ТАД НИСУ КРИЛИ ДА ЈЕ СИЛА НАМЕРНА: Годишњица НАТО агресије на Републику Српску

На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом.

У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО-а и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а потом је 14. септембра постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбедности што је и учињено закључно са 17. септембром.

Земље које су учествовале у НАТО агресији на Републику Српску су: Француска, Италија, Холандија, Шпанија, Турска, Британија и САД.

Занимљив је податак да је први војни напад НАТО пакта био управо на Републику Српксу.

Повод за агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју је оптужена Војска Републике Српске. Данас, као и онда, се спори око тога ко је одговоран за ову експлозију. Данас по изјавама тадашњих припадника УН-а у Хашком трибуналу и осталих упућених у овај догађај, стоји то да се не може утврдити одакле је дошла граната.

С друге стране, канадски официр Џон Расел рекао је на суђењу генералу Ратку Младићу да се није могло утврдити ко је испалио гранату на пијацу Маркале у Сарајеву, али да је његово лично уверење да је долетела са положаја такозване „Армије РБиХ“.

Расел, који је сведочио у одбрану генерала Младића, у то време службовао је у снагама УН у Сарајеву, а на дан експлозије учествовао је у истрази и анализирао кратер од гранате на Маркалама.

На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

НАТО је у акцији под називом „Намерна сила“ користио радиоактивну муницију, уз „објашњење“ да она треба Србе у БиХ да „доведе за преговарачки сто“. Напади су трајали до 14. септембра.

„Противваздушни напад“ Војске Републике Српске

Како је изнад територије бивше БиХ био успостављен режим „забрањених летова“, небо изнад Републике Српске су контролисали НАТО авиони. Под окриљем ове мисије, НАТО авиони су већ почели са увежбавањем гађања положаја Војске Републике Српске. То су чинили разним маневрима, пикирањима и сталним налетима изнад одређених територија. Војска Републике Српске, увидевши да се ради о припремама за напад изместила је положаје ПВО јединица како би избегла губитке.

И овакав потез се показао исправним, а предвиђања о предстојећем нападу тачна. НАТО је започео нападе по већ утврђеним положајима Војске Републике Српске, а који су на срећу били лажни. ПВО јединице су већ припремиле макете и добру камуфлажу као и имитаторе зрачења како би НАТО пилоти мислили да је то прави положај.

Војска Републике Српске је имала три ватрене тачке ПВО јединица и деловала је „партизански“, сталним премештањем положаја. Један од таквих начина деловања био је тај да се непријатељ увери да је одређена зона сигурна и да у њој нема ПВО система. Навикнувши се на одређене руте НАТО авиони су их користили стално, мислећи да у тим рејонима не постоје ПВО системи, па је то Војска Републике Српске искориштавала како би дејствовала по њима. Војска Републике Српске је користила сва ПВО средства од, ПАТ-ова до КУБ-ова.

Током агресије НАТО пакта, настао је и нови термин у ПВО терминологији, а кумовали су му официри Војске Републике Српске – противваздушни напад.

ПВО Војске Републике Српске није улазила у фронтало отварање ватре него је чекала погодан тренутак како би „без“ опасности могла деловати по авионима. То, првенствено из разлога јер фронтални одговор није био могућ због супериорности непријатеља.

Током НАТО агресије оборено је укупно девет непријатељских авиона, плус два хрватска. Такође није познат број авиона који су пали у Јадранско море оштећени, за које није потврђено обарање.

Искуство Војске Републике Српске је много допринело и одбрани Савезне Републике Југославије, јер су две братске армије размениле сва искуства и помогле једна другој у борби против НАТО непријатеља.

Јавна је тајна да су одређени дорађени делови ПВО система отишли у СР Југославију 1999. године како би се унапредила одбрана.

Првог дана операције на небу изнад Пала, у окршају ПВО и авиона Алијансе, који су мештани посматрали са улица, око 17.00 часова ракетом „земља-ваздух“ оборен је француски „Мираж 2000“. Авион је пао 20 километара југоисточно од Пала, а два пилота спасила су се катапултирањем.

НАТО авијација је 9. септембра 1995. године почела да делује и на системе противваздушне одбране на северозападу Републике Српске.

Напади су прекинути 12. и 13. септембра због лошег времена, а 14. септембра постигнут је договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбедности што је и учињено закључно са 17. септембром.

НАТО „демократски“ осиромашени уранијум

Двадесетри година после бомбардовања осиромашеним уранијумом, у Републици Српској од рака умире све више младих људи. Домаћи и страни стручњаци најављују прави скок малигних обољења.

За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца, места која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО је користио осиромашени уранијум, а од његових последица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи, који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.

На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома.

И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.

Последице НATO бомбардовања осиромашеним уранијумом тек сада су озбиљно почели да осећају грађани Републике Српске. На територији целе земље је примећен пораст малигних обољења, који на општи ужас у појединим регионима све више погађа младе људе, који се, нажалост, лекарима обраћају најчешће касно, кад је излечење практично немогуће.

Погубном утицају осиромашеног уранијума изложено је данас 15 локација у Републици Српској. Срби из бомбардованих Хаџића чак четири пута више умиру од рака у односу на остале становнике, а то су открили случајно, након што се после реинтеграције територија, око 5.000 Срба из Хаџића преселило у Братунац, где су запазили да у односу на затечену популацију, у необично великом броју баш Срби из Хаџића умиру од рака. Подаци говоре да је у Братунцу од 5.000 пресељених Хаџићана, њих скоро 800 умрло од малигних болести.

Нажалост за све ове године Република Српска никада није реаговала и тражила одштету, а НАТО осиромашени „демократски“ уранијум и даље односи жртве по Републици Српској.

НАТО данас у Републици Српској

Присуство НАТО -а у Републици Српској од агресије 1995. године је константно у већем или мањем обиму и о његовом одласку из Републике Српске не постоји никакав датум. НАТО планира да инсталира део НАТО ракетног штита у Републици Српској са којим би се Република Српска ставила на једну од страна у данашњем светском војном поретку. НАТО шаље војнике из Републике Српске у разне конфликтне зоне света. НАТО такође инсистира на уласку БиХ у НАТО, како би имао приступ свим војним потенцијалима у Републици Српској и Федерацији БиХ.

На јавности, а нарочито властима у Републици Српској је да овом озбиљном геополитичком питању судбине Републике Српске посвете огромну пажњу и искористе све могуће механизме за одржавање референдума о приступању Републике Српске у НАТО. После дугог времена уваљивања у НАТО, Република Српска је недавно усвојила резолуцију о војној неутролности, а што још није никаква гаранција њене неутралности, јер се у Сарајеву на нивоу државне заједнице доносе одлуке, па чак и у име Републике Српске.

Са друге стране, општепознато је да политичари из Републике Српске заговарају једну политику, а са друге стране раде народу иза леђа, а то се огледа у чињеници да су сви српски представници у заједничким инстутуцијама из свих политичких партија радили све по питању уласка Републике Српске у НАТО, упркос чињеници што је ова војна алијанса извршила агресије на три братске земље – Републику Српску Крајину, Републику Српску и СР Југославију, те побила више од 4.000 људи.