Влада РС саопштила је у петак да је приједлог Европске комисије за адаптацију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ неприхватљив јер би узроковао несагледиве посљедице за домаћу производњу.
– Влада и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС сматрају да би се прихватањем оваквих измјена ССП-а ишло ка даљем девастирању аграрног сектора Српске, односно да би он био доведен у изузетно тежак положај, а посебно примарна производња – истакли су у Влади.
Влада је у петак обавијештена о допису који је шеф преговарачког тима испред Европске комисије Микела Матуела упутила Министарству спољне трговине и економских односа БиХ у вези са адаптацијом ССП-а.
– У допису се разматрају захтјеви обје стране и изражава спремност Европске комисије за прихватање одређених захтјева БиХ уз обавезу да БиХ прихвати највећи број трговинских уступака за око 200 пољопривредних производа који се увозе у БиХ. Разматрањем понуде утврђено је да су повластице које би евентуално биле дате ЕУ много вредније од повластица које БиХ добија и сматрамо да прихватање овог приједлога није оправдано – појаснили су у Влади РС.
Додали су да у предложеним позицијама без уређеног система прихватања ЕУ фондова за развој пољопривреде и у условима некоришћења мјера заштите нису увјерени у позитивне стране евентуалних измјена ССП-а у овом моменту.
– Одговорност за посљедице одлука које се односе на пољопривредне произвођаче из Српске мора преузети кадар РС у Савјету министара БиХ – истакли су у Влади.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић сматра да надлежни треба да заузму чврст став и никако не попусте захтјеву за измјену ССП-а.
– Ако не буде постојао чврст став, ЕУ ће уништити домаћу пољопривреду. Сасвим је јасно да је ријеч о уцјењивачкој политици ЕУ. Очигледно је да Европа жели да нам диктира цијену хране – рекао је Маринковић.
Директор бањалучке „Витаминке“ која прерађује воће и поврће Жарко Микић сматра да треба строго поштовати споразум ЦЕФТА.
– Они који су изван тога не треба да имају никакве привилегије. Тржишта Српске и ФБиХ нису конкурентна да се могу супротставити јакој конкуренцији. Треба изравнати економски ниво заједно са земљама у окружењу па тек онда имати слободно тржиште – рекао је Микић.
Нагласио је да сви производи који се субвенционишу у некој земљи не треба да буду предмет слободне трговине.
– Морамо имати сопствени став и заштитити све оно што је компаративна предност и шанса БиХ, а то су посебно пољопривреда и прерађивачка индустрија – казао је Микић.
Шеф тима БиХ који преговара о прилагођавању ССП-а Хамдо Тињак у петак се није јављао на телефон, а прошле седмице је рекао да би, према ономе што је договорено са Европском комисијом, БиХ требало да добије повећање извозних квота за шећер, вино и рибу. Према његовим ријечима, договорено је фазно олакшавање увоза из ЕУ за млијеко, неке врсте јогурта, маслац, једну врсту месних прерађевина и вино. Тињак је казао да ће остали производи у БиХ бити увожени у количинама које не могу угрозити домаће тржиште. Са министром спољне трговине и економских односа БиХ Мирком Шаровићем нисмо успјели да ступимо у контакт јер је на службеном путу у Кини.
ЕУ је затражила адаптацију ССП-а са БиХ на захтјев Хрватске која инсистира на томе да буде уважен механизам традиционалне трговине чиме би добила повластице које је имала у трговини са БиХ прије него што је постала чланица Уније.
Посљедња рунда преговора о прилагођавању ССП-а завршена је у Бриселу крајем априла. Након тога нико није желио да износи детаље, а представници ЕУ поручили су да је остало да буде дефинисано неколико ствари и да се међусобно усагласе преговарачи из БиХ.