ЗАГОНЕТКА: Одбрана Младића не зна разлоге због којих је Демуренко напустио Хаг

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, изјавио је за Срну да је одбрану генерала Младића изненадио одлазак свједока одбране руског пуковника Андреја Демуренка из Хага, али да не знају разлоге одласка, јер с обзиром на процедуру немају могућност да га контактирају и евентуално добију образложење за тај гест.

Он је појаснио да Демуренко, који је као бивши начелник штаба Унпрофора у Сарајеву посвједочио да граната на Маркале није могла бити испаљена са српских положаја, технички још није завршио свједочење.

„Још је под заклетвом у периоду када одбрана не може да га контактира. Кад је свједочење вишедневно, одбрана не контактира свједока. Зато ми нисмо у могућности да видимо зашто је пуковник Демуренко напустио Хаг“, рекао је Младић.

Говорећи о могућности да одбрана генерала Младића позове још неке свједоке, Дарко Младић је рекао да одређених планова по том питању има.

Када је ријеч о здравственом стању његовог оца, Дарко Младић је рекао да је стање генерала Младића стандардно и већ дуже вријеме непромијењено.

Свједок одбране Андреј Демуренко изјавио је у Хагу да Војска Републике Српске /ВРС/ није могла испалити минобацачку гранату која је у августу 1995. године испред пијаце Маркале убила и ранила десетине грађана Сарајева.

Руски пуковник Демуренко био је у то вријеме начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево и учествовао је у истрази о експлозији.

„Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом“, рекао је Демуренко, сугеришући да је испред пијаце могла бити постављена и даљински активирана мина или граната, која би имала исти учинак и оставила исти кратер на тлу као пројектил испаљен из минобацача.

Према оптужници, гранату која је 28. августа 1995. на улици испред Маркала убила 43, а ранила 75 особа, испалила је ВРС са положаја око града. Демуренко је посвједочио да је на Маркалама био два сата послије експлозије. Када се вратио у штаб Унпрофора, како је нагласио, био је изненађен изјавом представника међународних снага који је окривио Србе, иако је истрага била у току.

Демуренко је тврдио да је Унпрофор, потом, из балистичких резултата истраге о експлозији на Маркалама, за које је сугерисао да су били исправни, намјерно извео погрешан закључак да је ватра отворена са положаја ВРС.

„Они су истрагом утврдили само угао пада гранате и правац из којег је долетјела и смјеста су упрли прстом на такозване агресоре“, нагласио је Демуренко. На основу правца из којег је граната, по истрази Унпрофора, долетјела, руски пуковник је, узимајући у обзир снагу експлозивног пуњења гранате, прорачунао да је пројектил могао бити испаљен са три положаја ВРС око града, али и са исто толико положаја /такозване/ Армије БиХ ближих граду.

Како је посвједочио, Демуренко је затим, уз дозволу команданта Унпрофора, обишао сва три положаја ВРС и утврдио да је са њих било немогуће испалити минобацачку гранату на подручје Маркала или уопште употријебити минобацач. Ти положаји били су на стијенама, на обронцима или у шуми, рекао је свједок, напомињући да ни на једној локацији није пронашао никакве трагове испаљења.

Своју тврдњу, Демуренко је поткријепио и ријечима да би гранату, да је била испаљена са српских положаја, морали регистровати специјални радари Унпрофора.

Младићева одбрана приказала је у судници снимак на којем Демуренко, у љето 1995, шематски приказује и објашњава налазе своје истраге. Сарадник команданта Унпрофора претходно је пренио руском официру да штаб „плавих шљемова“ неће ни прихватити, ни објавити његов извјештај, зато што је противрјечио тврдњама међународних снага.

Пуковник Демуренко оптужио је команду и већину припадника Унпрофора у Сарајеву за пристрасност у корист муслимана. Демуренко је рекао да су они вјеровали да су Срби „агресори“ и да „желе да униште БиХ“.

„ВРС није жељела да уништи Сарајево, па чак ни све непријатељске јединице којих је било по цијелом граду“, оцијенио је руски официр.

Један дио француских официра, по Демуренку, приватно је, међутим, вјеровао да су муслимани вјерски фанатици који нису били спремни да разумију положај Срба, вјеровали да ће добити војну помоћ Запада и побиједити.

Демуренко је изјавио и да је Унпрофор сумњао да /такозвана/ Армија БиХ пуца из снајпера на сопствени народ, али да је то било тешко доказати, тим прије што је из команди наређивано да се истраге обуставе.

Тагови: Дарко Младић, Ратко Младић, Хаг