ВУЈИЧИЋ: У Сребреници је прво погинула истина

У Бањалуци је данас представљена књига „Сребренички круг“ новинара Драгана Вујичића, у којој се критички разматрају доказни материјал и службени наратив у вези са ратним дешавањима у и око Сребренице у јулу 1995. године.

Вујичић је рекао да је одлуку о настанку књиге донио у мају прошле године, када је било извјесно да ће Велика Британија предложити резолуцију о Сребреници у Савјету безбједности УН, према којој би се наведена дешавања означила као геноцид, а то питање више не би смјело да се отвара.

„Када сам отворио тај ормар о Сребреници, испоставило се да се ради о једној од највећих манипулација истином на коју сам наишао у свом раду. У Сребреници је најпре погинула истина, потом су пострадали Бошњаци и Срби, а данас страда цео свет“, рекао је Вујичић, који је дугогодишњи новинар „Вечерњих новости“.

Он је навео да се огроман број бошњачких жртава десио у борбама са српским снагама током пробоја, док је један дио Бошњака стријељан.

„Треба рећи да Хашки трибунал, као релевантне податке има цифру од 3.568 посмртних остатака ископаних у масовним гробницама, а од тог броја ексхумираних за 442 је доказано да су стрељани, на шта указују показатељи да су им биле везане руке. Од укупног броја 505 је погинуло од пушчаног метка, међутим не може се говорити о стрељању, а за огроман број није се могао утврдити начин смрти“, прецизирао је Вујичић.

Према његовим ријечима, у квалификацијама дешавања у Сребреници ради се о манипулацији бројкама, али и истином и судбинама страдалих људи.

„Први пут је о подацима о броју стрељаних говорила тадашњи амерички државни секретар Мадлен Олбрајт у Генералној скупштини УН 10. августа 1995. године тврдећи да су шпијунски сателити забележили седам до осам хиљада побијених, а тек 2007. године је признато да ти снимци не постоје“, рекао је Вујичић.

Он тврди да је 28. дивизија Армије БиХ, којој су припадали страдали Бошњаци, у то вријеме бројала око 7.000 војника, док су у колони која је кренула у пробој били и војни обвезници, тако да се укупно налазило око 12.000 људи.

„Дуж пробоја дугог око 60 километара вођене су жестоке борбе и том приликом настрадало је много људи, а према процјена мјеродавних, међу којима је тадашњи цивилни администратор Филипа Корвин, огромна већина је страдала у колони, док је око 700 људи стрељано. Карл Билт је изнео податак о око 4.000 жртава, а оперативац ЦИА на терену имао је процену од око 5.000 погинулих и 2.000 стрељаних“, рекао је Вујичић.

Он је указао и на недосљедности Хашког трибунала када је у питању број страдалих на основу којих су доношене пресуде, наводећи резултате истраживања пуковника Ратка Шкрбића, међу којима су и подаци хашког тужилаштва који говоре да је на стријељање изведено за 400 више од броја заробљених људи.

„Хашки форензичари завршили су посао 2002. године, али од тада почиње масовна производња броја жртава. Када је у питању Меморијални центар у Поточарима дошли смо до податка да је одлука о његовој изградњи донесена без знања Срба и Бошњака 2003. године, а донио ју је тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич“, рекао је Вујичић.

Он сматра да је Сребреница представља класичан примјер такозване „фалш флег операције“, која је постала матрица зла, из које је настала доктрина „права на превенцију“, на основу које су широм свијета вођене војне операције и вршена бомбардовања како се сребренички злочин не би поновио.

Чешки редитељ Вацлав Дворжак, који припрема документарни филм о Сребреници, рекао је да се ради на превођењу ове књиге на чешки језик, како би се она представила и у овој земљи.

„Трудимо се да људима у Чешкој и Словачкој објаснимо шта се овдје догодило, а шта је пропаганда, што се дугује српском народу који је жртва пропаганде и рата“, рекао је Дворжак.

Он је додао да филм о Сребреници који припрема неће бити просрпска пропаганда, већ објективан и да ће бити смјештен у геостратешки контекст разбијања бивше Југославије.

Безбједносни експерт Предраг Ћеранић тврди да се у домаћој јавности увријежио термин „сребренизација“, јер они који не желе Републику Српску, на основу квалификације дешавања у Сребреници, настоје да њен настанак прикажу на најгори начин.

Он је упозорио на радикализацију бошњачке омладине у БиХ путем интернета, али и јавних наступа и предавања, у којима се увијек помиње и Сребреница у контексту непријатељског таргетирања Срба.

Директор невладине организације „Историјски пројекат Сребреница“ Стефан Каргановић рекао је да Сребреница у овом геополитичком тренутку игра улогу од огромног значаја, као привидно хуманитарни изговор за извођење смртоносних војних дејстава са циљем уништења држава које одбијају да се покоре „диктатима Запада“.

„Сребреница није превасходно питање о томе колико је људи било стрељано или која би правна квалификација била најприкладнија, него за какав се геополитички циљ она користи, и ко профитира од верзије догађаја у Сребреници коју је наметнула западна пропаганда и како се та тенденциозно конструисана прича користи“, поручио је Каргановић.

Он је, између осталог, рекао и да је Сребреница кориштена за „морално самоубиство Републике Српске“, подсјетивши да је Влади 2003. и 2004. године испостављен налог да самоиницијативно призна геноцид у Сребреници.

„Тадашња владајућа номенклатура у Републици Српској вољно је том налогу изашла у сусрет, а последица је био Извјештај Комисије о Сребреници 2004. године, који као воденични камен још виси о врату Републике Српске“, рекао је Каргановић.

Према његовом мишљењу, Сребреница има јасну улогу и у, како је рекао, провођењу програма нестанка Републике Српске.

„Кооперативним сарадницима у самоуништењу Републике Српске, Сребреница је неопходна као алиби за непочинства која су се унапред обавезали да проведу. У случају да се дочепају власти, сваки свој потез на рушењу Републике Српске они ће елоквентно правдати изговором да ‘морају’, бацаће прашину у очи да је ‘међународна заједница утврдила да смо у Сребреници починили геноцид за који сада морамо да се искупимо'“, тврди Каргановић.

Тагови: Драгана Вујичић, Сребреница, УН