ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА: НАТО агресија је геноцид, а не оно што се десило у Сребреници

Директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина рекао је да се судбина муслиманских војника у јулу 1995. године не може квалификовати као геноцид, већ као ратни злочин, док акција „Олуја“ или бомбардовање Југославије 1999. године имају све елементе геноцида.

Мишина указује да је број сребреничких жртава „унапријед задат“ и пласиран да би српски народ био проглашен као злочиначки.

„Планери медијске хајке желели су да српски страдални народ направе злочиначким, па су, поред осталог, тај број прогласили светим и недодирљивим. Уосталом треба упоредити број страдалих који је исписан на самом улазу на гробље у Поточарима са бројем надгробних споменика“, рекао је Мишина за „Вечерње новости“.

Према његовим ријечима, имајући у виду тумачење угледних познаваоца геноцида и Холокауста Ефраима Зурофа и Јехуде Барака нема потребе понављати да се у Сребреници није догодио геноцид.

Говорећи о западњачком инсистирању да се у Сребреници десио геноцид, у чему највише предњачи Велика Британија која је иницијатор резолуције о Сребреници, Мишина подсјећа да је Лондон био на страни САД у процесу распада Југославије, па и у бомбардовању српских положаја у Републици Српској Крајини и у БиХ.

„У медијској харанзи против српског народа тих година су посебан успех имали Енглези“, подсјећа Мишина.

Он оцјењује да англоамерички диктат подржан из Берлина нема основу, јер се тиме прећуткују српске жртве, а од Срба страдалника се праве злочинци.

„Потом следи захтев за промену Дејтонског споразума, унитаризација БиХ, одлазак преосталих Хрвата из централне БиХ и Срба из Федерације… или нешто сасвим треће – нови рат“, сматра Мишина.

Он је упитао да ли се до сада иједан припадник бошњачке политичке елите одредио према злочинима сопственог народа?

„Историја нас учи да су сазнања о прошлости променљива категорија. У тој равни можемо и треба да без острашћености разговарамо о Сребреници новим сазнањима и детаљима, а да при том не заборавимо трагичну прошлост 20. века – посебно Јасеновац“, нагласио је Мишина.

Када је ријеч о предстојећем обиљежавању акције хрватске војске и полиције „Олуја“ и чињенице да Запад ово не третира као геноцид, Мишина каже да се однос англоамеричке и њемачке политике у грађанском рату у Хрватској и БиХ и сврставање на хрватску и муслиманску насупрот српске стране може схватити кроз однос према српској трагедији са почетка августа 1995. године.

„То је јасније када се има у виду и агресија на Србију 1999. године, јер се у свакој сфери, посебно медијској прећуткује српска трагедија, али и геноцид извршен над српским народом. Уосталом да ли су војници НАТО бирали пол и старост својих жртава? Зар се то не може сврстати под појмом геноцида које су 1948. године утемељиле УН?“, упитао је Мишина.

Тагови: Београд, Бомбардовање, Вељко Ђурић Мишина, Музеј жртава геноцида, НАТО, Олуја