У мучним и страдалним временима која су почела 1990-их година, приликом распада бивше Југославије, Срби су доживјели више губитничких процеса у којима је формирање Републике Српске једини истински велики добитак, истакао је предсједник Матице Српске Драган Станић.
Међу тим губицима, навео је Станић, највећи је слом Републике Српске Крајине, отмица Косова и Метохије, као и насилно идентитетско преобликовање Црне Горе, због чега би 9. јануар – Дан Републике Српске требало да постане празник свих Срба.
Према његовим ријечима, догађаји током 1990-их година су показали не само политичку зрелост Срба у БиХ, него и њихову одлучност да чврсто узму судбину у сопствене руке.
„Остали народи СФРЈ су одлучном дистанцом помогли нама Србима да схватимо једноставну истину, а то је да смо у политичком смислу најјачи када смо сами, јер онда смо принуђени да мислимо чисто, па тада тражимо решења која су спасоносна за наше биће, решења која су реално остварива“, истакао је Станић на свечаној академији у Бањалуци поводом Дана Републике Српске.
Он је нагласио да бити Србин данас, као ни у претходним временима, није лако али је часно, јер Срби имају историју којом се могу поносити.
„О томе може да нам каже Свети првомученик и архиђакон Стефан. Као и овај светац и наш народ је за много шта био оптуживан, о њему су сведочили многи лажни сведоци, али све то са озбиљном, објективном, уравнотеженом аргументацијом никако се не може довести у везу“, рекао је Станић.
Он је додао да је на Србима да се спремно ухвате у коштац са свим тим оптужбама, па и ако је потребно страдати у тим покушајима.
„Светац који је донедавно ходао међу нама, наш патријарх Павле, то је исказао речима: `Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди`. Ако је тако, онда то што ћемо страдати, мучити се, патити се није оно најстрашније што нам се може десити“, поручио је Станић.
Он је нагласио да се од Светог Стефана, који се данас прославља, може много научити, јер он упозорава да је брига о сиромашнима, гладнима и болеснима важан чинилац како традиционалне народне, религијске заједнице, тако и модерног друштва.
„По Светом писму, Свети Стефан је човек напуњен вером и Духом Светим, који собом доноси енергију Господа, а тиме чини да и људски свет тако драгоценом, спасоносном енергијом бива испуњен. Без Бога нема трајнога извора љубави за човека или се та љубав појављује тек спорадично и без снаге континуираног постојања“, рекао је Станић.
Он је додао да је у борби са злом за овог свеца било важно да сачува оно што је имао прије појаве злих сила, а то је испуњеност вјером и Духом Светим, да не поклекне пред тешкоћама и не запусти душу своју, не дозволи да душа падне и изједначи се са нечистим силама.
„Изговарајући тешке речи за тешка злодела, Свети Стефан је био потпуно спреман на властито жртвовање зарад очувања Духа Светога на овоме свету, али ништа није био спреман да учини да би узвишеност духа светога била угрожена“, рекао је Станић.
Он је истакао да је важно заједништво свих људи добре воље, те да би било пожељно смањити висок степен пострадања српског народа и да Срби покушају своје циљеве остварити са што мање жртава.
„Научити се да понекад заћутимо има смисла само ако том ћутњом допуштамо да Господ проговори у нама и да ослухнемо оно до чега не можемо само својом људском памећу доћи“, рекао је Станић.
Тагови: Драган Станић