван Јововић. Родбина и пријатељи већ 23 године стоје поред и примају неку врсту саучешћа. То се дешава тамо где није дошла правда и где нема назнака да ће је бити. Поред светиње невине жртве, поред неправде и непроналаска починилаца саучешће ће остати, као потрага за мрвицама смисла, као тражење укинуте слободе. Иако је шеф Унмика обећао да ће преврнути сваки камен да нађе злочинце није урађено ништа, а УНМИК је предмет предао ЕУЛЕКС мисија, да би га ова потом затворила због недовољно доказа. А они су ту около у мржњи која не престаје, у музици која је те кобне ноћи трештала из околних албанских села.

У најдубљем хладу Метохије, одмах ту испод гроба Ивана Јововића, на врху споменика породице Гашић стоје пужеви, готово у гроздовима, као да су и они кренули негде горе и ту су се зауставили да чекају кишу.

На другом гробљу Дакићи послужују бомбоне, жито и вино. Све то додаје дечак из цркве Тихон. Он има лице дечака на каменој плочи. „Ти си исти Панто“ каже владика Иларион. Изгледа све исто, сем правде – она је сваке године другачија јер је нема, јер се утопила на бистричком виру пре 23 године.

Чланак Двадесет три године од убиства деце на Бистрици се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Pierre Crom

Приштина у овом тренутку имајући у виду веома благе реакције међународних мисија на КиМ, тек вербалне реакције Београда, нема никакав разлог да мења рецепт масовног угрожавања имовинских и људских права Срба који су применили и рушењем српске имовине на Газиводама. Мислим да ће ова, до сада најекстремнија гарнитура у Приштини, то што раде, исти рецепт сада применити и у Звечану, каже за РТ Балкан професор права др Душан Челић коментаришући најновије ултимативне захтеве предузећа „Трепча-југ“ да се у року од десет дана ослободи њихова имовина, овог пута у питању су три локала у Звечану.

Подсећања ради, пре рушења 17 објеката Срба на Газиводама, пролетос, на захтев предузећа „Трепча-југ“, у центру Северне Митровице срушено је више гаража које су годинама користили Срби. Решења да „ослободе имовину“ добило је и више Срба у Северној Митровици.

Основно питање које се сада намеће, јесте шта у овом тренутку да ради Србин који са породицом живи у стану у Звечану, у Северној Митровици који је у згради на земљишту које се води на компанији „Трепча-југ“ и који чека да му закуцају на врата са захтевом да „за десет дана ослободи имовину“?

„Јако је тешка, да не кажем безизлазна ситуација Срба који су захваћени овим мерама. Несумњиво је, чак и да немају никакво право својине, ни право коришћења, ни право закупа на стану, на кући коју су изградили, они имају право на дом. Право на дом по члану 8. Европске конвенције о људским правима је заштићено, дом човеку не можете одузети док му не обезбедите адекватну непокретност под условом да то морате да му одузмете и да то налаже неки јавни интерес, а ја овде тај јавни интерес не видим. Нема јавног интереса ни ‘Трепче-југ’, ни компаније ‘Ибар-Лепенац’ да руше куће, одузимају станове, да ту рецимо направе болницу, да прође пут, да саграде болницу“, каже професор Челић.

Истина је, међутим, а то досадашње искуство потврђује у безброј примера, да оно што важи за Европу, што важи за друге, за Србе на Косову и Метохији не важи, па чак ни члан 8. Европске конвенције о људским правима!

„Ово о чему говорим једино не важи за Србе на Косову. Њима остаје да трпе колико могу, да се уздају у Бога, да траже помоћ од тих силних међународних мисија и сопствене државе. Да организације за људска ставе у фокус ово што се дешава, да марљиво бележе све те злоупотребе, једног дана, уверен сам, доћи ће време када ће се барем део те неправде исправити. Када и како, ко преживи причаће, жао ми је што ово морам да кажем лаички, а на правнички“, речи су професора Челића.

Наш саговорник, одличан познавалац косовских прилика, дугогодишњи професор права, констатује да општа правна несигурност за Србе на КиМ постоји интензивно уназад три године, генерално још од 2008. и пре тога од јуна 1999. године, али, интензивно уназад три године.

