Српска – посљедња брана за спречавање геноцида западно од Дрине

Заштита Републике Српске је уставна, законска, међународно-правна и морална обавеза Србије, чије се границе бране у Српској, гдје се брани и Косово и Метохија, рекао је данас историчар Милош Ковић.

– Српски народ у региону, нарочито у Републици Српској, брани основно право на живот. Постојање Српске је последња брана за спречавање геноцида западно од Дрине – нагласио је Ковић на трибини „Стоп западним притисцима: У одбрану Републике Српске – која је одржана у Медија центру у Београду.

Ковић је поручио да они којима није јасно да се у Бањалуци бране Србија и Косово и Метохија, као што се у Србији и на Космету брани Бањалука, треба да се сјете губитка Републике Српске Крајине.

– Да ли су нас нерпијатељи оставили на миру када су нам отели Крајину? Нису. Ово што се сада спрема је много горе. Напуштање Српске и Космета довело би до потпуног урушавања државе и права на постојање српског народа. Зато је заштита Републике Српске обавеза Србије – рекао је Ковић на трибини којој је присуствовао и шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.

Према његовим ријечима, Србију на бригу о правима и слободи Републике Српске обавезује и историја српског народа, која је још важнија, а она показује да су Срби у 20. вијеку три пута доживјели геноцид.

Ковић је закључио да сви у Србији морају да схвате да се границе њихове државе бране у Републици Српској, која никоме ништа не жели да отме, већ се бори за основно право, а то је право српског народа да живи и опстане.

Професор филозофије на Факултету политичких наука у Београду Часлав Копривица рекао је да Запад, користећи димну завјесу сукоба у Украјини, покушава да затвори питања Косова и Републике Српске тако што ће власт Србије натјерати да призна независност самопроглашеног Косова, док Српску жели да укине или сведе на декор раван њеном укидању.

– У Српској је на снази политика силе, која се позива на себе саму. Ту политику силе су претходници НАТО окупатора инаугирисали у БиХ. Ту имамо застрашујући континуитет те политике од Аустроугарске преко Трећег Рајха до садашњих НАТО окупатора. Суштина те политике увек је била да се Срби на том простору униште – оцијенио је Копривица.

Према његовим ријечима, постоје правне и моралне обавезе Србије према Републици Српској, јер је ријеч о једном народу, који је у овом тренутку вољом његових непријатеља подијељен у више држава.

– Наши непријатељи хоће да заврше посао који су почели агресијом на Републику Српску 1994. и 1995. године. Како хоће то да заврше, тако хоће да заврше посао и на Косову и Метохији. Србија зато има право и обавезу да предузме све што може да се не укине Српска, јер је она дејтонским капацитетима једини гарант опстанка Срба западно од Дрине – нагласио је Копривица.

Копривица је указао да одбрана Републике Српске значи одбрану физичког интегритета људи који у њој живе, што подразумијева заштиту свакога ко се нађе на мети окупатора у Српској, укључујући и предсједника Републике Српске Милорада Додика, коме нелегални високи представик Кристијан Шмит „пријети у СС стилу“.

Политиколог Александар Павић је указао да је недавно српски члан и предсједацајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић упутила писмо генералном секретару УН Антонију Гутересу у којем је затражила документ према којем је Шмит именован, напоменувши да је свима познато да такав документ не постоји.

– Ако се одбрана српских интереса састоји у одбрани међународног права, онда ми имамо свако право да инсистирамо на том међународном праву, али досљедно. Значи, не само што се тиче Косова и Метохије, не само што се тиче Дејтонског споразума, него што се тиче и самог самозванца Кристијана Шмита –  рекао је Павић.

Генерал Митар Ковач рекао је да је Република Српска резултат вишевјековне борбе Срба у БиХ за слободу и истакао да нема цијене коју ће српски народ дати да је очува, те да се најбоље брани у институцијама, посебно у Народној скупштини Српске.

Ковач је указао да су околности у којим се Република Српска налази сложене и да је српски народ изложен разним притисцима и утицајима, којима се није лако одупријети.