СУТРА ХАШКА ПРЕСУДА ГЕНЕРАЛУ РАТКУ МЛАДИЋУ: „И овакав какав сам браним слободу и српски народ а не Ратка Младића!“

Регион је у ишчекивању првостепене пресуде ратном команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом. Суђење је почело у мају 2012. године, а окончано 15. децембра прошле године. Изрицање пресуде заказано је за сриједу, за 10 часова. Питање је, међутим, хоће ли Младић бити присутан, јер је, према ријечима његових адвоката, изразито лошег здравља, тешко хода и има јаке вртоглавице.

„И овакав какав сам, ја браним слободу и српски народ, а не Ратка Младића“- реченицу о одбрани српског народа, коју је изговорио нарушеног здравља пред судијама Хашког трибунала, генерал Ратко Младић је понављао све вријеме, од часа кад је именован за командата Војске Републике Српске у мају `92.

Претходно се као официр Југословенске народне армије суочио са одлуком моћника да ЈНА из Босне и Херцеговине мора бити повучена у Србију и Црну Гору. Муслимани су имали војне јединице које су називали Патриотском лигом, Хрвати Хрватско вијеће одбране, на папиру конститутивни Срби кратак рок да реагују на одлазак Армије у којој су видјели заштитника.

– Ова одлука је Србима разбистрила ум, тако да смо били приморани да створимо војску. Тако је створена седма оружана сила бивше Југославије. Седма и посљедња – изјавио је раније генерал Манојло Миловановић.

Командујући Војском Републике Српске, генерал Младић је стекао ореол српског јунака. Бошњаци и Хрвати су га сматрали најодговорнијим за већину злочина почињених над несрбима. Неколико мјесеци пред међународно признање Републике Српске као саставног дијела БиХ, Хашки трибунал је Младића оптужио за ратне злочине. Ни та чињеница, ни хапшење и почетак суђења у Хагу и изнесени докази тужилаштва и одбране, нису промијенили већ формирана већинска мишљења три народа.

– Ја лично могу да кажем да ми чврсто остајемо уз генерала, без обзира каква ће одлука бити – каже Милован Милутиновић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске.

Да је суђење генералу Младићу неправедно, већинско је мишљење у Републици Српској. Грађани и представници институција не вјерују у објективност пресуде. Такође сматрају да, ма каква била, неће утицати на промјену става о првом команданту Војске Републике Српске.

– Шта год Суд урадио, генерал Младић ће остати уписан у историји овог народа као човјек који је бранио слободу српског народа,организовао Војску и командовао њоме у незахвалним условима. И лични и породични комодитет је жртвовао за слободу свог народа – истиче предсједник Српске Милорад Додик.

Говорећи о изрицању пресуде генералу Младићу, педсједник Народне Скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је то само још један показатељ како се овдје гледа на протекли грађански рат, да су Срби одговорни и криви за много шта, па чак и за оно у чему нису ни учествовали, нити су били судионици и свједоци тога.

– Срби су осуђени на неколико десетина пута веће затворске казне у односу на остале народе, не може се никако рећи да је у грађанском рату само једна страна имала толико пута већу кривицу – каже Чубриловић.

Из Републичког центра за истраживање рата наглашавају да ће и након првостепене пресуде помагати одбрани генерала Младића. Подсјећају и на примјер, готово невјероватне, потпуне промјене пресуде у жалбеном поступку.

– У предмету „Готовина и други“, у првом степену је изречена дугогодишља затворска казна. Другим степеном су ослобођени. Дакле, ма каква пресуда била, слиједи и жалба и до правоснажности вриједи пресумпција невиности – каже Милорад Којић, директор Центра.

Невиност је немогуће доказати у околностима овако бројних нарушавања права оптуженог, каже Дарко, син генерала Ратка Младића. Хашки трибунал је, тврди, политичка институција, а то су признале и поједине иностране судије. Као један од примјера нехуманог односа, Дарко Младић наводи забрану да љекари од повјерења тима одбране, прегледају његовог тешко обољелог оца.

– Бојимо се да је неком у интересу да буде изречена каква-таква пресуда која би била политички употребљива, правно не, али политички свакако и да га послије тога пусте да умре – каже он.

Неподијељено је мишљење да ће пресуда генералу Младићу додатно закомпликовати односе међу народима у БиХ. Без обзира на то хоће ли судско Вијеће прихватити више агрумента стране која тврди да је некадашњи командант ВРС одговоран за најтеже облике ратног злочина над Бошњацима и Хрватима, или стране која сматра да му се суди јер је персонификација Републике Српске и најзаслужнији за одбрану њеног народа.

У Хагу представници српских и бошњачких удружења, те бројни медији

Изрицању пресуде генералу Младићу присуствоваће делегације Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, Борачке организације и удружења, која окупљају српске жртве рата. У Хаг су допутовали и представници бошњачких удружења, као и бројне медијске екипе, међу којима и екипа Радио-телевизије Републике Српске.

У тиму одбране генерала Младића су оптимиситични, али уз упозорење да се надају да ће Расправно вијеће судити на основу изнесених доказа, а не политике.

С обзиром на тешко здравствено стање генерала, процес се водио по посебном режиму рада али и у том случају Расправно вијеће није поштовало препоруке љекара, па се оправдано поставља питање да ли је Младић уопште имао поштено суђење.

Иначе, пресуда генералу Младићу, биће претпосљедња одлука Хашког суда прије него што крајем ове године заувијек затвори своја врата.

Подсјећамо да је генерал Младић ухапшен у мају 2011. године, а оптужница га терети за геноцид и злочине против човјечности те кршење закона и обичаја ратовања. Четири кључне тачке оптужнице су наводни геноцид у општинама БиХ, Сребреница, опсада Сарајева и притварање војника УНПРОФОР-а 1995.

У завршној ријечи, у децембру 2016. године, Тужилаштво је затражило да Младић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице, док је одбрана инсистирала на томе да је генерал невин и да треба буде ослобођен кривице.

Процес против генерала Младића је посебан за ову институцију и може се мјерити још једино са предметом против првог предсједника Републике Српске Радована Караџића. И то је евидентно. Сви ресурси ове институције су фунцкији да прихвате више од 200 акредитованих новинара, адвоката, истраживача, чланова невладиног сектора.