„То се, нажалост, некако подудара са последњим споразумима постигнутим у Бриселу, у оном француско-немачком предлогу и после тога у охридском анексу, где се по први пут наводи да су споразуми ‘између Косова и Србије’, пре тога је писало између Приштине и Београда. Сада децидно пише између Косова и Србије. Суштина тих споразума из 2023. јесте да је Србија прихватила да Косово унилатерално, самостално решава сва питања на својој територији. Тзв. Косово то сада и чини. Како – тако што за Србе не постоји минимум правних гаранција. Србима данас није зајамчено, гарантовано, ни једно људско право. Сада говоримо о праву на имовину, на својину“, каже професор Челић.

По његовим речима, обрасци су и у случају Газивода и сада Звечана слични. Ради се о злоупотреби тзв. друштвене својине која је постојала за време социјализма, друштвене својина некадашњег комбината „Трепча“ и некадашњег предузећа „Ибар-Лепенац“.

„Оба правна субјекта имали су право коришћења на тој својини, дакле, не право својине, да би то право у време приватизације на Косову и Метохији, која је започета 2000. године било конвертовано, претворено у право својине. Тада је примењено и начело које је познато још у римском праву, по коме све што се налази на нечијем земљишту, његова је својина. Дакле, ако је моја земља, све што се налази на њој је моје. А то што ја некада нисам имао право својине него само право коришћења, и на том земљишту су други могли имати непокретности, то нема везе. Дакле, злоупотреба једног древног института, злоупотреба на штету Срба“, каже професор Челић.

Формално гледано, Србима је сада једино преостало да користе тужбе, жалбе… Без велике наде да ће она довести до решења, да ће Срби успети да одбране своје домове.

„Тужбе и жалбе, али, коме? Кадији, по систему кадија те тужи, кадија ти суди. У систему где не постоји минимум гаранција за правично суђење, чак у масовном борју случајева, то смо видели на Газиводама, људима нису дали ни право на правни лек. Без права на правни лек, без права на тужбу, на жалбу. Ово што се сада дешава на Косову и Метохији нисам нигде видео, прочитао да се дешавало у 19, 20 и 21. веку, можда је тога било у средњем веку, у преддржавно доба, али у наша времена, овакво безакоње, оваква дискриминација није забележена“, наводи професор.

Он додаје да очекује да се у свему овоме огласи и држава Србија.

„Ово без обзира на статусне импликације. Нека све буде онако како Приштина мисли да јесте, да је реч о њиховој држави, то опет не значи да могу да чине шта хоће. Поготову не са грађанима који су држављани Републике Србије. Дакле, Република Србија све да по француско-нечаком, по охридском плану, нема никакве ингеренције на Косову и Метохији, све и да се сложила са тиме, неко ће рећи да није потписала, није потписала али је прихватила и спроводи их, све да се сложила са тиме, она има право и има обавезу да заштити права својих држављана на територији Косова и Метохије“, каже професор Челић.

По неким подацима чак половина земљишта на територији града Северна Митровица, на територији Звечана, по приштинским папирима власништво је комбината „Трепча“. Последице по српску заједницу на северу, ако Куртијева власт настави да спроводи садашњи план „ослобађања имовине“, могле би бити катастрофалне.

„‘Трепча’ је био највећи комбинат у бившој држави који је запошљавао 40.000 људи на Космету чак и ван КиМ. Половина земљишта на коме се налази данашња Косовска Митровица, добар део Северне Митровице, готово цео Звечан је на земљишту које се сада води као власништво комбината. Бројни објекти тзв. друштвеног стандарда, Дом културе у Звечану, базен, бројне стамбене зграде… Сада када бисмо применили начело римског права о коме смо говорили, испада да бисмо имали неки ‘Трепча град’ на територији града на територији Звечана и Косовске Митровице са свим становима, непокретностима и привредним објектима, радњама, гаражама“, каже професор Челић.

По њему, све да је то све „Трепчино“, а није, највећи део људи градили су у доброј вери, били су савесни, имају неко право на тим непокретности. Постоје бројни примери у Европском суду за људска права да и када бесправно изградите неки објекат, ако он егзистира дужи период, пет, десет, двадесет година, то постаје имовина и подлеже заштити Европске конвенције за људска права.

