Овако судија Уставног суда Републике Српске, проф. др Радомир Лукић коментарише чињеницу да у Уставном суду БиХ више нема српских представника.
Уставни суд изгубио легитимитет
Према његовим речима, два темељна недостатка Уставног суда БиХ су присуство страних држављана у њему, док је други самовлашће Уставног суда у организацији властитог рада и правном уређивању поступка пред њим.
„Све се то чини без одговарајућег закона уз тврдњу да Парламентарна скупштина нема никаква законодавна овлашћења у том погледу. Та два крупна недостатка у великој мери обележавају рад Уставног суда који се у свему поставио као надуставни орган, ствара нове правне норме, шири надлежности БиХ и који на тај начин мења њено уставно уређење“, напомиње Лукић.
Сада је тим проблемима придодат и трећи, одсуство српских судија, што га коначно делегитимизује, додаје он.
„Легитимитет таквог суда данас не постоји. Легитимитет постоји када су његове одлуке опште прихваћене као разумне, као рационалне, када су у складу са правним наслеђем, са правним правилима, са правилима интерпретације и тако даље, а то цео низ одлука Уставног суда већ одавно није“, каже Лукић.
Да би Уставни суд повратио легитимитет, није довољно само да Република Српска изабере нове судије. Потребно је, каже Лукић, све проблеме решити у пакету, а пре свега потребно је да стране судије коначно напусте ову институцију.
Српска доказала ко је генератор кризе
Лукић је убеђен да ће Уставни суд БиХ наставити да ради и без српских судија, јер суд по сопственом нахођењу мења правила о раду. Он подсећа да је, током одсуства судије Златка Кнежевића из правила о раду брисана одредба о потреби присуства најмање једног судије из Републике Српске за кворум.
„Према томе, Уставни суд увек може да промени правила како то њему одговара, не водећи рачуна о историјским чињеницама. И не сумњам да ће међународна заједница настојати да Уставни суд ради и без представника Републике Српске јер се дуги низ година, још од доношења Декларације о суверености БиХ из 1991. води девизом да ако нема Срба и ако они неће ми без њих можемо. Мислим да ће се истрајавати на томе“, сматра Лукић.
Ипак, председник Народне скупштине Републике Српске, др Ненад Стевандић подсећа да се Република Српска заштитила од одлука које доносе институције које су, према његовим речима, узроци свих неспоразума и криза у БиХ – Уставног суда БиХ и канцеларије високог представника.
Одлуке Уставног суда које су у супротности са правима Српске неће бити спровођене, а одлуке високог представника неће бити објављиване у „Службеном гласнику РС“.
Република Српска показала је да високи представник није легитиман јер га није именовао Савет безбедности УН, док је Уставни суд самог себе делегитимизовао доносећи одлуке без присуства представника српског народа и без једног судије из реда хрватског народа, који не може да буде изабран због опструкција на нивоу Федерације БиХ, каже Стевандић.
„Ми смо били заиста упорни, истрпели смо многе притиске, добијали смо и санкције, али смо доказали да Република Српска реагује правно и демократски и да неће да дозволи да неко други у њено име доноси одлуке“, констатује Стевандић.
Подсећамо, у Уставном суду БиХ остало је шест од девет судија – двоје представника бошњачког и један представник хрватског народа; остатак овог суда чине судије странци из Албаније, Немачке и Швајцарске. Једном од судија из Републике Српске, Миодрагу Симовићу, мандат је истекао још 2022, док је судија Златко Кнежевић и званично пензионисан.
Став власти у Републици Српској је да Народна скупштина неће бирати нове судије, док Уставни суд не буде био реформисан у складу са захтевима ЕУ, односно док судије странци не оду из њега.
То је и услов после кога ће Народна скупштине РС изабрати нове судије, рекао је и председник Републике Српске Милорад Додик. Други услов, према његовим речима, је да Уставни суд поништи све неуставне одлуке. С обзиром да су српске судије до сада служиле како се изразио, као декор, Срби више не верују институцији Уставног суда БиХ, која је злоупотребљена до бесмислености.
