Столетни платани одавно су постали заштитни знак и симбол Требиња, али како сада ствари стоје, неће још дуго красити град на Требишњици!
Седам, од укупно 16 стабала који красе башту хотела „Платани“ захватило је тешко гљивично обољење које узрокује да унутрашњост стабла почиње да трули. Гране се све чешће суше и падају, а корење труне.
Мирјана Ратковић, начелница Стамбено-комуналног одељења, потврђује да је „трулеж захватила унутрашњост стабала“, али се чека одговор струке.
– Ако они кажу да треба да се сасеку гране да би остала стабилност, то ћемо и да урадимо – кратко је изјавила Ратковићева.
А да ли ће бити сече платана, што је Требињцима неприхватљиво, показаће анализе професора са београдског Шумарског факултета. Још летос су стручњаци из Истраживачко-развојног центра „Шума Српске“ урадили унутрашњу дијагностику свих стабала и ово потврдили.
– У студији о здравственом стању платана, они су навели да је до процеса труљења дошло у самом деблу и делу изнад рачве. На основу те студије и дијагностике добићемо даље смернице од Шумарског факултета из Београда, који сада раде на тој проблематици – рекла је Ратковићева.
Пре коначне одлуке у граду на Требишњици ће бити одржано и низ стручних расправа и округлих столова о овој теми, са учешћем најеминентнијих имена из те струке, како би се дошло до најоптималнијег решења.
Животни век платана у идеалним условима је 300 година. У градским срединама то је упола мање. Становници Требиња надају се да неће бити потребе за драстичним и болним мерама, сечом стабала и да ће чувени платани још дуго красити требињски трг, али и друге локације у граду.
Уколико ипак сеча буде неминовна, град ће одмах почети да сади нова стабла платана. Међутим, године, па и деценије ће проћи док они израсту.
Осамдесетак платана симбол су Требиња. Најстарији платани у овом граду посађени су за време аустроугарске власти 1895. године на простору данашње баште „Платани“, где их има 16.