„Ако се са тим не слажете, ако сматрате да је то ваше, дужни сте да покренете судски поступак, да у њему доказујете право својине, па тек када победите, да покренете извршни поступак, да другој страни дате могућност на жалбу. Свега тога на КиМ нема“, речи су професора Челића.

Како то функционише на тзв. Косову ових дана могло се видети на примеру породице Јакшић. Власници хотела на Газиводама одмах после добијања решења покренули су поступак, тражили привремену меру. Пре првог рочишта њихов хотел је срушен.

„Да будем циничан, престаће да руше када буду срушили све. Бојим се, не треба заборавити да се све догађа у периоду када они још нису конституисали власт, у Приштини траје та сапунска серија у безброј наставака. Врло је могуће, ако се не договоре, да ће Курти додатно радикализовати потезе на Северу КиМ и да ће ово видети као добру, то звучи заиста морбидно са аспекта свих нормалних људи, изборну кампању за себе, јер тамо је најбоља она изборна кампања у којој ви показујете, благо речено, мишиће над Србима у виду нарушавања њихових елементарних људских права. Нисам оптимиста, далеко од тога“, закључује професор Челић.

Чланак После Газивода – Звечан: Срби давно остали без слободе, Курти им сада отима и право на дом се појављује прво на ИСКРА.

Церска битка

На данашњи дан 1914. године почела је Церска битка, а завршена је 20. августа побједом српске војске над аустроугарском.

Српска војска је под командом генерала Степе Степановића поразила далеко надмоћнију аустроугарску војску, изававши шок и невјерицу у Бечу и Берлину, одушевљење међу савезницима, јер је окончана као прва велика савезничка побједа у Првом свјетском рату.

Ударни дио Церске битке одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године на југозападним обрноцима планине Цер, а битка је окончане као прва велика савезничка побједа у Првом свјетском рату – коју је извојевала српска војска.

Услиједило је повлачење 21. аустроугарске дивизије, потом 8. корпуса, да би у крајњем 5. армија Аустро-Угарске војске одступила назад преко Дрине.

Послије Церске битке  широм Европе пронео се глас да је „малена“ Србија успјела да порази аустроугарске трупе, што је, како се истицало, повећало углед наше земље.

Када је Церска операција окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.

Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, док је из строја избачено око од 16. 500 српских војника, од чега 2.107 погинулих. Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је Церска операција.

Као последица успешног командовања и одлучне побједе генерал Степа Степановић добио је чин војводе.

Чланак Годишњица почетка Церске битке – величанствена побједа српског оружја се појављује прво на ИСКРА.

Евентуално приступање Србије у Европску унију значио би њен нестанак, јер Брисел инсистира на политици која води до брисања европских народа, изјавио је проф. др Милош Јовановић, председник Новог ДСС.

„Европа просто мења супстанцу. То су нације које нестају“, рекао је Јовановић у емисији „Данас на РТ“. С једне стране ту је прилив милиона миграната, а са друге губитак идентитета.

По његовом мишљењу, ЕУ данас има идеолошки шаблон од којег није дозвољено одступање, на пример наметање истополних „бракова“ као законске обавезе свих земаља чланица.

„Та матрица води нестанку нација, трансформацији тих друштава, рушењу свих колективних идентитета… Плашим се да је за многе од тих земаља већ касно. Нећу да ми нестајемо, ако они већ нестају“, рекао је Јовановић.

Он је навео пример Француске, где левичар Жан-Лик Меленшон програму своје странке каже да „свака генерација представља нови народ“.

Званична политика власти у Београду и већег дела опозиције је да се иде ка Западу, али Србији би чланство у ЕУ донело само штету, од обавезе увођења санкција Русији и признања лажне државе Косово, до истополних бракова и доласка милиона миграната.

„Србија може да постане део те породице само понижена и поражена, са најављеним нестанком“, рекао је.

Упитан о тоталитаризму ЕУ према партијама које се успротиве тој матрици, Јовановић каже да су оне настале као реакција на „лудило“ Брисела и класичних политичких елита. На пример, Немачка је раније уживала економску симбиозу са Русијом, а онда је то уништила придруживањем САД у рату против Москве око Украјине.

