ВИШЕГРАД: Осипају се камени зидови Куле Марка Краљевића

 

Ових зимских дана вјековни камени зидови Куле Марка Краљевића у Вишеграду почели су се осипати. Мјештани из оближњих кућа према насељу Душче кажу да камење на пут, којим су некада  саобраћале композиције возова ускотрачне пруге, пада свакодневно и да је велика опасност за пролазнике и ријетка возила.

О урушавању Маркове куле било је, истина успутно, ријечи и на недавној сједници Скупштине општине Вишеград, када су најављене хитне мјере заштите, па чак и санација оштећења.

Како се, ипак, не ради о обичној грађевини већ о изузетном културно-историјском добру Одјељење за урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Вишеград је о овоме информисало  Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у Бањалуци, надлежну републичку управну организацију у саставу Министарства просвјете и културе Републике Српске, од које се очекује мишљење и препорука за реконструкцију и рестаураторске радове.

 

У Комисији за очување националних споменика културе БиХ истичу да је добро што су о свему консултовани стручњаци Завода из Бањалуке, али да би требало покренути и иницијативу да се остаци Старог града-Павловине у Вишеграду, чији је саставни дио Кула Марка Краљевића, уврсте на листу угрожени културно-историјских споменика.

Подсјећања ради на овој листи из Вишеграда, поред моста Мехмед-паше Соколовића, који се од 2007. године налази и на престижној УНЕСКО-вој листи свјетске културне баштине,  је и манастир Добрун, али не и остаци старог града Добруна, Старог града-Павловине у Вишеграду, као и остаци Хртар града, у кањону Дрине близу Старог Брода.

А по значају свакако да би требали бити, и то у врху ове листе.

Све до недавно су зидине Куле Марка Краљевића, неколико стотина метара узводно од камене ћуприје, вјековима, стамено и пркосно стражариле изнад Дрине, пркосећи  времену, бунама и разним освајачима. Али, зуб времена је учинио своје и кула је попустила, због чега је неопходна хитна санација и заштита.

Иако не постоје поузданији писани трагови који би то потврдили предања кажу да је управо овдје, на Старом граду, изнад Маркове куле било првобитно вишеградско насеље, које се много година касније „спустило” у котлину према ријеци Дрини.

Као и остаци Старог града и ова кула је грађена уобичајеним стилом средњовековних градова–утврђења, која су градиле властелинске породице. Остаци дрвеног пода у каменој кули потврда су да је грађена на два спрата. Била је тајним пролазом, односно, тврдо зиданом галеријом ширине један метар, повезана са Старим градом, па чак и са Дрином одакле је снабдевана водом.

По свом стратешком положају ова кула је била својеврсна осматрачница и стражара Старог града, са погледом на уски дрински кањон којим је пролазио каравански друм.

Испод саме куле и данас су видљиви остаци неколико удубљења у стијени, која људи од памтивека називају Марково седло, а раније су ту биле и Маркове стопе. Удубљења у камену која су, према легенди, оставила Шарчева копита била су видљива све до краја деветнаестог вијека, до изградње ускотрачне пруге Сарајево–Вишеград–Београд, када су их градитељи уништили.

Према народној легенди, Марко Краљевић је, љут што овдје нема скеле ни моста да пређе ријеку, на свом коњу Шарцу са Буткових стијена, са друге дринске обале, успио да прескочи ријеку, доскочивши до ове куле.

 

Као да је много година касније његов протест из легенде доспио до ушију малог Бајице, а касније чувеног Мехмед-паше Соколовића, који је управо ту, неколико стотина метара низводно од куле, саградио 1579. године монументални и чувени мост на једанаест камених стубова.

Вишеградски Стари град–Павловину Турци су, након дуготрајне опсаде, заузели 1544. године, за чије владавине је ова кула коришћена као тамница. По доласку Аустроугарске монархије њена унутрашњост је затрпана камењем, које се ту и данас налази, у страху да се у њој неби скривали српски устаници.

Осамдесетих година прошлога вијека, тадашњи СИЗ културе остатке урушене Куле Марка Краљевића је реновирао. Након последњег рата општина Вишеград је кулу освјетлила, тако да је и ноћу видљива и упечатљива бројним путницима који пролазе магистралом, другом обалом Дрине.

Вишеградска Кула Марка Краљевића је и данас, након толиких вијекова, нијеми чувар града. Штета је што се не користи у оквиру бројних културних садржаја, тим прије што је релативно приступачна и практично се налази у непосредној близини контактне зоне Ћуприје на Дрини.

Остаци камене Маркове куле су научили на вјековну трпљивост, али не и на оштећења која су је почела озбиљно нагризати. Зато је приоритетан задатак свих данас надлежних да то што прије спријече и каменом стражару изнад Дрине продуже дуговјечност.

Тагови: Вишеград, Кула Марка Краљевића, Стари град, Урушавање