УМРЕЖЕНА ОПСТРУКЦИЈА: Заташкавање злочина-ко је и зашто уништио документе о злочинима над Србима?

Већ трећу деценију институције Републике Српске, српске жртве из протеклог рата и њихове породице, трагајући за несталим члановима и вапећи за правдом, боре се са умреженом опструкцијом чији је центар Сарајево.

И док Тужилаштво БиХ дио предмета у којима су Срби жртве, дијели попут оног о логору Виктор Бубањ, судећи куварима а штитећи команданте, друге – као што је Тузланска колона распарчава и доставља нижим правосудним институцијама, а треће годинама чува недирнуте у архиву, неки други сарајевски архиви, незаконито се празне доказима о ратним злочинима над Србима.

Кршећи законе, а прије свега онај о несталим лицима, Управа за инспекцијске послове Кантона Сарајево уништила је или уклонила архивске документе у вези са ексхумацијама и асанацијама терена у сарајевским општинама. Склањањем документације уклањају се и трагови о судбини несталих сарајевских Срба и о почињеним злочинима, јасне су породице и српски званичници, који тврде како затворена врата сарајевске инспекције нису једина у којима се чувају или уништавају ратни и постратни докази о злочинима.

У име породица убијених сарајевских Срба, почетком 2012. године тражио је тадашњи предсједавајући Колегијума Института за нестала лица Марко Јуришић од Кантоналне инспекције документацију и податке о извршеним ексхумацијама и асанацијама терена до 2008. године за подручје општине Нови Град. И добио негативан одговор.

Заборављајући на основне постулате према којима ратни злочини и докази о њима, не застаријевају, главни кантонални инспектор Сенада Хаџијусуфовић лаконски је одговорила како је рок за чување архивске грађе прошао, те да такав архив више не постоји. Захтјев је Јуришић поновио, и добио сличан одговор. Овај пут инспекторка је, баш као да није ријеч о људским судбинама, у ладици колегинице пронашла само спискове лица ексхумираних из четири масовне гробнице. И све четири извршене почетком априла 2001. године. Јуришић је одговоре прећутао, а инспекторка наставила са радом. Тренутно се одмара. Портпаролка Управе рекла нам је да је главна испекторица Сенада Хаџијусуфовић тренутно на годишњем одмору те да  сачекамо почетак наредне седмице да, када она дође, припреме одговоре.

И док инспектори у Сарајеву одговор тек припремају, из Женеве је већ стигао, на адресу Милана Мандића. И то од организације Триал која заступа породице жртава у Европском суду за људска права. У њему потврда да је архивска грађа о ратним злочинима трајни документ.

Само на списку ексхумација и асанација терена у Новом Граду које је потписао директор Федералне Управе полиције Драган Лукач, 30 је таквих предмета. Али међу њима нема четири поменута случајно пронађена у ладицама инспектора. Да све случајно не заврши и у ладицама бх. Тужилаштва, опомиње Милутин Мишић. Тражи истрагу и подсјећа да су те ладице ионако препуне.

Казани, Алипашино поље, корито Миљацке, градска Депонија на којој је ексхумација прекинута оног тренутка када су на дубини од скоро 30 метара пронађене људске кости….на одлуку Тужилаштва о ексхумацији чекају годинама. Деценијама породице убијених Срба и републичке институције чекају да им се отворе архивска врата сарајевске инспекције, полиције, војних судова….да пронађу још 50 Срба несталих у Новог Граду, 350 у Сарајеву.

А прикривени су међу тонама сарајевског смећа, у насипима, у Пофалићким шљивицима, испод грађевина новијег датума….

А Сарајево ћути. Хоће ли прећутати и овај незаконити нестанак документације?

Ни то им не би био први пут!

Тагови: БиХ, Злочин, Сарајево, Тужилаштво