ВОЂА АЛ КАИДЕ У БОСНИ: Џаферовић знао да је Ајман Дин у Зеници

Предсједавајући Представничког дома парламента БиХ Шефик Џаферовић, у вријеме док је обављао дужност начелника Центра служби безбједности /ЦСБ/ Зеница, знао да је један од вођа Ал Каиде – Ајман Дин боравио на подручју које покрива овај центар, што доказују транскрипти телефонских разговора припадника одреда „Ел муџахид“.

Из транскрипта телефонских разговора из 1994. и 1995. године, који су у посједу Срне, а који носе ознаку „Службена тајна – ОИ Врандук“, 23. октобар 1995. године, јасно је да су припаднике одреда прислушкивали припадници ЦСБ-а Зеница, чији је начелник у то вријеме био Џаферовић, који је био упознат и о злочинима над Србима на том подручју.

У једном од докумената је транскрипт телефонског разговора од 7. априла 1994. године Ајмана Дина са извјесним Менсуром, који га обавјештава да му је послао спорогорећи штапин, каписле и нешто барута, те нуди Ајману 1.400 комада старт каписли /нитроглицеринских/ за МБ мине.

„Менсур зове са телефонског броја 37-425 и јавља да је стигао у Зеницу код пријатеља, те да је по извјесног Фадила послао возило марке ‘форд’, бијеле боје, испред корпуса“, наводи се у транскрипту.

Једна од порука у транскрипту је да Абу Ајман назове НН лице на број 415-174 у вези са пасошем. У транскрипту од 12. јануара 1995. године Ајман Дин обавјештава Абу Малија да је у Загреб стигао Шајб Насир и да припрема конвој који треба да пошаље, а сугерише му и да се „за борца Бошњака нађе службеничко мјесто у организацији Јетими“.

Ајман Дин је у емисији „ХардTок“ емитованој на Би-Би-Си-ју говорио о својим џихадистичким почецима, који су били управо у БиХ. Дин је одрастао у Саудијској Арабији, био је још тинејџер када се Југославија распала. Заједно са пријетељем Халидом ал Хаџом, који је касније постао лидер Ал Каиде у Саудијској Арабији, кренуо је у БиХ да постане муџахедин.

У транскипту телефонског разговора од 8. јуна 1995. године наводи се да Ајман пита НН лице „да ли ту има Живка Тотића“. Прво је звао број 710-405, а онда 712-902 гдје му се јавило НН лице и рекло: „Живко је на терену“.

Живко Тотић, некадашњи командант Хрватског вијећа одбране у Зеници, који је био отет 15. априла 1993. године, 2004. године је био свједок тужилаштва у Хагу на суђењу генералу Енверу Хаџихасановићу и бригадиру Амиру Кубури, бившим командантима такозване Армије БиХ оптуженим за злочине над хрватским и српским цивилима у средњој Босни 1993. године.

У свом свједочењу, Тотић је навео да су „маскирани нападачи са ознакама Армије БиХ, који су у предграђу Зенице пресрели његов аутомобил, убили возача, двојицу тјелохранитеља и зета, који је с њим био у колима, као и случајног пролазника који се ту затекао“.

Након што су убили његову пратњу, отмичари су везали Tотића, ставили му на главу провидну црну врећу, убацили га у комби и уз повике „Алаху екбер“ одвезли га у непознатом правцу.

Tоком једномјесечног заточеништва, пребациван је на више локација гдје је испитиван, највише о наоружању којим су располагале хрватске снаге у оперативној зони средња Босна.

Једном приликом му је током испитивања око врата везан експлозив. У неким од објеката у којима је био затворен на стражи су, тврди Tотић, били Арапи, односно муџахедини.

Из транскрипта се види да је Џаферовић био упознат и са овом отмицом, као и заробљавањем Срба, који су скривани и мучени, а на крају мучки убијани, те убијањем српских заробљеника након борби на Возући и потписивања Дејтонског мировног споразума, од 11. септембра до 14. децембра 1995. године.

У телефонском разговору од 18. септембра 1995. извјесни Ејуб обавјештава Абу Малија да имају три заробљена Србина и да ће их послати да их он затвори, да им само дају храну и да нико не зна за њих.

У разговору од 14. јуна 1995. године извјесни Е. Муаз из Саудијске Арабије пита Абу Малија „какав је одјек имала акција /на Возући/ код власти и у народу“, а Муаз му каже да су „реакције одличне“ и да се „у народу зна да су то урадили ‘Муџахиди“.

Џаферовић, који данас предсједава Представничким дом парламента БиХ, знао је и за име муџахедина Мухамеда Зејтунија, чију је слику објавио лист „Шарк Ал Авсат“. У транскрипту телефонског разговора од 8. септембра 1995. године наводи се да је овај лист објавио слику Зејтунија наоружаног и са заробљеним Србима.

