Српска навија за Русију! То је за Запад највећи „грех“ Милорада Додика

© Sputnik / Маријана Колаковић

Један од главних „грехова“ Милорада Додика, због којих је „заслужио“ прогон са Запада јесте његова блискост са Русијом, каже у емисији „Од четвртка до четвртка“ шеф посланичке групе СНСД-а у народној скупштини Републике Српске, Срђан Мазалица.

Русија је помагала наше устанке, она нас је задужила; то је земља коју ми једноставно волимо – воле је моја деца, сви у сваком погледу навијају за Русију, објашњава Мазалица начин на који грађани Републике Српске гледају на Руску Федерацију.

Притисци на Српску свакодневни

Са друге стране, на Западу постоји велика фрустрација Русијом, што је видљиво на сваком састанку које званичници Републике Српске и БиХ имају са западним политичарима. Притисци на Републику Српску да се сагласи са одлуком да БиХ уведе санкције Русији осећали су се на дневном нивоу. Међутим, наш саговорник сматра да се у односу са Русијом не ради само о политичком прагматизму званичне Бањалуке.

„Ми сматрамо да нам је Русија кроз историју више пута помогла и да нас вероватно, да нам није помогла, не би било. Друга ствар, Русија константно помаже Србима и Републици Српској и када је у питању наша позиција у Савету безбедности УН-а. Да је Русија хтела, (Кристијан) Шмит би имао потврду Савета безбедности да је високи представник; без Русије, он је само представник неке амбасаде. И не ради се о томе да ли више добијамо од Русије и шта бисмо изгубили када не бисмо били у тако добрим односима са Русијом. У неким стварима морате бити принципијелни“, наглашава Мазалица.

У дневну политику, додаје Мазлица, мора се укључити историјско памћење , традиција, народне тежње. Због тога се и неке ствари морају истрпети.

Ако се политика води као посао у коме постоје само интереси, постоји опасност да планета оде у пропаст.

„Морају постојати неке идеје, неке вредности на бази којих креирате спољну политику. Као што Достојевски каже, велики народи су само они који мисле и верују да могу донети спасење човечанству. Значи, ако народи немају ту веру, ту моћ, они се претварају у пуко етнографско градиво“, констатује он.

Ако нема идеја, љубави и мисије у спољној политици, народи се претварају у пуке извршиоце туђих интереса, који нису интереси народа у име којих се политика спроводи – мање је важно да ли је то онда политика неких других држава, глобалних сила или капитала.

Шта се очекује од 31. октобра

Мазалица подсећа да је руски министар спољних послова, Сергеј Лавров најавио да ће се ситуација у БиХ наћи на дневном реду Савета безбедности УН-а највероватније 31. октобра, у време руског председавања највишим политичким телом Светске организације и подсећа да је званична Москва већ неколико пута ситуацију у централнобалканској држави стављала на дневни ред.

Те седнице уродиле су плодом, јер су многе државе осудиле понашање Кристијана Шмита, а такође је усвојен и закључак да ниједна страна сила не би требало да се меша у унутрашње ствари БиХ, него да би до стабилности требало доћи унутрашњим дијалогом. Са друге стране, на једној од скорашњих седница Савета безбедности, САД први пут нису осудиле власти Републике Српске, што им је до тада увек био манир, а што је, према речима Мазалице, веома охрабрујуће.

„Оно што сада очекујемо и надамо се, и имамо обећања и гаранције од стране нашег стратешког пријатеља, партнера и савезника, Руске Федерације, да позицију председавајућег искористе на тај начин да Република Српска постане мало надмоћнија и да у констелацији односа снага постоји иницијатива са наше стране“, наглашава Мазалица.

Република Српска показала је добру вољу и Народна скупштина ставила је ван снаге законе који су, како Мазалица каже, представљали проблем са Уставним судом БиХ, што је поздравио и Стејт департмент. Сада не постоји ниједан аргумент који би послужио да се на седници Савета безбедности УН Република Српска окарактерише као изазивач кризе и да није конструктиван учесник дијалога о будућности БиХ.

„Ми смо први исказали спремност, вољу. Мислим да поништавањем тих закона нисмо ништа изгубили, а можемо добити дугорочну корист да се ситуација реши – да оду стране судије из уставног суда и да оде Кристијан Шмит“, каже Мазалица.

Стављање питања БиХ на дневни ред Савета безбедности УН, односно интернационализација тог питања, према речима нашег саговорника, била је једина опција.