У сусрет 35. годишњици рада „Хидроелектрана на Дрини“

У сусрет тридесет и петој годишњици постојања и рада „Хидроелектрана на Дрини“, вриједно је подсјетити се на саму припрему, почетке и период градње овог сложеног објекта, који је током поменутог периода постао најпоузданији дио електроенергетског сектора Републике Српске.

Истраживање терена за пројектовање на овом профилу почело је давне 1976. године. Паралелно са израдом пројеката на различитим нивоима обраде, вршени су истражни радови у периоду од 1976 – 1982. године. Након извршених истражних радова, израде пројектне документације, те осталих припрема, 1983. године почели су припремни радови, након чега су се створили предуслови за почетак извођења главних радова у априлу 1985. године. Захваљујући максималном коришћењу технологије, машина, као и стручности и искуства, како од стране инвеститора, тако и од стране пројектанта и извођача, остварен је планирани рок пуштања прве машине у погон 25. 11. 1989. године.  Хидроелектрана „Вишеград“ уједно је и једини изграђени хидроенергетски објекат на ријеци Дрини на подручју Републике Српске, инсталисане снаге 3×105 МW. Интересантно је напоменути да је ово риједак примјер у свијету да су три агрегата ове снаге везана на заједничке сабирнице 15,75 кВ. То су потврдили и стручњаци „Сименс“-а, који су истакли да нису наишли на овакав примјер снаге 3×105 МW.

Током периода градње објекта, који је трајао педесет четири мјесеца, било је ангажовано просјечно од 4.000 до 5.000 радника, из преко педесет фирми. Тадашња грађевинска и електромашинска оператива успјела је у предвиђеном року извести бројне сложене радове, међу којима се издвајају: ископавање камених материјала, изградња насипа, уградња бетона, транспорт и и уградња 30.000 тона арматуре, уградња 12.500 тона хидромеханичке и електромашинске опреме, бушење и ињектирање бушотина, изградња 16 км магистралног пута и 25 км регионалног пута, са 51 тунелом, 22 моста, те преко 60 км локалних путева. Радови су, такође, обухватали и експропријацију преко 1.000 хектара земљишта, измјештање 266 домаћинстава, 3 школе, 2 сакрална објекта и слично.

Изградњу објекта пратиле су свакако и одређене потешкоће, а то се углавном односило на недостатак финансијских средстава, јер је било потребно обезбиједити око 400 милиона долара. Тако је донесена одлука да се граде и финансирају искључиво они објекти који су били у функцији пуштања електране у погон. Циљ је био обезбиједити производњу, а самим тим и властите финансијске изворе, док је градња објеката који нису били у директној вези са пуштањем у погон хидроелектране, одложена за боља времена и услове. Уређење обала ријеке Дрине, реконструкција пута на десној обали, мрестилиште, управна зграда и остали радови одложени су за каснији период.

Поред поменутих финансијских проблема, потешкоће током градње представљало је и бетонирање при високом и ниским температурама, као и појава великих вода (градилишна јама плављена је четири пута).

Ипак, договорени рокови су испоштовани, на шта је највише утицало правовремено расписивање тендера за крупну и ситну опрему. Kашњења у испоруци опреме није било, сем трансформатора 115 МВА који је на високонапонском тесту пробио. Ипак, испорука овог трансформатора није угрозила рок завршетка објекта, јер је спој трансформатора амерички (3+1). Заједно са пуштањем првог агрегата у рад, комплетно је монтирана и опрема у командној згради, која је прављена упоредо са браном.

Након скоро тридесет и пет година успјешног рада, можемо слободно рећи да је предузеће испунило и потврдило све главне техничко-технолошке задатке предвићене пројектним рјешењима. Својим активностима и друштвено-одговорним пословањем, хидролектрана је знатно допринијела развоју општине Вишеград, али и цијеле регије.

Данас, предузеће велику пажњу усмјерава ка инвестицијама и даљем развоју постојећих, али и нових капацитета у будућности. Kључна ствар је одржавање погонске спремности на највишем нивоу, како би се омогућило остварење основног плана производње, а самим тим и обезбјеђење планираног обима енергије за подмирење потреба домаћих потрошача. Посебна пажња свакако се посвећује и заштити животне средине – редовним чишћењем језера и порибљавањем ријеке Дрине и њених притока.