ШОПРАД: Српска има право на референдум о правосуђу БиХ

Посланик у Европском парламенту Емерик Шопрад оцијенио је да су тренутна политичка офанзива на Републику Српску и покушај да се спријечи референдум о Суду и Тужилаштву БиХ само још један доказ неодговорности међународне заједнице која покушава да ускрати права грађанима ради још једног понижавања Српске, као што је то била резолуција о Сребреници у УН.

„Сматрам да народ Српске има право да одлучује о својој судбини и додајем да тај народ има велику улогу као народ који је кроз историју бранио стварне европске вриједности“, истакао је Шопрад у интервјуу Срни.

Он је оцијенио да политичке одлуке од посебног значаја, попут правосуђа, треба да буду доступне грађанима помоћу референдума, који је право грађана Српске, а осим тога, према критеријумима Савјета Европе, не крши Устав БиХ.

„Према мом мишљењу, крајње је забрињавајуће да је Тужилаштво БиХ одбило да истражи документа о злочинима против цивила и војника које су починили муџахедини, која инкриминишу бројне званичнике Армије БиХ и СДА. У држави гдје постоји владавина права потпредсједник Федерације БиХ Мирсад Кебо не би био принуђен да тражи помоћ од главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца због огромног политичког притиска на правосудне институције. Осим тога, он сам и свједоци би требало да буду заштићени“, истакао је Шопрад.

Он је напоменуо да анализе Института за стратешке студије и америчког Ратног колеџа потврђују да ангажовање радикалних исламиста у БиХ има специфичну димензију будући да је у блиској вези са неким од водећих људи у земљи.

„Непроцесуирање злочина које је извршио одред ‘Ел муџахид’ над Србима, али и Хрватима, заустављање процесуирања Насера Орића због догађаја на подручју Сребренице, гдје је 39 српских села девастирано, само су забрињавајући показатељи дискриминације у којој је референдум као овај прихватљив, па чак и потребан“, нагласио је Шопрад у интервјуу Срни.

Говорећи о чињеници да Уставом БиХ нису предвиђени Суд и Тужилаштво БиХ, већ су ове институције наметнуте одлукама високог представника, Шопрад је напоменуо да високи представник, као неизабрани политички ауторитет, не може да доноси извршне одлуке.

„Фигура високог представника је створена да посредује између три стране, није законодавац и то не може ни бити“, категоричан је Шопрад, посланик француског Националног фронта у Европском парламенту.

Коментаришући бурна реаговања званичника западних земаља и појединих представника ЕУ на најаву одржавања референдума, који је један од најважнијих демократских облика изражавања грађана у цијелом свијету, Шопрад је рекао да САД и њихови савезници по сваку цијену желе смањити присуство и утицај Русије у свим сферама, те да у овом случају јака Српска подразумијева веће руско присуство на Балкану и због тога је сва та пажња усмјерена ка референдуму.

Према његовим ријечима, БиХ је западни протекторат који желе због истих разлога централизовати, иако је таква централизација сасвим супротна кључним одредбама Дејтонског мировног споразума.

„Често смо свједоци како евроатлантисти крше међународно право, конвенције и користе резолуције УН ради политичке инструментализације, свједоци смо једне Европе која није ништа друго до марионета САД и која саучествује у овом ‘хладном рату’ против Русије, који њој самој доноси огромну штету“, нагласио је Шопрад.

Он је напоменуо да је простор БиХ од Дејтона до данас предмет обмана западних сила, те да све спроведене реформе доводе до централизације БиХ, па је тако Република Српска остала без обавјештајне службе, царине, без фискалне самосталности, па чак и без њеног главног стуба – војске.

„Међутим, нова група у Европском парламенту којој припадам – Европа нација и слобода /ЕНЛ/ залаже се за националне и економске интересе појединих држава и њихово право на суверенитет, за праву демократију против империјалистичке и интервенционистичке политике коју воде евроатлантисти“, истакао је Шопрад, оцијенивши да Србима управо подршка Русије пружа шансу да играју изузетно битну улогу као посредник између „нове Европе нација и Русије“.

Тагови: БиХ, Емерик Шопрад, Тужилаштво, УН