За Караџића нема лампе, ни телефона: Српски интелектуалци упозорили УН на катастрофалан затворски третман првог председника РС
Фото АП
ПРВОМ председнику Републике Српске Радовану Караџићу, који служи казну од 40 година у затвору на британском острву Вајт, није омогућено коришћење компјутера, чак ни додатне светлости – обичне лампе.
Дуже време се налази у потпуној изолацији, а чак и сусрети са правним саветницима су му онемогућени. Није му дозвољено да се обраћа затворској управи, нити било којој правосудној инстанци. Уз све то, изложен је психичком малтретирању чувара, а затвор је блокирао картице његових пријатеља и чланова породице, па нико од њих не може да му уплати новац за храну и телефон.
Да је некадашњи лидер Срба у БиХ жртва драматичног нехуманог поступања и да су му ускраћена чак и права која је раније имао у затворској јединици у Хагу, указује група интелектуалаца из Србије и Републике Српске, која је генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутересу упутила отворено писмо са пратећим “Апелом за помоћ и акцију спасавања Караџићевог живота и достојанства”. Они тврде и да у Караџићевом случају постоји и могућност његовог “трагичног исхода”.
Писмо упућено на адресе УН и бројних страних држава, као и пратећи апел, потписује 120 српских јавних личности и интелектуалаца. Међу њима су академици Коста Чавошки, Матија Бећковић, Славенко Терзић, Радоје Чоловић, Јован Делић, Светислав Божић, Василије Крестић, Слободан Реметић… Међу потписницима су професори, писци и уметници Дарко Танасковић, Емир Кустурица, Гојко Ђого, Рајко Петров Ного, Миливоје Иванишевић, Милош Ковић, Јован Хаџи Ђокић, Милан Лекић и други. Иза захтева су стали и дипломате Владислав Јовановић и Живадин Јовановић, лидер СРС Војислав Шешељ и други.
Апелом обавештавају генералног секретара УН о бројним кршењима најосновнијих људских права Радована Караџића и захтева се помоћ и неодложна акција. Текст са захтевима потписника упућен је амбасадама западних земаља, ЕУ и САД, у Београду, а послат је и на адресе Руске Федерације, Кине, Индије, Индонезије, Египта, Либије, Алжира, Гане, Бразила, Аргентине, Кубе, Палестине и Израела…
Потписници ове иницијативе – српски академици, професори, историчари, књижевници, политичари – истичу да је Караџић у казамату на острву Вајт третиран као британски затвореник, што драстично погоршава његов положај. За њега, како указују, не важе међународне норме о хуманом поступању као и тзв. Нелсон Мандела резолуција.
Конкретно, јавне личности из Србије и Републике Српске обавештавају Генералну скупштину УН и владе најутуцајнијих земаља да је Караџић, од када је 21. маја 2021. године исхитрено пребачен у британски затвор, подвргнут беспримерној тортури и неодложно се тражи поштовање Универзалне декларације о људским правима, као и одредбе Статута Хашког трибунала. Норме суда пред којим је осуђен, између осталог, јасно предвиђају да се осуђеник упућује на издржавање затворске казне у месту најближем његовом пребивалишту, односно његовој матичној држави.
– Др Караџић се већ неко време налази у потпуној изолацији, без права на контакт са породицом. Наводни разлог је “цитирање његових политичких ставова у медијима од стране других особа”. Он не може бити кажњен због поступака других људи и медија. И поред одличног знања енглеског језика, има потешкоћа у комуникацији са стражарима због њиховог различитог дијалекта. Иако је више пута указивао затворским властима на ову потешкоћу, проблем није решен, а услови су се погоршавали све до у више наврата испољене физичке и вербалне агресије – наводе аутори отвореног писма.
Они подсећају да су из кратког Караџићевог позива најближима сазнали и да је изложен психичкoм малтретирању од стране затворских службеника, као и понижавању сваке врсте:
– Он не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу. Породица га још није посетила због компликоване процедуре добијања виза, превоза и огромних трошкова за свега два сата посете месечно. Имајући све ово у виду, сматрамо да је једино правно и хумано исправно – враћање на одредбе резолуција УН и “правила Нелсон Мандела”, јер би то решило сва наведена нехумана кршења права др Караџића.
У другом делу Апела српски интелектуалци наводе редом све акције правосудних власти у Британији којима се игноришу и пренебрегавају међународни стандарди и конвенције када је у питању третман затворених особа.
Своје захтеве потписници темеље на људском праву на живот и личну безбедност гарантованом Универзалном декларацијом о људским правима, резолуцијама, међународним обавезама, конвенцијама које регулишу права затвореника и забрану тортуре, али и правилима Међународног резидуалног механизма (бившег Трибунала) у Хагу.
Српски интелектуалци, отуд, оспоравају и одлуку о Караџићевом слању на издржавање казне у Уједињено Краљевство, јер је, како тврде, он морао бити упућен у неку од ближих земаља.
– Захтевамо да се хитно и свеобухватно преиспитају одлуке председника Међународног механизма и да се анулира одлука о упућивању Караџића у Велику Британију и донесе нова одлука о премештању у складу са “Манделиним правилима” – у место најближе његовом пребивалишту (Италија, Аустрија, Немачка, Француска, прим аут.). Тражимо да се Караџићу обезбеди третман са пуним уважавањем међународно признатих људских права и слобода, истичући право на личну безбедност, слободу изражавања и вероисповести, сигуран и несметан приступ информацијама, редован и неометан контакт са члановима породице и правним заступницима – наведено је у писму.
ЗАБРАНИЛИ МУ И ДА СЕ ИСПОВЕДИ
ЗАТВОР у коме казну издржава Радован Караџић има репутацију једне од најгорих британских тамница. Реч је о старом казамату подигнутом на острву Вајт, у Ламаншу, који не испуњава бројне услове који се сматрају стандардом у већини европских држава. На све то, Караџићу су од првог дана боравка у овом објекту ускраћена бројна права, гарантована међународним конвенцијама. Онемогућен му је контакт са правним саветницима, достава судских материјала, штампе и књига. На све то, њему је као православном вернику ускраћена и могућност посете свештеника, као и света тајна – исповест.
ТРАЖЕ НАДЗОР НАД ОДЛУКАМА ХАГА
СРПСКИ интелектуалци који указују на изузетно лош третман бившег председника РС траже и успостављање сталног, редовног и ефикасног надзора Савета безбедности и Генералне скупштине над спровођењем одлука Међународног механизма у Хагу. Они тврде да су претходно донесене одлуке мимо правила и стандарда, чиме је осуђени Караџић доведен у положај у коме му је угрожено достојанство, али и голи живот.
