Српска јединствена – све странке препознале шта су црвене линије о Сребреници

Чињеница да су се све странке у Републици Српској сагласиле о усвајању извештаја Независне међународне комисије о Сребреници говори да су коначно сви политички чиниоци препознали шта су црвене линије за Српску. Све странке су препознале да око неких ствари мора да постоји консензус.
Овако бањалучки новинар Давор Станковић коментарише закључак Народне скупштине Републике Српске поводом извештаја Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године
На закључцима стоје потписи лидера свих странака које имају посланике – СНСД-а , СДС-а, ПДП-а, ДЕМОС-а, СП-а, НПС-а, Уједињене Српске и Листе за правду и ред, те посланичке групе СПС-а, ДНС-а и Народног фронта.

У тексту закључака наводи се да Народна скупштина подржава извештај Комисије и потврђује да је термин „геноцид“ за Сребреницу нетачан и да се не може прихватити.
Народна скупштина ту квалификацију трајно одбацује имајући у виду да је минималан број припадника муслиманских снага, ратних заробљеника, заробљених и погубљених између 1.500 и 2.000, а максималан број до 3.000, наводи се у тексту.
Најважније да је постигнут консензус
Станковић наглашава да су Комисију сачињавали стручњаци који су јасно од свих страна тражили све податке које имају на располагању.
„Ни у ком случају не можемо говорити да је извештај био пристрасан, а то је у ствари био и један од услова стручњака да приступе том послу. Они су Влади Српске тада јасно рекли да ће радити само ако буду имали потпуно одрешене руке. Тако да је веома значајно да је Народна скупштина ово усвојила“, каже Станковић.
И за професора београдског Филозофског факултета, историчара др Милоша Ковића веома је важно да су се око закључака сагласиле све политичке снаге у Српској.
„На жалост, политички живот у Републици Српској не искључује политичке страсти. Зато је веома важно да је по овом питању постигнута сагласност. Јасно је да су Срби најбољи онда када се нађу у најтежој ситуацији“, коментарише он.

Свима је потребна истина
Најзначајније тачке закључака, према Ковићевим речима, јесу оне у којима се подвлачи да је најважнија истина – истина је једна и нама није потребна ни српска, ни бошњачка, нити америчка истина. У документу који је, како Ковић каже, писан на балансиран и умерен начин, инсистира се на томе да нам је свима потребна истинита слика онога што се догодило у сребреничкој регији од 1992. до краја грађанског рата у БиХ.
„Значи, потребна нам је истина и потребан нам је контекст. Оно што спада у контекст ратног злочина над Бошњацима који је неспоран је ратни злочин над Србима, над српским цивилима и над српским војницима у сребреничкој регији“, наглашава Ковић.
У контекст спада и чињеница да за српске жртве нико није одговарао – испада да убити Србина, Српкињу или српско дете није кажњиво, док се ратни злочин над Бошњацима проглашава геноцидом. То се сукобљава са здравим разумом и то је подвучено у овом документу.

И за Ковића и за Станковића важно је то да је Народна скупштина одбацила закључке комисије која је 2004. основана под политичким притиском тадашњег високог представника Педија Ешдауна.
Оба наша саговорника наглашавају да је тај извештај наметнут политичким притисцима – самим тим сачињен је веома злонамерно и необјективно, каже Станковић. За Ковића, Ешдаун је био један од кључних архитеката колонијалног и окупационог режима под којим живе Срби у Републици Српској.
Око Закључака треба да се окупе сви Срби
Ковић напомиње да то како ће закључци одјекнути зависиће од свих нас – од тога у којој ће мери Република Српска, Србија и српски народ у региону стати иза овог документа.
Западни медији ће, наравно, игнорисати закључке Комисије, међутим, сви треба да буду упорни у његовој промоцији – јер тај документ је и у пуној сагласности са сазнањима историографије, додаје Ковић.
„Уколико сви будемо стали иза њега у јавности, у историографији, у нашим медијима, од тога ће зависити и одјек овог документа. Уколико будемо упорно стајали иза њега, непопустљиво, онда ће овај документ имати последица“, уверен је Ковић.

То што је око Закључака постигнут консензус у парламенту Српске обећавајуће је да они неће бити тек једна политичка декларација на папиру, закључује он.
У Закључцима се такође осуђују и сматрају апсолутно недопустивим и неприхватљивим поступци амбасадора Златка Лагумџије, сталног представника БиХ при УН, који су усмерени на припрему и достављање предлога резолуције о „геноциду“ у Сребреници Генералној скупштини УН без консултација и сагласности институција БиХ, ентитета и конститутивних народа, ради демонизације Републике Српске и српског народа као геноцидног.

Посланици Српске траже да српски члан Председништва БиХ покрене процедуру за разрешење Златка Лагумџије, јер га Република Српска и српски народ одбацују као амбасадора БиХ.
„Народна скупштина Републике Српске констатује да је механизам спољне политике БиХ урушен и да амбасадори који се именују са територије Републике Српске морају поштовати одлуке институција Српске и да су једино обавезни да следе спољну политику БиХ која је заснована на Уставу БиХ и искључиво усаглашеним одлукама Председништва БиХ“, пише у Закључцима.
Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу, као и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица задужени су да наставе активности које имају за циљ презентовање резултата рада и Извештаја Комисије широј домаћој и међународној јавности, а чланови Представничког дома и делегати Дома народа задужени су да Закључке упуте у расправу у Парламентарну скупштину БиХ.