СМРТ СРПСКОГ ПАТОЛОГА: Дуњић знао како је усмрћено 1.923 покопаних у Сребреници

Професор судске медицине Душан Дуњић, који је прошле недеље у Хашком трибуналу требало да започне сведочење у одбрану Ратка Младића, умро је природном смрћу. То је закључак холандских стручњака након урађене обдукције. Ово су јуче званично саопштили у Међународном кривичном суду у Хагу.

Како смо незванично сазнали од људи који су имали увид у званичну верзију извештаја, закључено је да је Дуњић имао висок крвни притисак и да му је вече уочи сведочења срце отказало. Нађен је пошто су проваљена хотелска врата како у оделу лежи поред кревета.

Професор Дуњић је према налазима Холанђана преминуо у ноћи између среде и четвртка. Претходно у главни град Холандије је дошао у понедељак да би у уторак и среду радио са одбраном. У среду је са адвокатом Миодрагом Стојановићем био до 16:30, а онда су га преузели људи из службе за сведоке и били са њим до 18:30 часова. Дуњић се попео у собу, а када су адвокати Стојановић и Лукић исте вечери дошли по њега да изађу на вечеру, није отварао врата.

И адвокати су јуче чули да је умро природном смрћу!

Душан Дуњић је био кључни сведок у одбрани Ратка Младића. Српски професор је, како су то рекли и Младићеви адвокати, позван пред Трибунал да сведочи како се без анализа меких ткива не може са сигурношћу говорити о узроцима смрти људи чији су остаци пронађени у гробницама око Сребренице до 2002. Међутим, „Новости“ сазнају да је предвиђено да Дуњић пред судом каже још много тога.

Српски професор до сада је три пута сведочио у Хагу по питању посмртних остатака ископаних из масовних гробница. И на ранијим суђењима (Поповић – Беара, Толимир, Радован Караџић) износио је податке о случајевима које поседује Трибунал у свом доказном материјалу. Ради се о 3.568 случајева. Ново код суђења Ратку Младићу је било то што је професор са сарадницима успео да анализира и обради свих 3.568 случајева. Теоретски говорећи, пред судским већем могао је да докаже или оспори појединачно како је ко страдао. На досадашњим суђењима експертиза тима др Дуњића није била комплетирана и могло се догодити да суд одбаци налаз.

– Да би знали о чему се ради, Дуњић и тим су девет месеци радили по 12 сати дневно док нису извршили експертизу сваког случаја који су добили из Хага – прича, за „Новости“, човек упознат са овим радом. Ту се ради о случајевима (комплетним остацима људи или само деловима скелета) које су „ископали“ форензичари Хашког суда до краја 2002. године, када су се повукли. После патолога Хашког трибунала, од 2002.ископавања и проналаске масовних гробница радили су Америчка невладина организација ИЦПМ (Међународна комисија за нестала лица) са седиштем у Вашингтону, а огранцима у Сарајеву и Бањалуци и Институт за нестале Амора Машовића из Тузле. Међутим, њихове анализе нису валидне јер њихове лабораторије могу само да идентификују умрлу особу али не и да одговоре на питање како је и кад настрадала.

Наравно, нико у адвокатским круговима није наиван да би помислио да би Дуњић спасао Младића од пресуде. Такође, мало који од адвоката из Србије али и из других делова света који су имали прилике да раде у „ад хок судовима“, а са којима смо разговарали, не верује да је он умро природном смрћу.

– Теоретски, Дуњић је могао да стави судску тачку на следеће податке – наставља један од адвоката упознатих са случајем. Хашки суд има остатке 3.568 људи ископаних у низ масовних гробница у пречнику око 60 километара од Сребренице. Упарено је 1.920 бутних костију и то су комплетни скелети. Утврђено је да су од овог броја ране од метка пронађене на 505 људи, што може да сведочи да су стрељани. Њих 442 је имало повезе преко руку и очију и они су сигурно стрељани. Код 950 убијених нађене су ране од метка, али и од гелера и шрапнела што значи да су страдали у борби. Код 150 нађено је да су погинули од експлозија, док за 411 није било могуће утврдити од чега су настрадали. То би била судска истина, а све остало је судски непроверљиво.

На примедбу да се у Хашком суду уочи обележевања 20 година од сребреничке трагедије говорило о списку од преко 6.600 идентификованих жртава, наш саговорник објашњава:

– Сваке године се тај број повећава, али тај списак није јавни и документ и њега могу добити само на увид адвокати одбране. На њему су имена и презимена људи без матичног броја из личне карте и других података које би могло потврдити веродостојност жртава. Зато суд ове податке и нуди. Дакле, ни они немају идентификацију. Ова имена су им достављена из ИЦМП односно Института за нестала лица из Тузле. Ако се узме у обзир да приликом укопа у Поточарима сваког јула баш никоме са стране није дозвољено (из верских разлога) да присуствује провери ко се заиста укопава, судски – овај списак је неважан.

Иначе, пре него што је предвиђено да Дуњић изађе на суђење Младићу, према изворима „Новости“ његов тим одбране одлично је припремио терен. Детаљно је испитан Томас Парсон, регионални директор ИЦПМ за форезничке студије и шеф лабораторије која ради идентификацију посмртних остатака за Сребреницу. Он је на суђењима,прво марта 2012. код Караџића, а детаљније марта ове године, на процесу Младићу „објаснио“ да његова лабораторија у Тузли не може да пружи баш никакав податак о узроцима смрти, већ само ДНК потврду профила. Иначе ова лабораторија, која практично ради од 2002. до октобра 2007, до када је „открила“ највише жртава опште није имала сертификат за рад чак ни организације ГЕДНАП (Међународна агенција која одобрава рад ДНК лабораторијама).

– Уколико се повежу чињенице о сведочењу Парсонса и о ономе о чему је требао да говори Дуњић, добија се разлог због којег је српски патолог био кључни сведок.

НОВИ ВЕШТАК

СМРЋУ вештака Дуњића, како каже адвокат Ратка Младића Миодраг Стојановић, одбрана је остала без кључног сведока. Постоје две опције да, ипак, његове налазе предоче суду као доказе.

– Прва варијанта је да нађемо другог вештака који ће да истумачи анализу професора Дуњића по питању ексхумираних у Сребреници, па да га тужилаштво унакрсно испитује – објашњава Стојановић. – Друга, мање вероватна могућност јесте да се Дуњићево сведочење у предмету Радовану Караџићу, где је унакрсно испитиван, прекопира у Младићев предмет. Међутим, ту недостаје део истраживања који је он касније обавио и који користи Младићу.

Тагови: Душан Дуњић, Ратко Младић, Сребреница, Хашки трибунал