Велт: Русија жели војну базу у Републици Српској

НАТО рачуна прије свега на Албанију, КиМ и Хрватску, а Русија се концентрише на Србију и Републику Српску. Русија жели војну базу у Републици Српској, а опција размјене територија која би довела до подјеле БиХ и даље постоји, пише њемачки Велт.

„Борбена готовост“ Србије је ојачана – тако је предсједник Алексадар Вучић описао испоруку по тридесет оклопних возила БРДМ-2 и модернизованих тенкова Т-72 из Русије.

– Вијест враћа у фокус тежње Србије да модернизује своју војску и уз то изгради сопствену функционалну индустрију оружја – пише о томе њемачки лист.

– То је потенцијално експлозивно – јер Србија се ослања на Русију, земљу која је у Украјини показала ријешеност да оружаним насиљем прошири своју зону утицаја – пише у том тексту Борис Калноки, дописник Велта из Будимпеште.

Он подсјећа да је Србија „под тадашњим диктатором Слободаном Милошевићем водила ратове против Хрватске и Косова, а у рату у БиХ помагала тамошњим Србима“.

– Када се то зна, посебно пријетеће звучи најава Владе Србије да ће у случају нужде напасти Косово, ако та земља створи сопствену армију – пише у тексту.

Аутор наводи да је парламент у Приштини у децембру донио одлуку о формирању војске „између осталог и зато што се Србија наоружава“.

– То је дио општег наоружавања у источној и централној Европи. Посебно нове чланице ЕУ, од Пољске, преко Мађарске до Бугарске, убрзано модернизују своје безнадежно застарјеле арсенале из совјетских времена – пише Калноки и посебно истиче примјер Пољске.

Варшава је подигла војни буџет на дванаест милијарди долара годишње, чиме је једна од ријетких чланица НАТО која издваја зацртаних два одсто БДП за одбрану.

– До 2030. Варшава чак жели да пребаци ову вриједност и издвоји 2,5 одсто БДП за наоружање, посебно за супер модерне – и супер скупе – америчке авионе Ф-35 са стелт технологијом – додаје се у тексту.

Драстично су повећани буџети Мађарске и Румуније, а „Хрватска би што прије да купи америчке авионе Ф-16 како би замијенила застарјеле МиГ 21“.

– С обзиром да то представља јачање НАТО у региону, није изненађујуће што Русија парира. Док НАТО у бившој Југославији рачуна прије свега на Албанију, Косово и Хрватску, дотле се Русија концентрише на Србију и Републику Српску, српски ентитет у Босни. САД на Косову имају једну од својих највећих војних база – Камп Бондстил. Русија жели да у босанској српској републици направи своју војну базу – преноси Дојче Веле.

– Како су Срби економски слабији од чланица ЕУ из региона, Москва им поклања оружје: Србија добија, осим поменутих тенкова, шест борбених авиона типа МиГ 29, Бјелорусија је дала још осам. Посљедња испорука била је у фебруару ове године. Србија ће имати – када модернизација авиона буде готова – најјаче ваздушне снаге у региону – пише у тексту.

Додаје се да „поклони“ ипак коштају и да према писању београдских медија модернизација авиона кошта око 185 милиона долара.

– Нова трка у наоружању је помијешана са политичким сукобима. Албанија и Косово су договорили царинску унију и привредно срастају. У Србији се то тумачи као покушај стварања &лсqуо;Велике Албаније&рсqуо; – то је појам којим албанска Влада често провоцира – пише даље у Велту.

Аутор наводи да још постоји идеја Вучића и косовског предсједника Хашима Тачија о „размјени територија“.

– То би могло да доведе до домино-ефекта – рецимо до подјеле Босне уз припајање њених српских и хрватских дијелова матичним земљама Србији и Хрватској. Или чак до распада Македоније гдје такође живи пуно Албанаца – додаје се у тексту.

Калноки констатује да ЕУ покушава да склони са стола такве идеје „пуне конфликтног потенцијала“.

– Али Сједињене Државе су изгледа отворене за размјену територија ако то дугорочно доноси стабилност. Дакле, ствар још није склоњена са дневног реда – истиче се у тексту.

Једно је сигурно: што се више актера наоружава, то опаснији постају политички конфликти у региону – закључује Борис Калноки у тексту за Велт.