Масовни злочини Одреда „Ел муџахедин“ почињени су на подручју дјеловања и одговорности ЦСБ Зеница током 1994. и 1995. године, у вријеме када је тим центром управљао Шефик Џаферовић.

Извор Срне истиче да је Џаферовић, као начелник ЦСБ-а Зеница, у сваком тренутку знао шта се дешава у одреду „Ел муџахид“.

Иако злочини и ритуална одсијецања глава данас изазивају згражавање и страх цијелог свијета, јер представљају јединствени начин дјеловања „Исламске државе“ и Ал Каиде, Џаферовић никада није позван на одговорност.

У синтези службених докумената и оперативних мјера ЦСБ-а Зеница од 21. априла 1995. године, који покрива цијелу 1994. годину, одред „Ел Муџахид“ се доводи у везу са увозом великих количина оружја, са контактима према страним обавјештајним службама, контраобавјештајном заштитом коју за њих проводи Ајман Авад, са везама и контактима са радикалним исламистичким групама у Пакистану, Египту, Саудијској Арабији, као и са штампањем радикалне вјерске литературе која одступа од схватања и практиковања ислама међу муслиманима у БиХ.

Према службеним документима, објекат у коме су се налазили муџахедини, Сектор државне безбједности ЦСБ-а Зеница водио је под оперативним именом „Киншаса“ још од почетка 1993. године.

Анализирајући до сада сачињену документацију са објекта „Киншаса“ дошло се до одређених, безбједносно веома интересантних сазнања која указују на везе јединице „Ел муџахид“ са починиоцима неких терористичких аката.

„Tерористичке активности односе се углавном на киднаповање и убиство енглеских хуманитараца Пола Годала, рањавање Сајмона Кинга и Дејвида Курта, затим убиство једног египатског генерала, отмицу официра ХВО-а Живка Tотића, те отмице припадника јединице ‘Ел муџахид’ из зеничке болнице, односно Казнено-поправног дома Зеница“, наводи се у синтези службених докумената Сектора државне безбједности ЦСБ-а Зеница од 22. априла 1995. године у који је Срна имала увид.

„Појам тероризам и терористичка активност нико никада у БиХ није употријебио као дефиницију активности одреда до 11. септембра 2001. године, а Шефик Џаферовић је још 1994. године имао све информације о дјелима терористичке природе. И док Џаферовић и његова СДА и даље штите терористе, експлицитно и прикривено, они су у суштини још 1994. године знали да су ова лица извор терористичке пријетње и носиоци терористичких активности“, нагласио је извор Срне.

Tо потврђује, каже он, и документ под називом „Пресјек обрађених предмета који указују на терористичку дјелатност“, који је Џаферовић, у име ЦСБ-а Зеница, потписао 27. априла 1995. године.

Надзор који је ЦСБ Зеница имао над одредом „Ел муџахид“ у мају се проширио на заједничку оперативну акцију Војне безбједности и ЦСБ-а Зеница – Сектор државне безбједности.

Tа оперативна акција, која је покренута 12. маја 1995. године, названа је „Врандук“, а значила је потпуни оперативно-технички и сваки други надзор војно-безбједносних и полицијских органа – Управе војне безбједности Tрећег корпуса и Сектора државне безбједности ЦСБ-а Зеница над цијелим одредом, посебно над командом /Оперативна акција „Везир“/, командантом одреда Абу Малијем /Оперативна акција „Вазал“/, главним обавјештајцем и безбједњаком Ајман Авадом /Оперативна акција „Дервиш“/ и, на крају, над свим припадницима одреда, њиховим везама и контакатима.

Оперативну акцију „Врандук“ одобрили су командант Главног штаба такозване Армије БиХ генерал Расим Делић и министар унутрашњих послова такозване Републике БиХ Бакир Алиспахић.

План и реализацију акције водили су помоћник Шефика Џаферовића, начелник Сектора државне безбједности у ЦСБ-у Зеница Февзија Бабић и начелник Војне безбједности Tрећег корпуса пуковник Екрем Алихоџић.

У плану реализације акције „Врандук“ наводи се да је њен циљ „предузимање мјера и радњи на документовању и пресијецању субверзивне и друге противуставне и противзаконске дјелатности једног броја припадника одреда ‘Ел муџахедин’ и њихових веза“.

Оперативна акција „Врандук“ вођена је све до краја рата и обезбјеђивала је пуну информисаност ЦСБ-а Зеница и команде Tрећег корпуса о сваком тренутном кретању и активности било ког припадника одреда, а посебно команде тог одреда.

 

Тагови: Ајман Дин, Ал Каида, БиХ, Вођа, Зеница, ЦСБ, Шефик Џаферовић