ЖОЗЕ КУТИЉЕРО: Борба Алије Изетбеговића и Запада за унитарну Босну увела земљу у крвави рат

 

Борба Алије Изетбеговића и његових ментора са Запада за унитарну босанску државу увела је земљу у крвави рат који је могао да буде спречен да је прихваћен мој план мирне поделе територије на три дела! Ова изјава португалског дипломате Жозеа Кутиљера, творца мировног плана за БиХ, познатог као “Кутиљеров план”, актуелна је и данас, 23 године након што је пропао његов предлог мирне поделе Босне на бошњачку, српску и хрватску територију.

У Лисабону су 23. фебруара 1992. године на конференцији о БиХ, коју је организовао Кутиљеро, договорени принципи поделе Босне и Херцеговине. Потпис на “Кутиљеров план” 18. марта ставили су Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан.

Међутим, Изетбеговић је касније, након разговора са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом, одбацио план. Наводно је Цимерман тада обећао Изетбеговићу да ће САД признати БиХ ако одбаци овај план. Потом је уследио крвави рат, зверства, разарања и прогони…

У Српској и ФБиХ и данас многи жале због пропасти овог плана, јер сматрају да је план био добар и да је уважавао потребе свих конститутивних народа.

– Кад се упореди моја мапа и она која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. године, види се да је, после три и по године ратовања, резултат скоро исти. Многи животи су могли бити сачувани – рекао је Кутиљеро и поновио свој став да је за ситуацију у БиХ 1992. било апсурдно кривити искључиво Србе, јер су све три стране биле одговорне.

Он је истакао да је, којим случајем, његов план прихваћен, да је “босанско питање могло да буде решено уз мање губитака”.
– Истинска је трагедија што мир није постигнут – нагласио је он.

Португалски дипломата оптужио је у више наврата Изетбеговића да је изазвао рат и масовне жртве, одбацујући споразум који је претходно потписао.
Кутиљеро је описао Изетбеговића као особу која лаже, односно – једно говори у јавности, а друго приватно.

– Изетбеговић би једно говорио насамо, а друго јавно. На првом ручку током преговора увидео сам да је лажов и да му се не може веровати – рекао је Кутиљеро.

Политички аналитичари су после потписивања “Дејтона” 1995. оценили да је то, у суштини, Кутиљеров план са одређеним модификацијама.
Посланик СНСД у парламенту БиХ Лазар Продановић каже, за “Новости”, да је историјска грешка што овај план није прихваћен.

– Максималистички захтеви бошњачких политичара, уз подршку дела међународне заједнице, срушили су план и разбуктали крвави рат. Све је могло да буде другачије да је план прихваћен. Нажалост, и данас имамо захтеве за радикалне уставне промене У БиХ и након свега што се десило – истакао је Продановић.

Некадашњи председник РС Биљана Плавшић рекла је да су иза Изетбеговићевог повлачења потписа са Кутиљеровог плана стајали амерички амбасадор Ворен Цимерман и “људи из сенке” СДА.

Додала је да је сам Цимерман признао да је он био тај који је рекао Изетбеговићу да повуче потпис, а да су га пре тога нападали и “они његови”.

– Изетбеговић је у странци имао екстремно крило, људе у сенци. Нису то били никакви интелектуалци него неке муфтије, представници неких старих муслиманских породица, некада беговских – рекла је Плавшићева.

НАЦИОНАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ

ПЛАН је предвиђао стварање три конститутивне националне јединице, у које би ушле већинске општине све три стране. Бошњачкој конститутивној јединици припало би 50 општина, односно 44 одсто територије. Србима би припало 37 општина, односно 44 одсто територије, а Хрватима 20 општина или 12 одсто територије БиХ.

Скупштина би се састојала од два дома – дома грађана и дома конститутивних јединица.

Тагови: Алија Изетбеговић, БиХ, Жозе Кутиљеро, Запад, СДА