„Организацијом митинга Милорад Додик шаље поруку да је избор представника РС у извршној власти, како на нивоу РС тако и у Сарајеву, ствар грађана, а не страних амбасада и оних који поново пребројавају изборне листиће у сарајевској дворани Зета. Дакле, нема прекрајања изборне воље, кандидати за које су гласали грађани РС јесу коначан избор, и од промене изборне воље подвалама и позивањем на стране ауторитете нема ништа“.
„Што се тиче Централне изборне комисије, она је пала на испиту својим несналажењем, кршењем Изборног закона и властитих правила. То се могло очекивати с обзиром да је неколико њених чланова раније било политички ангажовано делом у СДС-у, делом у ПДП, делом у партији Жељка Комшића. Уместо нестраначких личности ЦИК је дозволио да се у његовом главном телу нађу страначки профилисани људи“.
„Неизвесност је и даље присутна чему доприноси стално произвођење нових афера. Јуче су наводно открили да је у две вреће са изборним листићима приспелим из Шеховића и Братунца било 27 фалсификованих листића што наравно опозициони лидери настоје да искористе за поништавање избора за председника Републике“.
„Све што се дешавало у ових непуних месец дана везано за изборни процес описано је у уџбеницима Џина Шарпа и других аутора који су обрађивали тему обојених револуција. Увек опстајава иста окосница – непризнавање изборних резултата и оптужбе за изборну крађу. Опозиција је користила исти методолошки апарат и 2018. године када је у сврхе оспоравања изборних резултата покушала да употреби смрт 22-годишњег младића. Данас се из опозиционог блока њега више нико не сећа“.
„У питању су велике идеолошке разлике између кандидата СНСД и кандидата опозиције. Управо на тој идолошкој линији се дели РС. И ко год има симпатије према Русији и подржава руску спољну политику тај сигурно није гласао за Јелену Тривић, и обрнуто, они који имају другачије афинитете свакако глас неће дати Додику већ партији Демократког прогреса чији се лидер Бранислав Бореновић на једном НАТО самиту фотографисао поред заставе Украјине“.