„Ово је рат Запада против Русије преко Украјине“, а не руско-украјински сукоб, напоменуо је Јовановић.

Русија се сада „отрезнила“ од односа са Западом и сада се окренула сопственом економском и технолошком развоју, што је добро по њу. По његовим речима, ЕУ има „једну врсту ароганције и лицемерја коју чак ни ми Срби, као жртве тога, не схватамо у потпуности“.

„Они невероватно добро манипулишу својим јавним мнењем под плаштом демократије и отворености“, рекао је Јовановић.

Притом, није суштински проблем што популистичка десница заговара боље односе са Русијом, већ што се противи „темељним вредностима“ ЕУ попут геј бракова и миграција, указује гост РТ Балкан.

Јовановић је напоменуо да су представници његове странке имали састанке са члановима Алтернативе за Немачку (АфД) и да му се чини да је она превише популарна у Немачкој да би Берлин могао тако лако да је забрани. Ако би се то десило, довело би до озбиљне политичке кризе. Иако никоме не прижељкује зло, рекао је Јовановић, што је ЕУ више трусна, то Србија има више маневарског простора.

С друге стране, иако Срби обично зазиру од јачања Немачке, ако АфД успе да спасе земљу од пропасти, можда у некој будућности Срби и Немци неће бити непријатељи, додао је.

Јовановић сматра да ЕУ нема ни капацитета ни политичке воље за даље ширење, али је баш зато могуће да ће апсорбовати Црну Гору, јер је довољно мала да не изазове веће сметња, а тиме би се створила илузија да је процес проширења и даље виталан.

„Ми мислимо да сарадња може и мора да постоји, али Србији није место у ЕУ“, рекао је председник Новог ДСС.

Чланак Милош Јовановић: Србија може да постане део ЕУ само понижена и поражена, тамо јој није место (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом Бранкица Ристић / Газиместан

Методе које Приштина примењује на српску заједницу личе на систем апартхејда у Јужној Африци. Колико ће све ово утицати на одлазак Срба видећемо почетком школске године али нико не жели да живи у страху да полиција може да ти упадне у кућу у сваком тренутку и оптужи те за шта хоће, каже политиколог са Косова и Метохије Иван Томић.

Серија аката терора над Србима на КиМ од стране Приштине после рушења кућа, одузимања локала и станова се наставља упадима у куће под изговором да се тражи оружје … А сцене које виђамо по медијима врло подсећају на филмове које смо гледали као деца из Другог светског рата и како су се понашале озлоглашене СС трупе према нашем и сваком другом народу који се борио против нацизма.

Политиколог Иван Томић каже да су Срби на КиМ посебно после 2004. године искусили исту тортуру на централном Космету какву сада пролазе на северу.

Нама познати сценарији

„Приштина сада примењује исти сценарио и на северу КиМ, почели су да преузимају контролу над Севером и буквално примењују исти модел који су некад примењивали овде на централном Космету. Једноставно, ви не знате када они могу поново да дођу код вас, у ваше село, када могу да вам упадну у кућу. И све то ствара велики притисак код народа. Неки људи се плаше, неко је можда неко намерно нешто бацио у вашу њиву, иза куће негде, па могу да вас оптуже за штагод. Видели сте и ове снимке Ненада Рашковића који је брутално претучен пре неки дан где се приказује наводно пронађено оружје на његовом имању. На првом снимку који сам ја видео је било приказано оружје које је малтене ново! Значи није баш реалан прича, што доводи до сумње да је оно накнадно бачено ту. На крају дана, овде је једноставно тако: ви можете да кажете шта хоћете, али они се служе свакаквим методама и лако могу да некоме нешто, да се тако изразим, напакују“,“ објашњава Томић.

Не можемо, додаје он,  да знамо колико ће све ово да утиче на одлазак Срба са КиМ али прве резултате ћемо видети када будемо знали колико је деце уписано у школу на јесен.

„Оно што је свакако евидентно јесте да су људи обесхрабрени и да се поједини спремају да оду одавде јер нико не воли да размишља стално да ли ће му упасти полиција у кућу и да ли ће га за нешто оптужити. Тако да то су све неке ствари о којима људи размишљају и које желе да избегну,“ истиче наш саговорник.

