ВОЗУЋА ЧЕКА ПРАВДУ: Сакиб Махмуљин и Шефик Џаферовић да одговарају за злочине

Некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин и начелник Центра служби безбједности Зеница Шефик Џаферовић најодговорнији су за почињене злочине над Србима из Возуће и треба да одговарају пред правосуђем, рекао је некадашњи командант Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске Зоран Благојевић.

Благојевић је незадовољан радом правосудних органа у вези са почињеним злочинима над Србима у Возући и одсуством покретања кривичних процеса, упркос обимној документацији која им је у више наврата уручена.

Због злочина над Србима у Возући, једино је осуђен командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић. Њега је Хашки трибунал 15. септембра 2008. године осудио на три и по године затвора по командној одговорности за злочине на подручју Озрена и Возуће у току 1995. године.

Према подацима Кенцеларије за тражење несталих лица Републике Српске, у обручу Возуће приликом извођења операција „Ураган“ и „Фарз“ остало је више од 670 војника Војске Републике Српске и цивила, од којих је 210 преживјело.

У прољеће 1996. године из муслиманских затвора у Тузли ослобођено је 140, из Зенице 40, а из Олова 30 заробљених.

Благојевић је упитао зашто Џаферовић није наредио да сви заробљени Срби буду пописани и третирани као заробљеници у складу са међународним конвенцијама, подсјећајући на ситуацију када је српска страна заробила Смају Буљубашића током извиђања.

„Смајо Буљубашић је за вријеме дејстава задобио прелом поткољенице. Позвао сам санитет да Смају, након што је медицински збринут, одвезе у Добој, иако вожња траје четири сата, а другог санитета није било“, рекао је Благојевић.

Смајо Буљубашић, додао је он, захваљујући томе и данас је жив.

„Тако смо то ми радили, а зашто су они чинили звјерства?“, запитао се Благојевић, подсјетивши на случај када су инфилтриране муслиманске снаге заклале двије старице у Возући – Ковиљку Пашалић и Ранку Павловић, од којих су једној одсјекли дојку.

Благојевић наводи да су преостали заробљени Срби спроведени у логор Каменица, гдје су их на најсвирепији начин мучили и убијали припадници одреда „Ел муџахид“ и домаћи муслимани, без икакве сврхе, осим задовољења нељудских и свирепих нагона.

Третман заробљених у кампу био је суров, оцјењује Благојевић, указавши на свједочења Слободанке Јовић, која је успјела да преживи.

По доласку у камп, била је заједно са још двије српске жене смјештена у издвојену просторију, а муџахедини и домаћи муслимани су их третирали као „сабине“ /курве/.

У једном тренутку у објекат је дошао војник и упитао: „Ко од вас има оца Милоша Јовића?“. Након што се јавила Јовићева, услиједио је одговор: „Е више немаш пошто смо га сада убили“.

Благојевић посједује списак лица према којем су, по заробљавању у логору Каменица, убијена 52 српска војника и цивила, док је према њих десет сурово поступано у периоду од 17. до 29. септембра 1995. године.

Тагови: Армија БиХ, БиХ, Зеница, Шефик Џаферовић