Кристијан Шмит појаснио је за ЗЦ како је Додик „прекорачио линију реторичког потпиривања ватре“ и додао да не искључује „друштвена превирања“. Сматра да је добро да у БиХ буду стациониране снаге НАТО-а и ЕУФОР-а.

Надрегионални њемачки лист Зидојче цајтунг доноси интервју са високим представником Кристијаном Шмитом.

„Није никаква новина да вођа босанских Срба Милорад Додик одбија све што има везе са функционисањем државе БиХ, али покушај Москве да укине ОХР, бојкот Вас као високог представника и могуће отцјепљење РС даје ситуацији у БиХ сасвим нови квалитет“, пише новинар листа Зидојче цајтунга и пита Кристијана Шмита да ли је то саставни дио Путинове политике, којом Москва настоји да максимално разљути Запад, наводећи као примјер оно што се дешава са Украјином или Бјелорусијом. „То је у сваком случају тежак напад на Дејтонски споразум“, одговара Шмит додајући да је Москва жељела укинути и мисију ЕУФОР-а и да је врло могуће да захтјеви за дисфункционалитетом БиХ имају упориште у Москви.

Додик „прекорачио линију реторичког потпиривања ватре“

Високи представник у БиХ је појаснио како је Додик „прекорачио линију реторичког потпиривања ватре“ поништавајући одлуке високог представника и не признајући Уставни суд БиХ, а жели имати и сопствену војску, службе безбедности, правосуђе и индиректно опорезивање. „Ја имам обавезу да осигурам цивилно спровођење Дејтонског споразума, као што стоји у Анексу 10. Мој задатак је да притиском и указивањем то промијеним. Ако не дође до промјене овакве политике, међународна заједница мора дјеловати прије него што дође до распада БиХ“, рекао је Шмит додавши како он има на располагању бонска овлашћења која укључују и смјену политичара који крше Дејтон. Потом је нагласио: „Али, из најубојитијег топа не смијемо пуцати, све док постоје друга средства“.

На питање новинара није ли из „најубојитијег топа“ требало пуцати прије десет година – од како Додик ради против државе БиХ – и смијенити га, Шмит није желио одговорити. Само је додао да „међународна заједница тек сада почиње да се бави Босном и Херцеговином и да је „грешка вјеровати да на Западном Балкану ништа не иде без експлозије и дима. На питање да ли је ЕУ погријешила што Додику није увела санкције као САД, јер се томе противила Шпанија, Шмит је рекао да је срећан што је Хајко Мас покренуо ту дискусију а Аналена Бербок је наставила указујући да постоје друге чланице ЕУ које то подржавају. Рекао је и да је оптимиста и да мисли да ће ЕУ наћи начина да утиче на Додика.

Додик: „Ј..е ми се за санкције!“

Новинар минхенског дневника ЗЦ је подсјетио како је Додик недавно америчком посреднику Габријелу Ескобару рекао „Ј..е ми се за санкције!“ што, како каже Шмит, показује његову нервозу. „Знам да Додику хитно треба новац. Са ММФ-ом, Свјетском банком, ЕБРД-ом успјешно радим на томе да господин Додик новац добије само под строгим условима“.

Шмит је рекао и да не види потенцијал за оружани рат, не само зато што регија није толико наоружана, већ и зато што, за разлику од 90-их, сусједне земље „немају интерес да се из теме „Република Српска“ развије рат. Високи представник у БиХ међутим не искључује друштвена превирања и зато сматра да је добро да у БиХ буду стациониране трупе ЕУФОР-а и НАТО-а како би могле правовремено реаговати. На питање зашто се на коридор Брчко не пошаље 5.000 војника, како би Додик сахранио своју реторику отцјепљења, Шмит је одговорио како је НАТО свјестан колико је ситуација проблематична, додавши да се сусрео са генералним секретаром Јенсом Столтенбергом, али и са британским изаслаником Стјуартом Пичом, који је раније био шеф Војног комитета НАТО-а. На питање новинара минхенског дневника зашто су реакције како PIC-а тако и Министарског савјета ЕУ биле тако благе и шта још мора да се деси да међународна заједница реагује, Шмит је указао како је PIC на сједници 7./8. децембра потврдио да ће свако кршење Дејтонског споразума имати посљедице, али да се моментално још воде разговори са Милорадом Додиком.

Насловна фотографија: EPA-EFE/Felipe Trueba

Извор Дојче веле, 18. децембар 2021.