Људи одлазе јер се плаше

Према његовим речима, из понашања Приштине могу да се извуку неке паралеле са понашањем неких других режима у прошлости гледано на глобалном и на локалном нивоу.

„На пример, ово што раде са забраном уласка људима на КиМ, са протеривањем људи … то се све некада радило и у Јужној Африци, апартхејд је то некада радио. Буквално су дефинисали где може ко да се креће, имали су право да хапсе и да протерују људе без много доказа тако је донекле познат тај механизам који они користе у овом тренутку на КиМ,“ оцењује наш саговорник.

По његовом мишљењу, Срби на КиМ с друге стране немају механизам да се заштите нити да се одупру неким притисцима, на пример оваквом понашању Приштине.

„Срби неће сигурно да протестују јер то не би имало ефеката а могло би да ситуацију погорша. С друге стране, очекивати од међународних мисија присутних на КиМ или међународне заједнице да реагује је нереално јер смо из искуства видели и да се њихове реакције своде само на проста саопштења која никога не обавезују ни на шта,“ закључак је Томића.

Нема система заштите Срба

Срби на Косову и Метохији су свакодневно изложени институционалном и физичком насиљу, чији је циљ притисак и њихово протеривање са ових простора. Последњи у низу тешких инцидената је брутално пребијање Ненада Рашковића из Зубиног Потока од стране припадника косовске полиције, што је поново скренуло пажњу на тешку безбедносну ситуацију.

Главни облици притисака су чести напади, пребијања и хапшења Срба, и на северу и на југу; затварање српских институција, забрана платног промета и свакодневне административне блокаде које отежавају нормалан живот; осетљив положај локалног становништва упркос присуству међународних мисија попут Кфора, чије се деловање често оцењује као недовољно у заштити људских права Срба.

Званични државни органи Србије и представници Срба са Косова и Метохије ова дешавања карактеришу као наставак планског терора са крајњим циљем потпуног етничког чишћења Срба са простора Косова и Метохије.

Чланак Срби на КиМ живе под терором Приштине – и сваки дан стрепе шта још може да их задеси се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Nada Bascarevic

Шумар Јовица Јанковић (73), чију су кућу у селу у околини Зубиног Потока јуче претресли припадници тзв. косовске полиције изјавио да су га полицајци више пута питали да ли има оружје, да су преврнули све ствари и да је преметачина његове куће извршена без икаквог разлога.

„Најпре је дошао један полицајац који ми је рекао да треба да погледа имам ли оружје у кући. Рекао сам му да немам. Он је преврнуо неколико ствари и пронашао двоглед. Потом је изашао и позвао још полицајаца. Када су они дошли почели су претрес целе куће и преврнули су ми све ствари и разбацали их. Више пута су ме питали да ли имам оружје. Иако сам тврдио да никакво оружје немам, они су све превртали и нису се обазирали на моје молбе да сам стар и болестан и да нећу данима моћи да средим лом који су направили“, казао је Јанковић за „Косово онлајн“.

Испричао је да су га полицајци питали одакле му двоглед и да им је рекао да двоглед може да се купи и на пијаци.

Више пута су га изводили из куће и узимали му податке, додао је.

„Распитивали су се где сам радио, колика ми је пензија и да ли негде кријем нешто. Након тога су ми рекли да им будем доступан и да ће ме позвати уколико буде потребно да дам још изјава. Не знам шта сам урадио и коме сам крив, али мени ће бити потребно седам дана само да вратим ствари и очистим лом који су направили у кући. Никада се никоме нисам замерио и читав свој радни век сам провео радећи у интересу свих људи које сам икада упознао“, каже Јанковић.

Ово је само наставак тортуре привремених институција у Приштини над Србима на Косову и Метохији.

Подсетимо, Ненад Рашковић из Зубиног Потока налази се на лечењу у КЦ Србије у Београду, након што су га припадници тзв. косовске полиције извели из куће, одвели у шуму, везали за дрво и брутално претукли цревом, захтевајући да призна да поседује оружје и да га преда.

Чланак Куртијева тортура над Србима: Тражили оружје, пронашли двоглед са пијаце се појављује прво на ИСКРА.