ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ: Срби ће стотинама година трпјети посљедице НАТО бомбардовања

У НАТО бомбардовању Републике Српске 1995. године убијено је 58 и рањено 119 Срба, а најстрашније је што ће посљедице употребе осиромашеног уранијума трпјети генерације стотинама година, рекао је данас у Београду директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић.

„Посљедице НАТО бомбардовања су катастрофалне. Хаџићи су били изложени НАТО бомбардовању, а међу становницима те општине који су избјегли у Братунац, четири пута је више обољелих од рака у односу на домицилно становиштво“, рекао је Којић новинарима у Институту за међународну политику и привреду, гдје учествује на научној конференцији „Посљедице НАТО агресије на СР Југославију“.

Он истиче да су индиректне посљедице то што је НАТО бомбардовање дало немјерљиву предност здруженим јединицама хрватске војске и такозване Армије БиХ.

„Примјер су западнокрајишке општине јер је послије НАТО бомбардовања тог краја и усљед офанзиве хрватске војске и такозване Армије БиХ, протјерано 120.000 Срба, а убијено 1.667“, рекао је Којић.

Он каже да је у Мркоњић Граду, послије тога, остала највећа масовна гробница српског народа у којој је пронађено 181 тијело и 176 тијела у мањим гробницама.

„На озренско-возућком ратишту је у бомбардовању срушен релеј Краљица, због чега су јединице које су биле на том подручју изгубиле везу са главним штабом и другим јединицама, и над њима су припадници одреда `Ел муџахедин` извршили монструозне, садистичке злочине. На најмонструознији начин заробљено је и убијено 62 Срба“, рекао је Којић.

Он подсјећа да је НАТО бацао на Републику Српску бомбе са осиромашеним уранијумом и да резултати истраживања, које је Центар радио 2016. године и објавио у књизи „Намјерном силом на Републику Српску“, показују да Срби те посљедице трпе и трпјеће још стотинама година.

„Проблем је што се шеснаестодневно НАТО бомбардовање Републике Српске сматра легитимном акцијом, без обзира на све ове посљедице и, нажалост, не сносе никакву одговорност за њих. Можда је најопасније то што ће наша дјеца и унуци у будућности трпјети посљедице осиромашеног уранијума“, нагласио је Којић.

Тагови: Милорад Којић, НАТО