УДРУЖЕЊЕ ИЗ ВЛАСЕНИЦЕ: Подмукле лажи Емира Хаџихафизбеговића, док се о српским жртвама ћути

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Власенице саопштила је да Емир Хаџихафизбеговић на подмукао начин износи неаргументоване лажи о околностима смрти Едина Салихаревића и окривљује часног српског борца Мирослава Краљевића, те питају зашто се ћути о три стотине мучки убијених власеничких Срба.

Из ове организације истичу да се малициозни Хаџихафизбеговић, који себе с поносом назива „војник Насера Орића“, без икаквог основа, кроз отворени говор мржње, устремио на Краљевића на подмукао и крајње перфидан начин.

У саопштењу се истиче да овај „опскурни човјек“ окривљује Краљевића, браниоца Републике Српске, који се у периоду наведених дешавања као рањеник борио за живот на Војномедицинској академији у Београду, односно физички није био присутан у Власеници у вријеме наведених дешавања.

Из Организације подсјећају да је Недим Салихаревић у изјави пред Кантоналним судом Тузланског кантона о дешавањима поводом смрти брата Едина није наводио Краљевића, као што то, како истичу, није учинила ни Вукосава Кланцо.

– О свему наведеном постоје и други бројни материјални докази, који су Хаџихафизбеговићу и бошњачкој јавности познати – наводе из власеничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Према наводима из ове организације, циљ Хаџихафизбеговића, страначког пулена Бакира Изетбеговића, није да изнесе истину већ да се придружи оркестрираним нападима партијских колега на Републику Српску да би оправдао повјерење које му је СДА пружила давањем фотеље и разних бенефита.

У овој организацији у Власеници сматрају да бошњачка политика чини све да би се промијенио карактер рата и Срби били окарактерисани као једини кривци.

– Напади су првенствено усмјерени кроз систематско дјеловање бошњачких институција и појединаца чији је циљ доношење неправедних одлука од правосудних органа и примјене двоструких аршина на штету Срба, чиме се настављају срамне пресуде донесене у Хагу, као и судовима БиХ – истакнуто је у саопштењу породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Ове породице поручују да им је добро познато да је Хаџихафизбеговић учесник рата као „војник Насера Орића“ и припадник такозване Армије БиХ, од које су Срби клани ножевима и сјекирама, закивани за дрвеће, дављени жицом, печени на ражњу, а дјеца убијана пред очима својих мајки.

Оне подсјећају на смрт једанаестогодишњег Слободана Стојановића, једног од нијемих свједока злочина почињених над Србима, те напомињу да четворогодишњи Владимир Гајић најмлађа жртва Орићевих злотвора.

– Нека нам војник виновника злочиначких операција, Орића, изнесе истину о бруталним убиствима српске дјеце – поручили су из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Власенице.

Из ове организације питају зашто се ћути о три стотине мучки убијених власеничких Срба у периоду од 1992. до 1995. године, међу којима је било дјеце, старих и изнемоглих, мучених и убијаних на начин несхватљив људском уму.

– О овим злочинима постоје бројни докази, пред којима бошњачка јавност затвара очи, уста и уши, градећи тако за себе илузију незнања, којом негирају своје учешће у злочинима над Србима – оцијенили су у власеничкој организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Ова организација пита како је могуће да главни налогодавци и њихови помагачи у извршавању злочина на једној страни буду проглашени херојима, док су истински борци који су бранили себе, породице и имовину осуђивани и многи од њих умиру на издржавању казне.

– Питамо се с којим правом судије и тужиоци доносе пресуде по истој кривичној одговорности на различите начине, а по властитој вољи и да нико нема одговорности за те поступке. Осуђујемо све институције и појединце који својим поступцима и неправдом чине да наше жртве буду понижене – наводи се у саопштењу.

Породице заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Власенице указале су да сви морају бити свјесни опасности од монструозне бошњачке идеологије која тежи представити Србе као искључиве и једине кривце, те поручиле да сјећања на српске жртве никада не смију да буду заборављена.

Ове породице траже од српских представника да учине све да би се престало са понижавањем и уливањем страха у српски народ и да би коначно била изнесена истина о српским страдањима.