Свједок Тужилаштва БиХ Миломир Лазаревић рекао је на суђењу ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу да је чуо војника да оптуженом говори да су се предали српски војници који су се крили у поткровљу куће у сребреничком селу Залазје, али да никада није сазнао шта им се касније догодило.
Лазаревић је навео да је чуо да су се предали Миодраг Ракић, Петко и Ранко Симић, Милисав Илић и Драгомир Тубић, а да је међу њима био и судија Слободан Илић. Он је додао да је само познавао Петка Симића јер је са њим некада радио. Он је испричао да је село Залазје до 12. јула 1992. године било под контролом српских снага. – Напад муслимана из правца Сребренице почео је у 9.30 часова. Након тога им је стигло појачање и из других праваца, тако да нас је око 40 било опкољено.
Сукоб је био жесток и трајао је до 17.00 часова, када смо се почели повлачити – присјетио се Лазаревић. Он је навео да се тада са још петорицом српских војника сакрио у кућу Драгана Ракића јер су послије борби остали без муниције. Према његовом свједочењу, нису знали да су се у другу кућу истог домаћина сакрили они који су се касније предали. Након што се њих шест предало, Лазаревић је испричао да је док је још био у скровишту чуо да Орић преко мегафона говори да не туку заробљенике, већ да их одвезу у Сребреницу, те да су након тога и отишли. Када су он и његови саборци касније изашли из скровишта и кренули у Сасе видио је у Ажичком потоку три тијела непознатих српских војника.
Заједно са Орићем у Суду БиХ суди се и припаднику такозване Армије БиХ из Сребренице Сабахудину Мухићу. Они су оптужени да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили три заробљеника српске националности Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. Орићев бранилац Лејла Човић уложила је материјалне доказе који се односе на заштићеног свједока Тужилаштва БиХ, који је свједочио на претходна два рочишта.
Ријеч је о документима из војне евиденције којима жели оповргнути наводе свједока о томе којој јединици је припадао у рату и ко му је био командант. Уложена је и документација о рањавању Орића 12. јула 1992. године. На већи дио доказа тужилац Мирослав Јањић уложио је приговор, посебно на сет докумената борачке ревизије који показује да заштићени свједок није био у такозваној Армији БиХ.
Јањић је напоменуо да је та ревизија урађена шест мјесеци послије подизања оптужнице против Орића на шта је Човићева одговорила да улажу и документацију из ранијег периода. Предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић подсјетио је да 1. априла Орићу истичу мјере забране. Тужилаштво је предложило да изречене мјере и остану на снази, док се одбрана томе успротивила и предложила да му буде укинута мјера јављања Полицијској станици јер се „редовно одазива на судска рочишта“. Наставак суђења заказан је за 5. април када би требало да буду саслушана два свједока Тужилаштва БиХ.
Тагови: БиХ, Насер Орић, Суђење