УЛОГА НАСЕРА ОРИЋА: Систематски планиран злочин над Србима око Сребренице и Братунца

Успон муслиманског ратног команданта у Сребреници Насера Орића почео је од убистава Срба и пљачкања српских села на ободу Сребренице и Братунца, а томе је претходила смишљена и систематска антисрпска пропаганда, праћење знаменитих сребреничких Срба и наоружавање Орићевих присталица, пишу „Вечерње новости“.

Лист, позивајући се на документацију Агенције за истраживање и документацију у Сарајеву /АИД/, прати Орића од времена када је радио као избацивач у ресторану Жељка Ражнатовића Аркана и када се због сукоба са њим вратио у Сребреницу до именовања за команданта 28. дивизије.

Лист на основу документације пише да је Орић по повратку из Београда у БиХ 1991. године међу својим присталицама и познаницима одмах почео ширити причу да се „муслиманима у Босни нешто спрема“, а да то спремају ЈНА и Српска демократска странка, односно Срби.

Он је у прољеће исте године упутио први позив сребреничким Бошњацима да се „наоружавају и припремају за одбрану“, наведено је у документима АИД и прецизирано да су ускоро у Сребреницу, посредством Аднана Каровића, стигле и прве пушке.

Како би овај посао олакшао себи и присталицама Орић је преко Данке Ристановић, тадашњег референта у сребреничкој полицији, издејствовао илегално издавање личних карата за себе и неколицину својих присталица, са лажним српским именима, сазнају „Новости“.

Лист пише да је у данима пред прве злочине, које су Орићеве присталице починиле над Србима, Орић организовао и читаву армију курира које је распоредио на пунктове око Братунца и Сребренице, а чији је задатак био да прате Србе.

„Куририма је изричито наређено да прате сребреничког судију Горана Зекића, који је био и посланик у Скупштини БиХ, као и Мирослава Јокића и Миленка Чанића. Убрзо је Горан Зекић убијен на путу док се враћао кући. Насерови су њега, као и цео српски народ, обележили, за то време, опасним жигом – четник. Четницима су називали и остале Србе“, наводи се у документима које објављује београдски лист.

У бошњачким документима је наведено да је Зекић убијен када се враћао са сахране са гробља изнад џамије.

Убили су га Сафет Мујић из Луке, Осман Н. из Солућуше и неименовани Бошњак из Осмача, да би послије убиства Зекића српски народ почео масовно да напушта Сребреницу, а ко је остао – остао је заувијек, констатују „Новости“ и указују да због свих ових документованих злочина и свједочења његових сународника Орића нису теретили у Хашком трибуналу – чак ни за командну одговорност.

Тагови: БиХ, Насер Орић, Сребреница